Прва посланица Солуњанима
Прва посланица Солуњанима је осма по реду посланица у Новом завету. Налази се после Посланице Филипљанима. Сматра се, да је ово прва Павлова посланица, написана 52. године и колико је до сада познато, то је најстарији постојећи хришћански писани докуменат из Новог завета (Еванђеља су написана десетак година после).
Цитати[уреди]
„Од Павла и Силвана и Тимотија цркви Солунској у Богу оцу и Господу Исусу Христу: благодат вам и мир од Бога оца нашега и Господа Исуса Христа.”
„Молисмо и утјешавасмо, и свједочисмо вам да живите као што се пристоји Богу, који вас је призвао у своје царство и славу.”
„Да се нико не смете у овијем невољама; јер сами знате да смо на то одређени.”
„Дан и ноћ молимо се Богу преизобилно да видимо лице ваше, и да испунимо недостатак вјере ваше.”
„Даље, браћо, молимо вас и свјетујемо у Христу Исусу, као што примисте од нас, како вам треба живљети и угађати Богу, као што живите, да бивате све изобилнији.”
„Јер знате какве вам заповијести дадосмо кроз Господа Исуса.”
„Да се владате поштено према онима што су на пољу, и да од њих ништа не потребујете.”
„Али ви, браћо, нијесте у тами да вас дан као лупеж застане.”
„Који умрије за нас да ми, стражили или спавали, заједно с њим живимо.”
„Молимо вас пак, браћо, поучавајте неуредне, утјешавајте малодушне, браните слабе, сносите свакога.”
„Радујте се свагда.”
„Уклањајте се од свакога зла.”
„Вјеран је онај који вас дозва, који ће и учинити.”
„Благодат Господа нашега Исуса Христа с вама. Амин.”
