Отуђење

Извор: Викицитат

Отуђење или алијенација означава стање човека у којем његова дела, производи или идеје постају супротстављена моћ која га потчињава, њему страна и независна од његове делатности и егзистенције.

Цитати[уреди]

„Целокупна историја отуђења и целокупно укидање отуђења није, стога, ништа друго до историја производње апстрактног, тј. апсолутног мишљења, логичког спекулативног мишљења. (Карл Маркс)”


„Ја ћу тражити да се човеку као његова својина и његова творевина врати сва лепота и узвишеност коју смо посудили замишљеном свету, као његову најлепшу апологију. Човек као песник, као мислилац, као бог, као љубав, као моћ. О краљевске ли дарежљивости којом је обасуо ствари да би себе осиромашио и осетио се бедним! Досад је била његова највећа несебичност то што се дивио, и клањао, и молио се, и знао да од себе сакрије да је он био тај који је створио то чему се дивио. (Фридрих Ниче)”