Свети Георгије убива аждаху

Извор: Викицитат
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Свети Георгије убива аждаху је српска ратна мелодрама режисера Срђана Драгојевића, а сценарио је написао Душан Ковачевић на основу своје истоимене позоришне представе.

Цитати[уреди]

„О нашој војсци аустроугарске новине пишу на првим странама да смо дроњави опанчарски батаљони. Исмевају нас. Ругају се сиротињи јер смо вековима на њиховим граничним положајима, у рововима до гуше, као пси чувари. Док се Европа градила, зидала, богатила. Док је Европа играла, певала. Док је Европа пљачкала, отимала и уништавала мале и сироте народе као што је наш. Данас Србија има 4 милиона душа. Црна Гора 280.000, а Аустроугарска 55 милиона. Оскар Фон Поћорек, седи у Тузли, пије коњак и сере да ће рат трајати две недеље. Решили су, вели да нас прегазе, побију и мртве на тацни однесу у Беч 18. августа на рођендан цара Фрање Јосифа. Ми смо дакле по Оскаровом плану мртви, један од дарова који ће обрадовати главатог Јосифа. Главати Јосиф има све ловачке трофеје, изнад камина му недостају једино главе опанчарских батаљона. Једино дивљачи зване Срби. Годинама прете, годинама вриште, као Србија мора доживети челично купање. У животу ништа смрдљивије, поганије нисам чуо од такве претње да један народ буде окупан челиком. Зато вам сад понављам. Други официри поштоваће међународни договор о ратним заробљеницима. Ја заробљеника нећу имати! Сви моји заробљеници биће побијени при покушају бекства. Ко ми на децу крене неће стићи да дигне руке да се преда. Добиће метак по сред чела. Ту!”