Marko Gobeljić

Marko Gobeljić (13. septembra 1992) je srpski fudbaler.

Citati

„Možda još nisam ni svestan šta mi je pošlo za rukom. Tek kad me ljudi zaustave na ulici i pitaju kako sam uspeo iz te pozicije da probušim mrežu legendarnog Italijana, shvatim koliko je to zapravo bilo teško. Dok je lopta letela ka meni, nisam imao ni najmanju dilemu. Trudim se da svaku akciju završim na najjednostavniji način. Ne komplikujem i kad god mogu šutiram iz prve. Mislim da Bufonu samo tako i može da se da gol. Pomoću intuicije i faktora iznenađenja.”

„Vanserijski talenat je nešto što na terenu ne može da se sakrije. Postoje igrači koji jednostavno odskaču i niko, osim njih samih, ne može da ih sputa. Međutim, često se baš ti vanserijski talenti, znatno manje trude, a da bi se talenat održao, mora mnogo da se radi. Čak i mojoj generaciji u „Bubamari” bilo je nekoliko talentovanije dece od mene, ali upravo rad i odricanje, doveli su me ovde.”

„Igrao sam beka, ali sam stajao visoko. Šefova ideja je bila da ih napadnemo po bokovima, tako da smo i Rodić i ja imali zadatak da idemo napred i centaršutevima pokušavamo da “slomimo” odbranu gostiju. Upravo sam kod postignutog gola stajao visoko i drago mi je što sam večeras postigao prvenac.”

O njemu

„Na svim utakmicama, na kojima je igrao, uvek je pružao svoj maksimum. Uvek je bio spreman, uvek je davao sve od sebe i verujem da će to tako biti i u narednom periodu. (Mitar Mrkela)”

„Za Gobeljića ne postoji primarna pozicija. Meni, kao treneru, drago je što je Marko polivalentan igrač, to znači da može da odgovori svim zahtevima u datom trenutku. Poseduje dobre ofanzivne i defanzivne karakteristike, dobro se služi obema nogama, ima dobru percepciju igre. Što je dobro, jer ima dosta fudbalera naučenih da igraju na jednoj strani, zbog čega se loše snalaze na drugoj, jer su pokreti drugačiji. Srećan što imam oružje u imenu Gobeljić. Suvo zlato! Omogućava vam da izvršite takozvane „unutrašnje“ izmene, menjate sistem tokom utakmice. Nije ni njemu lako... Zahtevno je kad se menjaju pozicije, osećaš se pomalo nelagodno pošto ne znaš šta ti je pravo mesto. Baš iz razloga što ima lepezu polivalentnosti ne zna se koju poziciju tačno pokriva. U Napretku je igrao „visoko“, u sistemu 3-5-2, lider je ove generacije, a da nam je potreban golman, prvi bi rekao da će braniti. Uvek je stavljao tim ispred sebe, što u kolektivnom sportu ima veliku vrednosti. Najviše mu odgovara pozicija desnog bočnog igrača. Gobeljić poseduje veliki potencijal i iskristalisaće se pozicija u budućnosti. Reč je o reprezentativnom kalibru. Možda je rešenje da bude desni bek najjače selekcije. (Vladan Milojević)”

„Odlično se snalazi na obe pozicije. Na levom beku je više posvećen defanzivi, ostaje na našoj polovini i odgovorniji je. Kad igra desno, voli da se pojavljuje u sredini, što je dokazao velikim brojem golova. (Vujadin Savić)”

„Kao krilo može da prođe, kao bek – nikako! Njegov maksimum je Superliga, da nije za Ligu šampiona je ponovo dokazao. Komično je delovao u Londonu Marko Gobeljić. Igrači Totenhema su ga prepoznali kao najslabiju kariku Zvezdinog tima i napadali su ga u talasima. Izgubio se na terenu u prvih 16 minuta. Potpuno je promašio poziciju kod gola Sona, ispratio je pogrešnog igrača i Korejac je ostao sam na stativi. Posle toga je imao nekoliko dobrih izletanja na protivničku polovinu i nekoliko solidnih šuteva. Međutim, to nije njegov primaran posao. Zadatak kao beku mu je da zatvori napade rivala po desnoj strani crveno-belih. Ne da to nije uradio, već je direktan krivac za najmanje tri gola “pevaca”! (Strahinja Milićević)”

„Gobeljić je više krilo nego bek, iako je brz i može da trči tri dana, ne može sve da stigne... (Milorad Kosanović)”

„Ako hoćemo realno da pričamo, imao sam četiri defanzivca za ovu utakmicu. Ne znam s kim bih zamenio Gobeljića... I Srnić je imao žuti karton, pa sam odabrao realnije i ostavio odbrambenog igrača. (Dejan Stanković)”

„Tužno je što se dogodilo, nadam se da će igrač koji je napravio onaj start dobiti što dužu kaznu. Takav start nije u redu. To ne govorim zato što sam ljut, već zato što je povreda teška. Posle ovakvih povreda igrač ne može da igra godinu ili dve, pitanje je da li će ikad više zaigrati. (Vladimir Čeburin)”