Момчило Настасијевић
Момчило Настасијевић (6. октобар 1894 —13. фебруар 1938) био је српски песник који је припадао модерним тенденцијама у српском песништву између два рата.
Цитати[уреди]
„Тишином чудно
све ми засветли, -
крилата походи ме она.
Нерођених зора
запоју ми петли;
са дан искон-мора
потонула, чујем, брује звона.”
„Прозрем вас:
јадна јаснота,
умље, јадна реч,
мрачни пут грете.
Замукни муком скота; —
достојан споља лик и ум,
унутра звер
и беспомоћно дете.”
„Шта вреди поп што моли,
па крстача, па име,
неће се војник вратити у село,
неће пољубити коју воли.”
