Пређи на садржај

Сава Грујић

Извор: Викицитат

Сава Грујић (25. новембар 1840 — 3. новембар 1913) је био српски генерал, државник, војни писац и дипломата.

Цитати[уреди]

„Дана 16. јуна (28. јуна по Грегоријанском календару) навршава се 500 година откако је српска круна на Косову пољу у српску крв утонула. За тај судбоносни дан везују се тужне али сјајне успомене највећег пожртвовања и родољубља, како на престолу старе српске државе, тако и у редовима српске властеле и целог народа. У складу са тим Влада је предложила, а трочлано намесништво - Јован Ристић, Коста Протић и Јован Белимарковић, које је владало у име малолетног краља Александра Обреновића, прихватило да се те године Видовдан обележи на највишем нивоу, и то први пут као државни празник.”


„За осигурање своје будућности Србија не може никако да се ослони на ʹблагонаклоностʹ таких гарантних сила, које онако тек од шале могу досудити њу као ʹпрезентʹ каквој другарици за узајмане услуге начињене у том смислу. Да овако што није немогуће, то је се сваки могао уверити из две последње јевропске војне, у којима се отимаше и ʹпоклањашеʹ читаве државе и области, нити се ико тада осврташе на жеље народа, који у тим земљама живљаше, тобож као слободни грађани у својој отаџбини. Па имајући све то у виду Србија мора још пре но друге земље да има војску...”


„Ми Срби нарочито се налазимо у тако тешком географском положају. С једне стране Турска подржава своје право врховног господарења над нама на основу својег победилачког, азијатског, права, т.ј. права јачег над побеђеним...С друге стране господа Маџари и Немци, живећи у тој заветној мисли да су они носиоци просвете на Исток, непрекидно мамузају мање народности. [...] У таквом положају налазећи се Србија мора да буде спремна за отпор, на који би ма с које стране изазвана била; мора дакле да има војску.”