...предака и традиције не смијемо и не требамо никако да се одрекнемо. Управо у нашим прецима и тој бити опстајемо и битишемо и ми сами. [1]
”
„
За мој песнички израз најзаслужнији су, како рече Добрица Ерић, „отаџбински песници“. И отаџбинско певање. А то су, осим већ поменутих светаца и монаха, сви песници, читава плејада који су остали светосавци. Никако не бих могла да издвојим неког посебно, а не знам да ли ће о мом ставу писати књижевни критичари. Сонет јесте моја песничка форма, али је много одличних сонетиста у српском песништву и можда нигде као код Срба та савршена песничка форма није тако значајно заживела.[2]
”
„
Ниједан народ не може опстати без својих корена, па ни српски.[2]
”
„
Ћирилица је гарант културног и образовног идентитета Црне Горе [3]
”
„
Ћирилица је конститувно писмо културе на простору данашње Црне Горе старо више од једанаест вјекова. Она је гарант културног и образовног идентитета и континуитета како год гледамо, или у сазвјежђу и сазвучју са другим писмима, латинским и оријенталним или сама за себе и по себи – конституент, база. На њој је настало генетичко културно памћење не само православних већ и свих других који су напајали своју писменост на њеним изворима, а често и једино на њеним исходиштима, када није било других.[3]
”
„
Православни манастири, који су одржали ћирилицу, били су једини наши „универзитети“ и једине школе. Они у чувари угрожене писмености током читаве предвуковске епохе, више вјекова, и нити се ново школство од деветнаестог вијека наовамо рађа само од себе (већ се наслања на неку своју традицију), нити се њихове образовне народне тековине могу вјештачки изоловати из овог нашег данашњег односно будућег школства и просвјете Црне Горе.[3]
”
„
(зашто у Правој Црној Гори) Првенствено, због истости мог и њеног пута који је његошевски, српски, ћирилички, косовски, светосавски; Због структуре људи који воде Праву Црну Гору: све су то људи са чистим биографијама и са чистим, неопрљаним рукама.[4]
