Први конгрес лекара и природњака у Краљевини Србији

Извор: Викицитат
Иди на навигацију Иди на претрагу

Први конгрес лекара и природњака у Краљевини Србији, одржан у Београду по обимном материјалу: чланцима, писмима и поздравним речима који је сачувани до наших дана, привукао је велику пажњу ондашњих медија тако да су о раду конгреса писали, бројни европски листови и стручни часописи, а посебно су лекарски кругови давали врло ауторитативне и озбиљне оцене. Неке од тих изјава наводене су у облку цитата:

Цитати из љубљанског „часописа за књижевност, уметност и просвету Sloven“[уреди]

„..др Владан Ђорђевић у свом раду упознао све присутне и са историјским развојем српске медицине...Срби су хтели да нам на овом конгресу покажу, докле се развило њихово јавно здравство . Они су у томе успели сједињавањем Словена на овом Конгресу и на београдском слављу је важан догађај за развој југословенских народа. Они су у томе успели, Ми им честитамо...”

Прашки часопис „Pozor“[уреди]

У два броја (146 и 160, прашки часопис „Pozor“ објавио је извештај чешке делегације која је учествовала на овом Конгресу, проф. Медицинског факултета у Прагу др Фрањо Весели, је о овом путовању и учешћу написао:

„„...Бављење у Београду остаће сви учесницима Конгреса у милој успомени. Срдачан пријем и гостопримство, радост од српског и словенског научног рада, радост споразумевања са осталим Словенима без облигатног до сада немачког језика, љубазност краљева, одушевљење народа - све је то оставило дубоке трагове у нашим мислима...„...А где смо ми наспрам Њих? Шта нам вреди наша култура, када радимо не за себе, већ за Немце и Мађаре, Боље је бити мали газда, него покућар у великом мајуру . Срби се нису бојали турских јатагана. Извојевали су пре сто година слободу својом крвљу...а ми остали у вечитим размишљањима, бојали се мислити на самосталност а камоли да чврсто решимо да је задобијемо... Срби поздрављамо Вас и завидимо Вам...!”

„Narodni list“ из Задра у броју 87. oд 27. листопада 1904. на насловној страни објавио је чланак „Утисци са пута у Београд пригодом Првог конгреса лекара и природњака „ Чланак је потписао др Б. Перишић, У њему ће између осталог писати:.

„..... Ово је био први конгрес српских лијечника, па сазивачи су се бојали за успјех. Та бојазан била је и оправдана јер смо ми Јужни Словени у знаностима прилично заостали, а поготову у лијечничким. Узрок томе је делом што немамо наших медицинских школа.

Овај је састанак сасвим успео у сваком погледу и јамачно сви су учесници понели о њему собом најбољу успомену. ...Сви конгресисти су говорили својим језиком и без двојбе свак се осећао да потпуно разумије... Трећег дана поподне незасићеним срцем одселих се од Београда. Брзи влак је јурио, а ја сам натраг гледао и душом задњи поздрав нашој славенској престоници изаслао!.

„Zagrebački dnevni list“[уреди]

„Zagrebački dnevni list“ од 18 и 29, октобра 1904 године, објавио је извештај који је написао др Ј. Чучковић. Аутор цитира речи проф. др Ј. Хлаве из Прага,

„„...да су сви присутни гости задовољни, што су могли учествовати у састанку где је ударен темељ медицинском факултету у Београду., као и да Срби имаду способних радника за то...“”

Изасланик бугарског „Вишег училишта“ у Софији[уреди]

Изасланик бугарског „Вишег училишта“ у Софији др Рајков, је у свом поздравном говору казао и следеће:

„„... На данашњи дан када братски народ Србије, приказује свој успех у медицинском и природословном ном напретку мени је пала у част да изјавим нашу благодарност организационом одбору који нам је указао част својим позивом да и ми у њему учествујемо на овом београдском слављу и значајном скупу европске науке... Хвала Вам!...“”

Часопис „ Дело“[уреди]

У часопису „ Дело“, објављен је следећи закључак:

„„...Пошто су прочитани бројни реферати, и речени многобројни поздравни говори предложено да се у Београду оснује Удружење словенских лекара и природњака - идеја која је од присутних прихваћена са одушевљењем..”

„Српски књижевни гласник“[уреди]

„Српски књижевни гласник“ (књига XIII ) објавио је у два наставка приказ о овом Конгресу. У првом чланку стоји записано:

„„... Конгрес је имао нешто достојанствено и велико. Свако од присутних се осећао да ради на великом послу који има да заснује будућност...“”

У другом прилогу који је написао београдски лекар др В. Поповић говори се појединачно о свим изложеним рефератима. У овој анализи се посебно истиче тема у којој се расправља

„„ ...о проблему туберкулозе која се код нас стално шири! Напомиње се да је од посебног значаја Чокоровчево објашњења, које је показало од колике је користи био овај Конгрес”