Mali Princ

To je zaista korisno jer je lepo.

Mali Princ je najpoznatija novela francuskog pisca i pilota Antoana de Sent Egziperija iz 1943. godine.

Citati

Odrasle osobe nikada ništa ne shvataju same, a decu zamara da im stalno daju objašnjenja.

Govor je izvor nesporazuma.

Ono što krasi pustinju, reče mali princ, to je što se u njoj negde skriva bunar.

„Čovek se oseća malo usamljen u pustinji…”
„Čovek je usamljen i među ljudima.”

Čovek samo srcem dobro vidi.

• Nactrao sam tada zmijskog cara iznutra, kako bi odrasle osobe mogle da shvate. Njima su uvek potrebna objašnjenja.
  • Poglavlje I

• Odrasle osobe nikada ništa ne shvataju same, a decu zamara da im stalno daju objašnjenja.
  • Poglavlje I

• Ne! Ne! Neću slona u zmijskom caru. Zmijski car je vrlo opasan, a slon je ogroman. Kod mene je sve tako malo. Meni treba ovca. Nacrtaj mi ovcu!
  • Poglavlje II

• Pravo ispred sebe daleko se ne stiže…
  • Poglavlje III

• Jedan turski astronom primetio je teleskopom taj asteroid 1909. godine, i to samo jedanput. On je tada svečano prikazao svoje otkriće na Međunarodnom kongresu astronoma. Ali mu niko nije verovao zbog njegovog odela. Takve su odrasle osobe. Srećom po asteroid B 612, neki turski diktator je, pod pretnjom smrti, nametnuo svm narodu evropski način odevanja. Astronom je ponovio svoj prikaz 1920. godine, vrlo otmeno obučen. I ovoga puta svi su bili njegovog mišljenja.
  • Poglavlje IV

• Ako kažete odraslim osobama: „Video sam jednu lepu kuću od crvenih opeka sa geranijumom u prozorima i golubovima na krovu…” one nisu u stanju da zamisle tu kuću. Treba im reći: „Video sam kuću od sto hiljada franaka”. Tada će uzviknuti: „Kako je lepa!”
  • Poglavlje IV

• Mnogo je teže suditi samom sebi nego drugima. Ako uspeš da sebi dobro sudiš, znači da si istinski mudrac.
  • Poglavlje X

• Uobraženi ljudi čuju samo pohvale.
  • Poglavlje XI

• Gde su ljudi? najzad ponovo progovori mali princ. Čovek se oseća malo usamljen u pustinji…
  — Čovek je usamljen i među ljudima, reče zmija.
  • Poglavlje XVII

• Budite mi prijatelj, ja sam sâm, reče on.
  — Ja sam sâm… ja sam sâm… ja sam sâm… odgovori odjek.
  „Čudne li planete! pomisli on tada. Sva je suva, sva je šiljata. I sva slana. I ljudi nemaju mašte. Ponavljaju ono što im se kaže… Kod kuće sam imao jednu ružu: ona je uvek govorila prva…”
  • Poglavlje XIX

• „Verovao sam da sam bogat što imam jedinstveni cvet, a u stvari imam samo običnu ružu. Nju i moja tri vulkana koji mi dopiru do kolena, i od kojih je jedan možda zauvek ugašen; sve to ne čini me baš velikim princom…” I on leže na travu i gorko zaplaka.
  • Poglavlje XX

• Gledaću te krajičkom oka, a ti nećeš ništa govoriti. Govor je izvor nesporazuma.
  • Poglavlje XXI

• Čovek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne da sagledati.
  • Poglavlje XXI

• Samo deca znaju šta žele.
  • Poglavlje XXII

• To je zaista korisno jer je lepo.
  • Poglavlje XXIV

• Ono što krasi pustinju, reče mali princ, to je što se u njoj negde skriva bunar…
  • Poglavlje XXIV

• Treba dobro čuvati lampe: najmanji vetrić može da ih ugasi…
  • Poglavlje XXIV

• Oči su slepe. Srcem treba tražiti.
  • Poglavlje XXV

• Ako voliš jedan cvet koji se nalazi na nekoj planeti, prijatno je noću gledati u nebo. Na svim zvezdama cveta cveće.
  • Poglavlje XXVI