А ја кажем: ако би требало да се одржи Велика Србија злочином, ја на то пристао не бих никада; нека нестане Велике Србије, али злочином да се одржава – не. Ако би било потребно и нужно једино да се одржи Мала Србија злочином, ја и на то не бих пристао. Нека нестане и Мале Србије али злочином да се одржи – не. И кад би требало да се одржи последњи Србин, ја да сам тај последњи Србин, а да се одржи злочином – не пристајем, нека нас нестане али да нестанемо као људи, јер нећемо онда нестати, живи ћемо отићи у руке Бога Живога.[1]
”
„
Човек своје умне способности развија бесконачно, али под условом да паралелно развија доброту. Ум даје светлост али је он хладан, понекад сече по сред срца, а доброта је топла али понекад кратковида. Сад је решење у томе да паралелно развијамо и ум који ће нам давати светлост и доброту која ће нам давати племенитост. То двоје паралелно развијајући, то чини човека потпуним човеком, правим човеком. (1992)[2]
”
„
Идемо путем правде и поштења, вере и врлине, чојства и хришћанског витештва, без мржње и освете према ма коме, клечећи увек пред Богом, а никад пред људима.
