Pređi na sadržaj

Milan Obrenović

Izvor: Викицитат

Milan I Obrenović (22. avgust 1854 — 29. januar/11. februar 1901) bio je knez Srbije (1868—1882), prvi novovekovni kralj Srbije (1882—1889) i komandant aktivne vojske Srbije (1897—1900).

Citati[uredi]

„Primio sam od moje vlade i imam čast ponuditi Vašoj svetlosti jedan komad našeg sadanjeg Ustava.”


„Zašto da lomimo uzalud koplja sa našim susedima. A meni se čini da danas kad se Turska nalazi više no ikad u stanju dezagregacije, moramo održati dobre odnose sa onom silom, koja u datom magnovenju jedina može nas potpomagati u ostvarenju bar jednog dela naših narodnih težnji, Meni je jasno u Beču dato to na znanje, sa ogradom da na Bosnu i Hercegovinu ne smemo nikad nišaniti.”


„Dajte nam ljudi vremena četiri do pet godina da se malo oporavimo i savladamo naše unutrašnje nezgode i nesreće...pa ćete videti kako ćemo zube pokazati Evropi.”


„G. Piroćanac ja ću vam sasvim iskreno i otvoreno da iskažem svoje misli. Ovako stvari ne mogu da idu. Ovaj narod ne ume da podnese slobodu i ja ću da vam kažem pravo da radim sada kod vaše Skupštine za ograničenje malo. Ili sad u besedi otvaranja, ili kad se bude Skupština zaključivala, ja neću da govorim na vašu besedu kao do sada, nego moj manifest na narod i kazaću mu da on ovim putem ide propasti na susret. Ja ne mogu da pristanem na liberalni ustav, ja ne verujem da će stvari zemaljske napredovati sa Gornjim domom na koji vi toliko polažete. Danas bi trebalo neki sastav zakonodavnog tela, takav kakav nigde ne postoji, telo bi trebalo sastaviti prosto prema našim prilikama. Kad dođe, ako dođe, to pitanje ja ću narodu jasno da kažem šta ja mislim jer je odgovornost za njegov napredak a ja neću da se tekovina i moja i mojih predaka za ovu zemlju pustošju preda. Uostalom, ustav je promenjen protiv ustava za vreme moga maloletstva. Da se vratimo na stanje koje je onda vladalo pa ja nisam protivan praviti narodu razložne koncesije, ali ne baš da mi se nameta sistem po kome ja ne bi imao nikakve inicijative.”


„.. Treba misliti da se pođe napred i ja ne bi bio udaljen da učinim pokušaje za zbliženje između Napredne stranke i radikala", predložio mu je kralj i produžio: „Ja bi se ograničio na to da kažem radikalima da njihov politički pravac ne vodi dobru, da njihovi načini rada nisu dozvoljeni i da sam ja interesima zemlje pozvan da do[k] god mogu stajem na put idejama i radovima koji su u mojim očima tako opasni za otadžbinu. Kako oni danas hoće ne može da bude, ali bi možda moglo biti kako je mudro i razložno. Vi niste mogli ulaziti u takve pokušaje dok ste bili na vladi. Danas je možda lakše doći do nekog zbliženja koje bi učinilo da se stvari urede u korist napretka zemlje.”


„Ja nosim na sebi veliku odgovornost za sudbinu ove zemlje i ako ne vide u skupštini da ovako ne može zemlja uspevati, ja ću im reći da ja to dobro sa moga mesta vidim i da mi ne pristoji da primim na se tu strašnu odgovornost.”


„Od volje vam zavisi. Moja će vlada podneti Skupštini referat o svemu dosadašnjem radu i svoj predlog Ustava da ga prosto primi, ili odbaci. Šta bi bilo dalje – to neću krititi ...ne bi trebalo da me dovedete do alternative...”


„Prijatelju, zar nije strašno da tako mlad umrem?”