Пређи на садржај

Мали Принц

Извор: Викицитат
То је заиста корисно јер је лепо.

Мали Принц је најпознатија новела француског писца и пилота Антоана де Сент Егзиперија из 1943. године.

Цитати

[уреди]
Одрасле особе никада ништа не схватају саме, а децу замара да им стално дају објашњења.
Говор је извор неспоразума.
Оно што краси пустињу, рече мали принц, то је што се у њој негде скрива бунар.
„Човек се осећа мало усамљен у пустињи…”
„Човек је усамљен и међу људима.”
Човек само срцем добро види.
  • Нацтрао сам тада змијског цара изнутра, како би одрасле особе могле да схвате. Њима су увек потребна објашњења.
    • Поглавље I
  • Одрасле особе никада ништа не схватају саме, а децу замара да им стално дају објашњења.
    • Поглавље I
  • Не! Не! Нећу слона у змијском цару. Змијски цар је врло опасан, а слон је огроман. Код мене је све тако мало. Мени треба овца. Нацртај ми овцу!
    • Поглавље II
  • Право испред себе далеко се не стиже…
    • Поглавље III
  • Један турски астроном приметио је телескопом тај астероид 1909. године, и то само једанпут. Он је тада свечано приказао своје откриће на Међународном конгресу астронома. Али му нико није веровао због његовог одела. Такве су одрасле особе. Срећом по астероид Б 612, неки турски диктатор је, под претњом смрти, наметнуо свм народу европски начин одевања. Астроном је поновио свој приказ 1920. године, врло отмено обучен. И овога пута сви су били његовог мишљења.
    • Поглавље IV
  • Ако кажете одраслим особама: „Видео сам једну лепу кућу од црвених опека са геранијумом у прозорима и голубовима на крову…” оне нису у стању да замисле ту кућу. Треба им рећи: „Видео сам кућу од сто хиљада франака”. Тада ће узвикнути: „Како је лепа!”
    • Поглавље IV
  • Много је теже судити самом себи него другима. Ако успеш да себи добро судиш, значи да си истински мудрац.
    • Поглавље X
  • Уображени људи чују само похвале.
    • Поглавље XI
  • Где су људи? најзад поново проговори мали принц. Човек се осећа мало усамљен у пустињи…
    Човек је усамљен и међу људима, рече змија.
    • Поглавље XVII
  • Будите ми пријатељ, ја сам сâм, рече он.
    — Ја сам сâм… ја сам сâм… ја сам сâм… одговори одјек.
    „Чудне ли планете! помисли он тада. Сва је сува, сва је шиљата. И сва слана. И људи немају маште. Понављају оно што им се каже… Код куће сам имао једну ружу: она је увек говорила прва…”
    • Поглавље XIX
  • „Веровао сам да сам богат што имам јединствени цвет, а у ствари имам само обичну ружу. Њу и моја три вулкана који ми допиру до колена, и од којих је један можда заувек угашен; све то не чини ме баш великим принцом…” И он леже на траву и горко заплака.
    • Поглавље XX
  • Гледаћу те крајичком ока, а ти нећеш ништа говорити. Говор је извор неспоразума.
    • Поглавље XXI
  • Човек само срцем добро види. Суштина се очима не да сагледати.
    • Поглавље XXI
  • Само деца знају шта желе.
    • Поглавље XXII
  • То је заиста корисно јер је лепо.
    • Поглавље XXIV
  • Оно што краси пустињу, рече мали принц, то је што се у њој негде скрива бунар…
    • Поглавље XXIV
  • Треба добро чувати лампе: најмањи ветрић може да их угаси…
    • Поглавље XXIV
  • Очи су слепе. Срцем треба тражити.
    • Поглавље XXV
  • Ако волиш један цвет који се налази на некој планети, пријатно је ноћу гледати у небо. На свим звездама цвета цвеће.
    • Поглавље XXVI

Спољашње везе

[уреди]