Марија Меденица

Извор: Викицитат

Марија Меденица је српска глумица.

Цитати[уреди]

„Од бити глумац само је једно теже, бити глумица... А ту је и она стара прича — нема добрих женских улога, мада можда смо ми склоне да се тешимо тиме, уместо да трагамо. Позориште је чаробно баш зато што је (скоро) све могуће.[1]


„Никако да се схвати суштина позива којим се бавимо. Ни чистач, ни председник државе нису у служби себе, већ неко уметности, неко народа, неко корисника јавних просторија и ми треба да урадимо све што је до нас да наше услуге буду што квалитетније.[2]


„Сви се некако стављамо на место које нам по природи не припада. Улоге су се замениле, погрешно смо схватли свој посао и то живимо сваки дан.[2]


„Немамо бунтовнике с педигреом, не можеш ти с 13, 15, 18 година да будеш бунтовник. Лупиш тетоважу, обучеш Нирвана мајцу и избушиш пирсинг. То није бунтовништво, оно тражи резултате, па онда стани на црту са бесмислом. Помодно бунтовништво је на нивоу специјалног ефекта и отуд 90 одсто обрвица - крем бананица, вештачких ноктију и голих пробушених стомака. Немају везе ни са ставом, ни са зрелошћу, ни са начином мишљења и питам се имају ли та деца родитеље. А то ће само да метастазира. Деца која су пробила све кордоне пристојности су деца препродаваца бензина из 90-их. То су ови што су палили ватру поред резервоара, вероватно су призивали да им се деси нешто страшно у дубини своје подсвести, тако читам ту њихову дилему.[2]


„Добро се сећам те неизвесности и породичних драма које су се дешавале у свим нашим кућама. Међутим, тад сам била тинејџерка и нисам могла до краја да разумем ту количину страха са којом су се суочавали наши родитељи. Била ми је једноставно далека. Наша генерација средњошколаца је више била упућена на то како да ”ухвати кривину” током ванредног стања. Ми смо покушали да превазиђемо трауму отклоном који је био духовит и креативан, што је и припадало нашим годинама. Тајно смо се налазили на школским теренима и трудили се да нас што мање кошта живот који смо живели тих неколико месеци, а испоставиће се и годинама након тога. Тада нисам могла да разумем колико је било тешко људима на Косову и Метохији.[3]

Референце[уреди]

  1. Милетић, Снежана (4. 2007). Остајте овде, маме текстови наших младих писаца. 144. Лудус. Приступљено 23. 11. 2023. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Михаљевић, Игор (1. 2. 2016). „Меденица: Млад човек мора да преузме одговорност”. oradio.rs. Приступљено 23. 11. 2023. 
  3. Судар, Сузана (9. 3. 2022). „Интервју | Марија Меденица: Ратови су нам уткани у душе”. Нова. Приступљено 23. 11. 2023.