Марчело
Марко Шелић, познатији као Марчело (22. јануар 1983), је српски музичар и писац.
Цитати[уреди]
„„Пљување“ спада у острашћени речник који власт покушава да инсталира као легитиман. Тврди се да не постоји критиковање него пљување, а пљување је непристојно и прљаво, и отуда се разредни и његови верни одељенски хигијеничари брину да се етар случајно не загади клицама здравог разума или, не дај Боже, професионалног новинарства. Има и друга реч: критизери. Авај, шта ћемо: ако политичари заслужују критичаре, биће да су критизери мера за политиканте. А и то им је комплимент.”
„Сваки нормалан човек осуђује једноумље јер оно нигде не постоји само од себе, увек је реч о присили... Људи се деле на оне којима је јавашлук природно станиште и све нас остале, који одбијамо свако саучествовање у јавашлуку, па смо у том смислу опозиција. Али то је идеолошка опозиција, а не политичка.”
„Надреализам: замисли да ти је неко пре 10 година рекао да ћеш на власти имати Николића и Вучића, а у улози њиховог најљућег непријатеља - њиховог војводу и духовног вођу... И ко се онда тиме [политиком] бави? Па најгори! С друге стране, након вишедеценијског урушавања менталитета ми више не верујемо да је нормалан поредак уопште могућ.”
„Изгледа да код нас спасавање стомака подразумева жртвовање кичме.”
„Ми овде лечимо децу СМС-овима, а оним нам се ругају тим украсима, праве по граду свуда „булеваре Зорице Брунцлик“… Ја то тако зовем. На пример, Кнез Михаилова треба да се преименује у „Булевар Зорице Брунцлик“, јер изгледа отприлике као да га је госпођа Брунцлик китила, то је њен смисао за естетику…”
