A ja kažem: ako bi trebalo da se održi Velika Srbija zločinom, ja na to pristao ne bih nikada; neka nestane Velike Srbije, ali zločinom da se održava – ne. Ako bi bilo potrebno i nužno jedino da se održi Mala Srbija zločinom, ja i na to ne bih pristao. Neka nestane i Male Srbije ali zločinom da se održi – ne. I kad bi trebalo da se održi poslednji Srbin, ja da sam taj poslednji Srbin, a da se održi zločinom – ne pristajem, neka nas nestane ali da nestanemo kao ljudi, jer nećemo onda nestati, živi ćemo otići u ruke Boga Živoga.[1]
”
„
Čovek svoje umne sposobnosti razvija beskonačno, ali pod uslovom da paralelno razvija dobrotu. Um daje svetlost ali je on hladan, ponekad seče po sred srca, a dobrota je topla ali ponekad kratkovida. Sad je rešenje u tome da paralelno razvijamo i um koji će nam davati svetlost i dobrotu koja će nam davati plemenitost. To dvoje paralelno razvijajući, to čini čoveka potpunim čovekom, pravim čovekom. (1992)[2]
”
„
Idemo putem pravde i poštenja, vere i vrline, čojstva i hrišćanskog viteštva, bez mržnje i osvete prema ma kome, klečeći uvek pred Bogom, a nikad pred ljudima.
