Пређи на садржај

Мери Миџли

Извор: Викицитат
Мери Миџли 2002. године.

Мери Миџли (13. септембар 1919 — 10. октобар 2018) је била британски филозоф.

Цитати

[уреди]
  • „Симболика једења меса никада није неутрална. За себе, месождер као да једе живот. Вегетаријанцу се чини да једе смрт. Постоји нека врста гешталт померања између две позиције што отежава промену и тешко је уопште постављати питања о овој теми, а да не дође до сукоба”.[1]
  • „Проблем са људским бићима заправо није у томе што се превише воле, требало би да више воле себе. Проблем је једноставно у томе што не воле довољно друге”.[1]
  • „Хубрис позива на непријатеља, и у овом или оном облику ће га добити, не као казна споља, већ као завршетак обрасца који је већ започет”.[1]
  • „Нико од нас не може ништа да проучи како треба, осим ако то не уради целим својим бићем”.[1]
  • „Оно што велики филозофи раде за нас је да не дају систем за све намене већ осветљавају и разјашњавају неки посебан аспект живота, обезбеђују концептуалне алате који обављају одређену неопходну врсту посла. Колико год то подручје рада било широко оно никада није целина и све идеје губе одговарајућу снагу када се користе ван одговарајућег контекста и зато један велики филозоф не мора нужно заменити другог зато што има места за све њих и још много оних које још немамо”.[1]
  • „Осим ако све што сматрамо знањем није илузија, морамо сматрати да у размишљању не читамо рационалност у ирационални универзум, већ одговарамо на рационалност којом је универзум одувек био засићен”.[1]
  • „Ако неко замисли идеју људских права као усредсређену на идеју да је сваки појединац потпуно аутономан и да треба да има потпуну контролу над сопственом судбином изгледа ми потпуно нереално чак и за људска бића и превише једнострано да би се користило као централно оруђе морала”.[1]
  • „Идеја да је научник једноставно нерелигиозан је посебно наивна, изазвала је велику забуну и неће нас одвести никуда”.[1]
  • „Свет у коме се ветрушка креће, свет који она види, јесте, и увек ће бити, потпуно изван нас. То што постоје такви светови свуда око нас је суштинска карактеристика нашег света”.[1]
  • „Наша доминантна технологија обликује нашу симболику, а тиме и нашу метафизику, наш поглед на оно што је стварно”.[1]
  • „Ова књига говори о проблему зла, али не баш у традиционалном смислу, јер ја то видим као наш, а не Божји проблем”.[1]
  • „Фатализам се сада нуди, не као само један могући филозофски став између осталих са разлозима за и против њега, већ као чињеница подржана огромним ауторитетом науке”.[1]
  • „Индивидуализам нам данас прави потешкоће, иако је идеал водиља за наше доба прихваћен као главно достигнуће просветитељства, има много различитих облика”.[1]
  • „Еволуција је, дакле, мит о стварању нашег доба. Говорећи нам о свом пореклу, обликује наше погледе на оно што јесмо. Она утиче не само на наше мисли, већ и на наша осећања и поступке, на начин који далеко превазилази своју званичну функцију биолошке теорије. Назвати то митом, наравно, не значи да је то лажна прича већ значи да има велику симболичку моћ која је независна од њене истине”.[1]

Референце

[уреди]

Спољашње везе

[уреди]