Лаза К. Лазаревић

Лазар Кузман Лазаревић (13. мај 1851 — 10. јануар 1891), познатији као Лаза Лазаревић, био је српски књижевник, психијатар и неуролог.

Цитати

• Све избледи и одушевљење, и љубав, и дужност, и сажаљење.
  • Све ће то народ позлатити (1882)

• Има у човека једна жица, лажљива као случај, па ипак је зову „предосећањем”.
  • Све ће то народ позлатити (1882)

• Све је свршено, — ја сам слободан. Слободан као птица којој је запаљено гнездо и подављени птичићи. Ланци су ми скинули, али руке су ми узете.
  • Швабица (1898)

• Боже мој, како су биле велике наше матере! Оне су имале праосновне, чврсте, просте принципе који су исписани у сваком буквару, а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као витез свога доброга сокола. Није било никаквог питања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше. Над апсолутним тешкоћама уздизале су се својим високим и истинским религиозним осећањима.
  • Ветар (1889)

• Тада се из његовог, као стакло мртвог ока откачи атом леденог очајања и као лавина падаше све силније и огромне наниже.
  • Ветар (1889)

• Сав свет је она, и она сав свет.
  • Ветар (1889)

Цитати о Лази К. Лазаревићу

• Прави уметник треба свакада да уме одвојити што је главно од онога што је споредно, да уме распоредити и одредити свачему његово право место у саставу целине… Ни један од приповедача српских ту вештину није разумевао ни приближно као Лазаревић.
  • Љубомир Недић, Л. К. Лазаревић (1904), III