Ratko Mladić

Izvor: Викицитат
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Wikipedia:sr
Vikipedija ima članak pod imenom:


Ratko Mladić, 1993.g.

Ratko Mladić rođen je 12. marta 1943. godine u selu Božinovići, opština Kalinovik, Kraljevina Jugoslavija (danas Republika Srpska, Bosna i Hercegovina). Bio je general i komandant Vojske Republike Srpske od 1992. do 1996. godine.

Haški tribunal je 1995. godine podigao optužnicu protiv Mladića. Mladić je 26. maja 2011. godine uhapšen u Srbiji, a 31. maja iste godine izručen Haškom tribunalu. Suđenje je počelo 16. maja 2012. godine. Prvostepenom presudom od 22. novembra 2017. godine osuđen je na doživotni zatvor.

Citati[uredi]

„Evo nas, 11. jula 1995. godine, u Srpskoj Srebrenici,u oči još jednoga velikog praznika srpskog,poklanjamo Srpskom narodu ovaj grad i napokon došao je trenutak da se posle Bune protiv Dahija, Turcima osvetimo na ovom prostoru.”

— 11. jula 1995.

„Pitam se, ako Francuska stvarno želi da napravi muslimansku državu u Evropi, zašto im ne daju da to urade u Parizu ili Britaniji?”

— u intervjuu sa Gasparijem di Sklafanijem za italijanski časpopis Đentile, Han Pijesak, 1994.

„Kada bi ljudi poslušali moj savet i kada bi bilo u mojoj moći, ja ne bih dozvolio da postoji reč ’rat’ ni na jednom jeziku, zabranio bih svo oružje, čak i kao igračke.”

— u intervjuu sa Robertom Blokom, 1995.

Na pitanje italijanskog novinara: „Zbog čega pobeđujete u bitkama?”

„Mislim svojom glavom i ne želim publicitet. Na kraju krajeva, ne živi se od publiciteta. Nasuprot onome što se priča i piše, ja ne vodim rat protiv hrvatskog ili muslimanskog naroda. Vodim ga protiv njihovih vođa i onih koji rat podstiču iz inostranstva. Poštujem svoje neprijatelje i ne mrzim ih. Zbog toga pobeđujem.”

O Bosni:

„Rođen sam u nekadašnjoj staroj Hercegovini, staroj srpskoj kneževini. Bosna i Hercegovina predstavljala je veštačku tvorevinu komunističkog sistema, a pre toga Austrijskog carstva. Mi Srbi, odbacujemo naziv Bosna. Mi smo Srbi i znamo ko smo.”

O Srbima:

„Možda mi Srbi nismo bolji od drugih, ali nismo ni gori. A nismo ni teniska lopta koju neko može da baca kako hoće. Ne želimo da postanemo kao neko pleme iz Amazonije koje izumire ili kao retke životinje koje žive u rezervatima. Islam želi da prodre u Evropu i Zapad će doći u situaciju da posmatra kako on raste kao pečurka posle kiše.”

Na pitanje stranih novinara da li se oseća kao ratni zločinac:

„Ne osećam se tako, ja samo branim svoj narod.”

O Hrvatima, dok je ratovao u Hrvatskoj:

„Upamtite, mi ne vodimo rat protiv Hrvata, protiv hrvatskog naroda, već protiv ustaških fašista, okorelih Pavelićevih i Artukovićevih naslednika. Zato kad god ste u prilici zaštitite poštene Hrvate. Borite se za njih i objašnjavajte im kud ih vodi Tuđmanova politika. Iza nas ide istina, dostojanstvo časti i poštenja.”

O saveznicima:

„Možemo se mi kleti u nekakvo prijateljstvo i savezništvo sa velikim silama, ali neka te velike saveznice neka kažu da li su vratile i kap srpske krvi iz Prvog ili Drugog svetskog rata! Mi smo njima pomagali, poturali naše glave, kad god je njima bilo teško. Kad su fašističke horde bile na domak Staljingrada i Moskve, naši očevi su ginuli po bosanskim vrletima. Privukli su tu na sebe 20 do 30 fašističkih divizija. Isto je bilo i na solunskom frontu. Solunski front nije probio Franše d'Epere, onako kako smo učili iz istorije, niti ga je probio Stepa Stepanović ili neki drugi vojskovođa. Probio ga je srpski seljak, srpski vojnik - junak.”

O Drini:

„Drina nikada nije bila granica, niti će biti. Drina je naša kičma. Ona protiče kroz centar srpskih teritorija. O njoj treba da pevamo bar onoliko koliko pevamo o Moravi. Znate li kako je nastala Drina? Od suza srpskih majki.”

