Спознаја

Извор: Викицитат

Спознаја или когниција је схватање стварности које се заснива на човековом искуству и мишљењу.

Цитати[уреди]

„Далеко било да сумњамо у истинитост онога што смо научили телесним чулима; преко њих смо научили како да сазнамо небо и земљу. (Августин Хипонски)”


„Да све наше сазнање почиње са искуством, у то се не може сумњати; јер шта би иначе могло да побуди моћ сазнања на упражњавање своје функције, ако то не би чинили предмети који драже наша чула, те делимично сами собом производе представе делимично пак покрећу функцију нашега разума да ове представе упоређује, да их спаја и раздваја, те да тако сирови материјал чулних утисака преради у такво сазнање предмета које се зове искуство? Дакле, у погледу вемена ниједно сазнање у нама не претходи искуству, и са искуством почиње свако сазнање. (Имануел Кант)”


„Ментално богат и самосвојан живот захтева знатижељу, злобу, машту и незадовољене жеље, односно "прљав" дух, покварене мисли, цветање забрањених слика, апетите који поводе на истраживање непознатог и обнову познатог, на систематско непостивање наследених идеја, истрошених спознаја и важецих вредности. (Марио Варгас Љоса)”


„Љубав је изузетно тешка спознаја да је нешто друго осим вас самих стварно. Љубав, па тако и уметност и морал, је откривање стварности. (Ајрис Мердок)”


„Сви смо ми врло крхки. У много тренутака спознаја о томе враћа вас у стварност. Истовремено, док радите нешто за шта знате да нико други не може и док се сматра да сте најбољи, накбржи, неко кога нико не може постићи – тада сте невероватно крхки. (Ајртон Сена)”


„Наука не допушта догме јер је свесна релативности својих спознаја. (Јарослав Хашек)”


„Спознаја непроменљивости назива се просветљење. (Лао Це)”