Prvi kongres lekara i prirodnjaka u Kraljevini Srbiji

Izvor: Викицитат
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Prvi kongres lekara i prirodnjaka u Kraljevini Srbiji, održan u Beogradu po obimnom materijalu: člancima, pismima i pozdravnim rečima koji je sačuvani do naših dana, privukao je veliku pažnju ondašnjih medija tako da su o radu kongresa pisali, brojni evropski listovi i stručni časopisi, a posebno su lekarski krugovi davali vrlo autoritativne i ozbiljne ocene. Neke od tih izjava navodene su u oblku citata:

Citati iz ljubljanskog „časopisa za književnost, umetnost i prosvetu Sloven“[uredi]

„..dr Vladan Đorđević u svom radu upoznao sve prisutne i sa istorijskim razvojem srpske medicine...Srbi su hteli da nam na ovom kongresu pokažu, dokle se razvilo njihovo javno zdravstvo . Oni su u tome uspeli sjedinjavanjem Slovena na ovom Kongresu i na beogradskom slavlju je važan događaj za razvoj jugoslovenskih naroda. Oni su u tome uspeli, Mi im čestitamo...”

Praški časopis „Pozor“[uredi]

U dva broja (146 i 160, praški časopis „Pozor“ objavio je izveštaj češke delegacije koja je učestvovala na ovom Kongresu, prof. Medicinskog fakulteta u Pragu dr Franjo Veseli, je o ovom putovanju i učešću napisao:

„„...Bavljenje u Beogradu ostaće svi učesnicima Kongresa u miloj uspomeni. Srdačan prijem i gostoprimstvo, radost od srpskog i slovenskog naučnog rada, radost sporazumevanja sa ostalim Slovenima bez obligatnog do sada nemačkog jezika, ljubaznost kraljeva, oduševljenje naroda - sve je to ostavilo duboke tragove u našim mislima...„...A gde smo mi naspram Njih? Šta nam vredi naša kultura, kada radimo ne za sebe, već za Nemce i Mađare, Bolje je biti mali gazda, nego pokućar u velikom majuru . Srbi se nisu bojali turskih jatagana. Izvojevali su pre sto godina slobodu svojom krvlju...a mi ostali u večitim razmišljanjima, bojali se misliti na samostalnost a kamoli da čvrsto rešimo da je zadobijemo... Srbi pozdravljamo Vas i zavidimo Vam...!”

„Narodni list“ iz Zadra u broju 87. od 27. listopada 1904. na naslovnoj strani objavio je članak „Utisci sa puta u Beograd prigodom Prvog kongresa lekara i prirodnjaka „ Članak je potpisao dr B. Perišić, U njemu će između ostalog pisati:.

„..... Ovo je bio prvi kongres srpskih liječnika, pa sazivači su se bojali za uspjeh. Ta bojazan bila je i opravdana jer smo mi Južni Sloveni u znanostima prilično zaostali, a pogotovu u liječničkim. Uzrok tome je delom što nemamo naših medicinskih škola.

Ovaj je sastanak sasvim uspeo u svakom pogledu i jamačno svi su učesnici poneli o njemu sobom najbolju uspomenu. ...Svi kongresisti su govorili svojim jezikom i bez dvojbe svak se osećao da potpuno razumije... Trećeg dana popodne nezasićenim srcem odselih se od Beograda. Brzi vlak je jurio, a ja sam natrag gledao i dušom zadnji pozdrav našoj slavenskoj prestonici izaslao!.

„Zagrebački dnevni list“[uredi]

„Zagrebački dnevni list“ od 18 i 29, oktobra 1904 godine, objavio je izveštaj koji je napisao dr J. Čučković. Autor citira reči prof. dr J. Hlave iz Praga,

„„...da su svi prisutni gosti zadovoljni, što su mogli učestvovati u sastanku gde je udaren temelj medicinskom fakultetu u Beogradu., kao i da Srbi imadu sposobnih radnika za to...“”

Izaslanik bugarskog „Višeg učilišta“ u Sofiji[uredi]

Izaslanik bugarskog „Višeg učilišta“ u Sofiji dr Rajkov, je u svom pozdravnom govoru kazao i sledeće:

„„... Na današnji dan kada bratski narod Srbije, prikazuje svoj uspeh u medicinskom i prirodoslovnom nom napretku meni je pala u čast da izjavim našu blagodarnost organizacionom odboru koji nam je ukazao čast svojim pozivom da i mi u njemu učestvujemo na ovom beogradskom slavlju i značajnom skupu evropske nauke... Hvala Vam!...“”

Časopis „ Delo“[uredi]

U časopisu „ Delo“, objavljen je sledeći zaključak:

„„...Pošto su pročitani brojni referati, i rečeni mnogobrojni pozdravni govori predloženo da se u Beogradu osnuje Udruženje slovenskih lekara i prirodnjaka - ideja koja je od prisutnih prihvaćena sa oduševljenjem..”

„Srpski književni glasnik“[uredi]

„Srpski književni glasnik“ (knjiga XIII ) objavio je u dva nastavka prikaz o ovom Kongresu. U prvom članku stoji zapisano:

„„... Kongres je imao nešto dostojanstveno i veliko. Svako od prisutnih se osećao da radi na velikom poslu koji ima da zasnuje budućnost...“”

U drugom prilogu koji je napisao beogradski lekar dr V. Popović govori se pojedinačno o svim izloženim referatima. U ovoj analizi se posebno ističe tema u kojoj se raspravlja

„„ ...o problemu tuberkuloze koja se kod nas stalno širi! Napominje se da je od posebnog značaja Čokorovčevo objašnjenja, koje je pokazalo od kolike je koristi bio ovaj Kongres”