Душан Ковачевић
Душан Ковачевић (12. јул 1948) српски је драмски писац, сценариста, филмски редитељ и академик.
Цитати
[уреди]„Када би се у Србији организовао референдум са питањем да ли да се код нас увезе куга, пола би било за, а пола против, што најбоље сведочи о стању нашег бирачког тела.”
— 1999.
„Када путујете Шумадијом ви видите да је лепша од Швајцарске, али ви због путева не видите да је лепа, јер не смете да гледате са стране зато што можете да упаднете у рупу и погинете. Ви се грчевито борите да прођете тим путем и да вам точкови остану. Практично се возите као кроз минско поље. Само гледате путем између два града како да преживите. У свим нашим пословима и односима је основно питање да ли ћемо преживети, од првог у месецу до следећег. А да ли вас у тој причи ноћу осветљава лампа, свећа или сијалица, то и није тако важно ако сте вечерали.”
— 2001.
„Прво, не можемо да причамо о Србији, ми Србију и народ српски не познајемо. Ви причате о Србији која је отишла из ове земље. О чему можемо да разговарамо кад данас имате фељтоне о томе да су цели крајеви у рукама црних магова и врачара и да 70 одсто наших људи одлази да му се гледа судбина кад се топи олово? Похватали смо све слепе мишеве ради врачки, нокте од коза, рогове од јараца... Надам се, наравно, да ће се десити неко чудо, пре свега да се заустави одлазак и да ће се људи који су отишли вратити. Без те две ствари, Србији апсолутно нема спаса, ми ћемо отићи у протекторат најцрње врсте. Градоначелник Београда ће бити човек са Обале Слоноваче, а услов да изађемо у град биће да се мажемо ималином.”
— 2003.
„Међу странкама нема монархистичких и њихово позивање на монархију је неискрено. Разлог је у томе што ниједан вођа странке не може да буде краљ. Кад би постојао закон по којем би партијске вође могле да постану краљеви, све би странке биле монархистичке.”
— 7. мај 2011.
„Већина наших песника, сликара, вајара, писаца живела је по неким уџерицама животом јадника и бедника [...]. Стање у домаћој култури је такво да се надлежни у Србији повремено и сете мртвих уметника, а жива култура никога не интересује.”
— 24. новембар 2012.
„Сваке године нас је по наталитету мање за 30-40 хиљада. Сваке године на путевима изгине око 1.000 људи и унесрећи се око 20.000. И неколико хиљада људи одузме себи живот. Сваке године се изврши 200-300 хиљада абортуса... Треба ли нам још неки непријатељ и са стране?”
— 2. децембар 2012.
„После промена 2000. године, када смо очекивали чуда, позвао ме је Зоран Ђинђић и питао да ли би било добро да будем министар културе. Рекао сам му да ми дâ времена да предложим некога кога највише мрзим, јер сам знао да у буџету нема ни динара за културу. У шали сам дао предлог и прошао је "мој" кандидат.”
— 13. децембар 2013.
„Када се представа "Маратонци" појавила 1972, то је била тада, као и данас, метафора једне фирме коју воде људи у просеку стари 100 година. Јосип Броз и људи око њега имали су толико година. Најмлађи члан не жели да се бави погребним послом, осим ако може да буде шеф. У бићу човека је да влада, па макар био мали кућни владар.”
— 13. децембар 2013.
„О Нушићу су нас учили у школи [...] да је био критичар буржоаског света који се урушио и нестао зато што је био труо. И показивали то на примерима Јеротија, Живке министарке, групације неодговорних и смешних. У то време од Живке је прављена карикатура. А она је данас дијагноза. И жива је да живља бити не може, зато јој је и име Живка.”
— 8. април 2014.
„Приватно не подносим пораз, не подносим депресију, ни да живим у окружењу људи који су идиоти, а да не могу да им кажем да су идиоти. Ово је најблаже што могу да кажем, јер ову емисију гледају и деца. Већину ликова који су последњих година водили Србију не бих „употребио“ ни у једном комаду, ни најцрњем. Они су неупотребљиви.”
— 13. април 2014.
„Данас је премијер Александар Вучић први човек власти. Тек на петом месту је Александар Вучић, као парламентарна опозиција самоме себи. Остали играчи седе на клупи, загревају се и чекају да их тренер, Вучић, позове да шутну лопту два-три пута. Ово је тренутна слика наше политичке лиге, свиђала се она некоме или не, такав је распоред тимова и играча.”
— 2. јануар 2015.
„Ђаво је некад био тајанствен, скривао је реп, а данас иде као господин човек. Чак вам се и представи, да не буде забуне, прекраћује вам муку и непријатност. Он више не излази ноћу, понаша се нескривено и говори речима које су разумљиве. Нема мистификације, није секта, он је власт. Добри људи прешли су у секту.”
— 5. јул 2015.
„Прича се о спољним, о унутрашњим непријатељима на сав глас - а сваки дан је најмање једна жена убијена и питање сигурних кућа је такође једно од најактуелнијих у Србији. И онда кажете - па дај да се распише конкурс за неког уљудног окупатора да нас доведе у ред.”
— 7. фебруар 2016.
„Ако се настави тренд нашег нестајања, постаћемо мањина у сопственој држави и неко ће једног дана моћи да изгласа закон којим поништава српски језик као службени.”
— 9. децембар 2016.
„У Србији никад није престао да влада комунизам. То је суштина проблема. Ми смо генетски опредељени за комунизам. Ми смо га [сами] увели, а негде је, као на Истоку, донет на тенковима и на тенковима је отишао. Ми имамо аутентичне комунисте. Тих 50.000 убијених [1945. године], ми морамо да платимо. И то ћемо да искајемо. То је она прича из античке драме: Нећете платити ви који сте учинили грех, платиће ваша деца. Правда генерално постоји, јер да нема правде свет не би постојао. Не знамо докле ћемо плаћати те грехе, али плаћаћемо дуго.”
— 26. мај 2017.
„Србија после страдања у шест ратова у XX веку више нема народа и деце за седми рат, јер би тај нови рат био крај ове земље.”
— 27. јул 2017.
„Илија Чворовић вероватно, по природи свога посла, води рачуна ко је у земљу ушао из ризичних држава и да ли се поштује полицијски час. Катица је негде на некој граници у хладњачи, чека да јој дозволе повратак у земљу и телефонира оцу Радовану да нађе неку везу из завичаја. А Топаловићи раде ли раде, не могу да постигну све од силног посла док испраћају људе у сабирни центар. Све лепше од лепшег, и све је саставни део живота који је сад, нажалост изнуђено, поштован.”
— 20. април 2020.
