Meri Midžli
Meri Midžli (13. septembar 1919 — 10. oktobar 2018) je bila britanski filozof.
Citati[uredi]
- „Simbolika jedenja mesa nikada nije neutralna. Za sebe, mesožder kao da jede život. Vegetarijancu se čini da jede smrt. Postoji neka vrsta geštalt pomeranja između dve pozicije što otežava promenu i teško je uopšte postavljati pitanja o ovoj temi, a da ne dođe do sukoba”.[1]
- „Problem sa ljudskim bićima zapravo nije u tome što se previše vole, trebalo bi da više vole sebe. Problem je jednostavno u tome što ne vole dovoljno druge”.[1]
- „Hubris poziva na neprijatelja, i u ovom ili onom obliku će ga dobiti, ne kao kazna spolja, već kao završetak obrasca koji je već započet”.[1]
- „Niko od nas ne može ništa da prouči kako treba, osim ako to ne uradi celim svojim bićem”.[1]
- „Ono što veliki filozofi rade za nas je da ne daju sistem za sve namene već osvetljavaju i razjašnjavaju neki poseban aspekt života, obezbeđuju konceptualne alate koji obavljaju određenu neophodnu vrstu posla. Koliko god to područje rada bilo široko ono nikada nije celina i sve ideje gube odgovarajuću snagu kada se koriste van odgovarajućeg konteksta i zato jedan veliki filozof ne mora nužno zameniti drugog zato što ima mesta za sve njih i još mnogo onih koje još nemamo”.[1]
- „Osim ako sve što smatramo znanjem nije iluzija, moramo smatrati da u razmišljanju ne čitamo racionalnost u iracionalni univerzum, već odgovaramo na racionalnost kojom je univerzum oduvek bio zasićen”.[1]
- „Ako neko zamisli ideju ljudskih prava kao usredsređenu na ideju da je svaki pojedinac potpuno autonoman i da treba da ima potpunu kontrolu nad sopstvenom sudbinom izgleda mi potpuno nerealno čak i za ljudska bića i previše jednostrano da bi se koristilo kao centralno oruđe morala”.[1]
- „Ideja da je naučnik jednostavno nereligiozan je posebno naivna, izazvala je veliku zabunu i neće nas odvesti nikuda”.[1]
- „Svet u kome se vetruška kreće, svet koji ona vidi, jeste, i uvek će biti, potpuno izvan nas. To što postoje takvi svetovi svuda oko nas je suštinska karakteristika našeg sveta”.[1]
- „Naša dominantna tehnologija oblikuje našu simboliku, a time i našu metafiziku, naš pogled na ono što je stvarno”.[1]
- „Ova knjiga govori o problemu zla, ali ne baš u tradicionalnom smislu, jer ja to vidim kao naš, a ne Božji problem”.[1]
- „Fatalizam se sada nudi, ne kao samo jedan mogući filozofski stav između ostalih sa razlozima za i protiv njega, već kao činjenica podržana ogromnim autoritetom nauke”.[1]
- „Individualizam nam danas pravi poteškoće, iako je ideal vodilja za naše doba prihvaćen kao glavno dostignuće prosvetiteljstva, ima mnogo različitih oblika”.[1]
- „Evolucija je, dakle, mit o stvaranju našeg doba. Govoreći nam o svom poreklu, oblikuje naše poglede na ono što jesmo. Ona utiče ne samo na naše misli, već i na naša osećanja i postupke, na način koji daleko prevazilazi svoju zvaničnu funkciju biološke teorije. Nazvati to mitom, naravno, ne znači da je to lažna priča već znači da ima veliku simboličku moć koja je nezavisna od njene istine”.[1]