O tome kako vidi sebe:

„Junak je srpski vojnik, a ne Ratko Mladić. Svaki moj vojnik ispričao bi bolju priču o svom putu. Njihov put je složeniji od mog, samo što sam ja imao krupnije probleme od Knina pa nadalje, što sam morao da mislim i o svakom vojniku i o svakom selu, a on samo o svom rovu.”

O vojničkom pozivu:

„Biti vojnik, to je veličanstveno. Najveći čin u svim vojskama je-vojnik. To je nešto najsvetije. Ja se ponosim, ne što sam general, već što sam vojnik.”

O najvažnijoj vojnoj operaciji i borbi:

„Sve su operacije važne. Ne želim nijednu da ističem. Za mene je najvažniji opstanak naroda i pobeda naše borbe. Zato ne želim nijednu operaciju da ističem i stavljam iznad drugih, svaka je na svoj način veličanstvena. U svima njima učestvuje naš narod i vojska, naša policija i političko rukovodtsvo. Za ovo što imamo ginuli su znani i ne znani. Naša borba je veličanstvena. Ovo je naš nacionalno-oslobodilački rat, rat za opstanak.”

O NATO bombardovanju::

„Ja lično nisam iznenađen dejstvima avijacije NATO pakta, niti odobrenjem za tako dejstvo od UN, jer su UN odgovorne za sve žrtve srpskog naroda u ovom ratu, pošto su dozvolile da se komadanjem bivše Jugoslavije učini ponovo zločin protiv srpskog naroda, na žalost po treći put u ovom veku.”

O Dejtonu i SFOR-u:

„Tačno je to da je u Dejtonu potpisan mir,međutim teško je shvatiti, da oni koji su nedavno puštali na nas, od hiljadu ili dve hiljade kila, avio-bombe i krstarće rakete, mogu nakon ovog vojnog papira, koji je legalizacija okupacije ovog prostora, očekivati od srpskih majki zavijenih u crno da im misle drugačije nego ono što su zaslužili.”

O Zapadu:

„Oni bi da naše generale vezuju i vode u Hag, a njihovi ovde da se šetaju i da dele djeci plakate i propagandni materijal.”

O svetskim interesima na Balkanu:

„Reč je o dve globalne politike. Jedna je da se germanizuje Evropa, na čemu rade germanske zemlje, sa Nemačkom na čelu. Preko Slovenaca, Hrvata i muslimana, nastoje da dođu do Drine pa da idu dalje, da bi tako obezbedile svoje interese na Balkanu. Drugu koncepciju zastupaju islamske zemlje, koje agresivnim fundamentalizmom nastoje da islamizuju Evropu. One kao eksponenta islamskog sveta isturaju Tursku, koja islamskom svetu želi da vrati neke dugove iz prošlosti, kada su ukinuli arapsko pismo, prešli na latinicu i sl. Turska da bi oprala tu mrlju sa svoje istorije i vratila se u islamsku zajednicu, prihvatila je da realizuje takvu islamsku politiku, da preko južne Bugarske, Makedonije, Kosova i Sandžaka do Bosne uspostavi nekakvu „zelenu trasnferzalu”.”

O postdejtonskoj Bosni:

„Republika Srpska je rezultat ovog rata. Pokušaj nekih međunarodnih faktora da ponovo strpaju Hrvate, muslimane i Srbe u istu vreću je kontraproduktivan. To je pokazala istorija 20.veka. Takva zajednica nije mogla živeti na jugoslovenskom prostoru, a kako onda očekuju da će živeti u mini državi koja bi se zvala Bosna.”

O Republici Srpskoj:

„Republika Srpska je odraz težnje srpkog naroda da živi kao svoj na svome. Neka nam priroda bude pouka: orlovi ne žive i ne lete u jatu sa vranama. Svako se gnezi i leti u svome jatu. Tako i srpski narod želi da živi u svome jatu.”

O Haškom tribunalu:

„Haški tribunal je politički sud koji nameće tuđu volju. Moćnici moraju da znaju da braniti svoj narod nije nikakav greh. Naprotiv, to je najuzvišeniji cilj! Mi nismo vodili osvajači rat, mi smo samo branili ono što je naše.(..) Čim su me optužili znači da sam u pravu. Očito je da oni sude po principu Osmanlijskog carstva- kadija te tuži, kadija ti sudi.”

O Hagu:

„Meni može suditi moj narod.”

Drugi o Mladiću:[uredi]

„General Ratko Mladić je ratni zločinac i njemu je mesto među ženama i babama.”

Reference[uredi]