Пређи на садржај

Момчило Настасијевић

Извор: Викицитат

Момчило Настасијевић (6. октобар 1894 —13. фебруар 1938) био је српски песник који је припадао модерним тенденцијама у српском песништву између два рата.

Цитати

[уреди]

„Тишином чудно

све ми засветли, -
крилата походи ме она.

Нерођених зора
запоју ми петли;
са дан искон-мора
потонула, чујем, брује звона.”


„Прозрем вас:

јадна јаснота,
умље, јадна реч,
мрачни пут грете.

Замукни муком скота; —
достојан споља лик и ум,
унутра звер
и беспомоћно дете.”


„Шта вреди поп што моли,

па крстача, па име,
неће се војник вратити у село,
неће пољубити коју воли.”