Пређи на садржај

Сима Пандуровић

Извор: Викицитат

Сима Пандуровић (14. април 1883 — 27. август 1960) је био српски песник, естетичар, есејиста, критичар, драматичар и преводилац.

Цитати

[уреди]

„Драги саборци, ученици, хероји… Драга браћо, синови српски. Стојте смело сад. Пред лицем непријатеља, душмана који не желе да виде уједињену, јаку Србију. Србију којој жртву своју придајемо, потпуно одједнако. Од најсиромашнијег чобанина до најбогатијег чиновника. Своју послушност, младост. Своје животе очекујући нита заузврат.

Леђа сте окренули топлим креветима и женама вашим. Снажна прса и главе у непријатеља уперили. Опанке и чизме у блато зарили. Кивни за бој, спремни за победу. Уздигните сад барјаке. Запевајте гласно. Утерајте страх у кости душмана. Потерај га преко реке, преко брда и равница. Гони га пушком, бајонетом, зубима му пете гризи као пас што своје овце гони. Не дај му мира, јер он теби сигурно неће. Не дај му шансу, јер ће он и за то ускратити. Подмукао је и немилосрдан. Жељан српске крви, српске земље. Као гладан вук, он посматра вашу слободу и отаџбину. Удрите на њега! Удрите свом силом својих славних предака који су као и ви сада стајали као последњи стуб одбране. Као бедем, бедем душа већ предатих богу и срцима нашим на вечно чување. Зато не плашите се, браћо моја, већ срљајте напред! За Србију! У бој часни! У победу!”


„Сишли смо с ума у ​​сјајан дан,

Провидан, дубок, – нама, драга, знан;
И светковасмо отцепљење то
Од мука, сумње, времена и сто
Рана што крваве их вређао је свет:
Љубави наш плав и нежан цвет.”


„Само не ово, само не баналност!


О дани јада, потуцања, блата,
О моја мржња на очајну сталност,
На дане кад се паучина хвата!”