Margita Stefanović
Margita Stefanović (1. april 1959 — 18. septembar 2002) bila je srpska muzičarka, najpoznatija kao klavijaturistkinja beogradske rok grupe Ekatarina Velika.
Citati[uredi]
- „Bojim se da se ne probudim ili se bojim da se probudim a da su granice zatvorene. Strahujem da se odjednom ne mogu prepoznati. A ne možeš da se prepoznaš zato što ne dobijaš nikakvu potvrdu sebe ili nekakakvih svojih vrednosti. Ta potvrda bi se ogledala u tome, što se podrazumeva u zemljama civilizovanog kulturnog kontinuiteta, što si deo prosperiteta u perspektivi, kontinuiranog napredovanja, makar i u održavanju tog kontinuiteta. Bojim se besmislenosti naše konačnosti”.[1]
- „Ubila bih se da sviram deset godina i da, zbog političke situacije, budem prihvaćena od mnogo ljudi. Kakve to ima veze sa mojim životom, mojim sviranjem?”.[2]
- „Bojim se stalnih izazova našeg svakidašnjeg života, političkih i ekonomskih situacija”.[2]
- „Moj problem sa današnjom situacijom je što ne mogu da se identifikujem ni sa kim i ni sa čim”.[2]
- „Svi imamo puno sreće što smo ovde rođeni, a svi kukamo što nismo rođeni tamo gde je bolje. Nigde nije bolje”.[2]
- „Nemam odnos prema otadžbini, imam odnos prema zemlji. Prema nečem odakle svi potičemo”.[2]
- „U mom normalnom, stabilnom životu, najnestabilniji deo sam upravo ja”.[2]
- „Naučila sam da se u životu ništa ne mora osim da se umre”.[2]
- „Ja sam čudna priroda koja se nikad ne kaje”.[3]
- „Ako smo se mi delili između Bitlsa i Stonsa, dilema onih koji nas biraju jeste: mi ili Bajaga. Sa nama dobijaju emotivnost, a sa Bajagom lagodnost. I jedno i drugo je jako lepo”.[3]
- „Zemlja nas nije započela pa ostavila, ona nas je izdržala užasno dugo”.[3]
- „Kad smo mi počinjali želeli smo muziku, a današnji mladi čovek želi kiosk za hamburger”.[3]
