Маргита Стефановић
Маргита Стефановић (1. април 1959 — 18. септембар 2002) била је српска музичарка, најпознатија као клавијатуристкиња београдске рок групе Екатарина Велика.
Цитати[уреди]
- „Бојим се да се не пробудим или се бојим да се пробудим а да су границе затворене. Страхујем да се одједном не могу препознати. А не можеш да се препознаш зато што не добијаш никакву потврду себе или некакаквих својих вредности. Та потврда би се огледала у томе, што се подразумева у земљама цивилизованог културног континуитета, што си део просперитета у перспективи, континуираног напредовања, макар и у одржавању тог континуитета. Бојим се бесмислености наше коначности”.[1]
- „Убила бих се да свирам десет година и да, због политичке ситуације, будем прихваћена од много људи. Какве то има везе са мојим животом, мојим свирањем?”.[2]
- „Бојим се сталних изазова нашег свакидашњег живота, политичких и економских ситуација”.[2]
- „Мој проблем са данашњом ситуацијом је што не могу да се идентификујем ни са ким и ни са чим”.[2]
- „Сви имамо пуно среће што смо овде рођени, а сви кукамо што нисмо рођени тамо где је боље. Нигде није боље”.[2]
- „Немам однос према отаџбини, имам однос према земљи. Према нечем одакле сви потичемо”.[2]
- „У мом нормалном, стабилном животу, најнестабилнији део сам управо ја”.[2]
- „Научила сам да се у животу ништа не мора осим да се умре”.[2]
- „Ја сам чудна природа која се никад не каје”.[3]
- „Ако смо се ми делили између Битлса и Стонса, дилема оних који нас бирају јесте: ми или Бајага. Са нама добијају емотивност, а са Бајагом лагодност. И једно и друго је јако лепо”.[3]
- „Земља нас није започела па оставила, она нас је издржала ужасно дуго”.[3]
- „Кад смо ми почињали желели смо музику, а данашњи млади човек жели киоск за хамбургер”.[3]
