Милан Обреновић

Милан I Обреновић (22. август 1854 — 29. јануар/11. фебруар 1901) био је кнез Србије (1868—1882), први нововековни краљ Србије (1882—1889) и командант активне војске Србије (1897—1900).

Цитати

„ Ево, Ваша Екселенцијо! Када Руси буду начинили још једну овакву Ћеле кулу, од српских глава, и ову моју, поврх њих метну, е тек тада ће Бугари добити Ниш! ”

„ Примио сам од моје владе и имам част понудити Вашој светлости један комад нашег садањег Устава. ”

„ Зашто да ломимо узалуд копља са нашим суседима. А мени се чини да данас кад се Турска налази више но икад у стању дезагрегације, морамо одржати добре односе са оном силом, која у датом магновењу једина може нас потпомагати у остварењу бар једног дела наших народних тежњи, Мени је јасно у Бечу дато то на знање, са оградом да на Босну и Херцеговину не смемо никад нишанити. ”

„ Ја сам свима дао на знање, да ће Србија устати на оружје, ако Европа не хтедне да прибави поштовање Берлинског Уговора од стране Бугарске. Сви су ми саветовали уздржљивост. Но нас се слабо тичу жеље дипломата. Ми морамо да, под фирмом Берлинског Уговора, бранимо наше државне и националне интересе, па пукло куд пукло. (Историја српско-бугарског рата, др Владан Ђорђевић) ”

„ Оснажена Источном Румелијом, Бугарска ће бити јача од нас и онда ће тек између нас и ње настати трење и ровење, које ће бити фатално по обе државе, али по Србију још и опасно. Зато реците ви господи у Бечу, да ми морамо да газимо у рат противу Бугара. Наш рат неће бити рат освајачки. Ми ћемо га водити у име одржања status quo-a на Балкану а у циљу да одржимо у снази Берлински Уговор. (Историја српско-бугарског рата, др Владан Ђорђевић) ”

„ Дајте нам људи времена четири до пет година да се мало опоравимо и савладамо наше унутрашње незгоде и несреће...па ћете видети како ћемо зубе показати Европи. ”

„ Г. Пироћанац ја ћу вам сасвим искрено и отворено да искажем своје мисли. Овако ствари не могу да иду. Овај народ не уме да поднесе слободу и ја ћу да вам кажем право да радим сада код ваше Скупштине за ограничење мало. Или сад у беседи отварања, или кад се буде Скупштина закључивала, ја нећу да говорим на вашу беседу као до сада, него мој манифест на народ и казаћу му да он овим путем иде пропасти на сусрет. Ја не могу да пристанем на либерални устав, ја не верујем да ће ствари земаљске напредовати са Горњим домом на који ви толико полажете. Данас би требало неки састав законодавног тела, такав какав нигде не постоји, тело би требало саставити просто према нашим приликама. Кад дође, ако дође, то питање ја ћу народу јасно да кажем шта ја мислим јер је одговорност за његов напредак а ја нећу да се тековина и моја и мојих предака за ову земљу пустошју преда. Уосталом, устав је промењен против устава за време мога малолетства. Да се вратимо на стање које је онда владало па ја нисам противан правити народу разложне концесије, али не баш да ми се намета систем по коме ја не би имао никакве иницијативе. ”

„ .. Треба мислити да се пође напред и ја не би био удаљен да учиним покушаје за зближење између Напредне странке и радикала", предложио му је краљ и продужио: „Ја би се ограничио на то да кажем радикалима да њихов политички правац не води добру, да њихови начини рада нису дозвољени и да сам ја интересима земље позван да до[к] год могу стајем на пут идејама и радовима који су у мојим очима тако опасни за отаџбину. Како они данас хоће не може да буде, али би можда могло бити како је мудро и разложно. Ви нисте могли улазити у такве покушаје док сте били на влади. Данас је можда лакше доћи до неког зближења које би учинило да се ствари уреде у корист напретка земље. ”

„ Ја носим на себи велику одговорност за судбину ове земље и ако не виде у скупштини да овако не може земља успевати, ја ћу им рећи да ја то добро са мога места видим и да ми не пристоји да примим на се ту страшну одговорност. ”

„ Од воље вам зависи. Моја ће влада поднети Скупштини реферат о свему досадашњем раду и свој предлог Устава да га просто прими, или одбаци. Шта би било даље – то нећу критити ...не би требало да ме доведете до алтернативе... ”

„ Пријатељу, зар није страшно да тако млад умрем? ”