Папа Гргур I

Извор: Викицитат

Папа Гргур I или Гргур Велики (око 540 – 12. март 604) био је римски епископ од 3. септембра 590. до своје смрти 12. марта 604. године.

Цитати[уреди]

„Свето Писмо представља својеврсно огледало очима ума, да би се у њему видело наше унутрашње лице. Ту учимо своју ружноћу, тамо своју лепоту.”


„Има их толико немирних да када се ослободе труда, све више раде, јер што више слободног времена имају за размишљање, то су гора унутрашња превирања у њима.”


„Блаженство изабраних на небу не би било савршено ако не би могли да гледају преко понора и уживају у агонији своје браће у вечној ватри.”


„Узалуд мисле да су невини они који себи присвајају она добра која им је Бог дао заједничка; не дајући другима оно што сами примају, они постају убице и убице, јер задржавајући за себе оно што би олакшало патње сиромашних, можемо рећи да сваки дан проузрокују смрт онолико људи колико су можда је хранио и није. Када, дакле, нудимо средства за живот сиромашнима, не дајемо им ништа своје, већ оно што им припада по праву. То је мање дело милосрђа које обављамо него плаћање дуга.”


„Нико не чини више зла у Цркви од онога ко има титулу или чин светости и поступа наопако.”


„И нека страх и страх од тебе буду на свим животињама на земљи.” Јасно је да су за животиње прописани страх и ужас, али је очигледно било забрањено међу људима. По природи је човек супериорнији од грубе животиње, али не и други људи.”


„Штавише, пошто се лењи ум обично постепено смањује, када не успемо да контролишемо свој говор, прелазимо на грубље речи. Тако, у почетку, радо говоримо о другима љубазно; након тога почињемо да се бавимо животом оних о којима говоримо, и коначно наши језици прелећу у отворену клевету против њих.”


„Они који не изговарају речи Божије са понизношћу морају се саветовати да када примењују лек на болесне, прво морају да испитају отров своје инфекције, или у супротном покушавајући да исцеле друге, убијају себе.”