Марко Гобељић

Извор: Викицитат

Марко Гобељић (13. септембра 1992) је српски фудбалер.

Цитати[уреди]

„Можда још нисам ни свестан шта ми је пошло за руком. Тек кад ме људи зауставе на улици и питају како сам успео из те позиције да пробушим мрежу легендарног Италијана, схватим колико је то заправо било тешко. Док је лопта летела ка мени, нисам имао ни најмању дилему. Трудим се да сваку акцију завршим на најједноставнији начин. Не компликујем и кад год могу шутирам из прве. Мислим да Буфону само тако и може да се да гол. Помоћу интуиције и фактора изненађења.”


„Вансеријски таленат је нешто што на терену не може да се сакрије. Постоје играчи који једноставно одскачу и нико, осим њих самих, не може да их спута. Међутим, често се баш ти вансеријски таленти, знатно мање труде, а да би се таленат одржао, мора много да се ради. Чак и мојој генерацији у „Бубамари” било је неколико талентованије деце од мене, али управо рад и одрицање, довели су ме овде.”


„Играо сам бека, али сам стајао високо. Шефова идеја је била да их нападнемо по боковима, тако да смо и Родић и ја имали задатак да идемо напред и центаршутевима покушавамо да “сломимо” одбрану гостију. Управо сам код постигнутог гола стајао високо и драго ми је што сам вечерас постигао првенац.”


О њему[уреди]

„На свим утакмицама, на којима је играо, увек је пружао свој максимум. Увек је био спреман, увек је давао све од себе и верујем да ће то тако бити и у наредном периоду. (Митар Мркела)”


„За Гобељића не постоји примарна позиција. Мени, као тренеру, драго је што је Марко поливалентан играч, то значи да може да одговори свим захтевима у датом тренутку. Поседује добре офанзивне и дефанзивне карактеристике, добро се служи обема ногама, има добру перцепцију игре. Што је добро, јер има доста фудбалера научених да играју на једној страни, због чега се лоше сналазе на другој, јер су покрети другачији. Срећан што имам оружје у имену Гобељић. Суво злато! Омогућава вам да извршите такозване „унутрашње“ измене, мењате систем током утакмице. Није ни њему лако... Захтевно је кад се мењају позиције, осећаш се помало нелагодно пошто не знаш шта ти је право место. Баш из разлога што има лепезу поливалентности не зна се коју позицију тачно покрива. У Напретку је играо „високо“, у систему 3-5-2, лидер је ове генерације, а да нам је потребан голман, први би рекао да ће бранити. Увек је стављао тим испред себе, што у колективном спорту има велику вредности. Највише му одговара позиција десног бочног играча. Гобељић поседује велики потенцијал и искристалисаће се позиција у будућности. Реч је о репрезентативном калибру. Можда је решење да буде десни бек најјаче селекције. (Владан Милојевић)”


„Одлично се сналази на обе позиције. На левом беку је више посвећен дефанзиви, остаје на нашој половини и одговорнији је. Кад игра десно, воли да се појављује у средини, што је доказао великим бројем голова. (Вујадин Савић)”


„Као крило може да прође, као бек – никако! Његов максимум је Суперлига, да није за Лигу шампиона је поново доказао. Комично је деловао у Лондону Марко Гобељић. Играчи Тотенхема су га препознали као најслабију карику Звездиног тима и нападали су га у таласима. Изгубио се на терену у првих 16 минута. Потпуно је промашио позицију код гола Сона, испратио је погрешног играча и Корејац је остао сам на стативи. После тога је имао неколико добрих излетања на противничку половину и неколико солидних шутева. Међутим, то није његов примаран посао. Задатак као беку му је да затвори нападе ривала по десној страни црвено-белих. Не да то није урадио, већ је директан кривац за најмање три гола “певаца”! (Страхиња Милићевић)”


„Гобељић је више крило него бек, иако је брз и може да трчи три дана, не може све да стигне... (Милорад Косановић)”


„Ако хоћемо реално да причамо, имао сам четири дефанзивца за ову утакмицу. Не знам с ким бих заменио Гобељића... И Срнић је имао жути картон, па сам одабрао реалније и оставио одбрамбеног играча. (Дејан Станковић)”


„Тужно је што се догодило, надам се да ће играч који је направио онај старт добити што дужу казну. Такав старт није у реду. То не говорим зато што сам љут, већ зато што је повреда тешка. После оваквих повреда играч не може да игра годину или две, питање је да ли ће икад више заиграти. (Владимир Чебурин)”