Laza K. Lazarević

Lazar Kuzman Lazarević (13. maj 1851 — 10. januar 1891), poznatiji kao Laza Lazarević, bio je srpski književnik, psihijatar i neurolog.

Citati

• Sve izbledi i oduševljenje, i ljubav, i dužnost, i sažaljenje.
  • Sve će to narod pozlatiti (1882)

• Ima u čoveka jedna žica, lažljiva kao slučaj, pa ipak je zovu „predosećanjem”.
  • Sve će to narod pozlatiti (1882)

• Sve je svršeno, — ja sam slobodan. Slobodan kao ptica kojoj je zapaljeno gnezdo i podavljeni ptičići. Lanci su mi skinuli, ali ruke su mi uzete.
  • Švabica (1898)

• Bože moj, kako su bile velike naše matere! One su imale praosnovne, čvrste, proste principe koji su ispisani u svakom bukvaru, a držale su ih visoko, s pouzdanjem i malo koketnim ponosom, kao vitez svoga dobroga sokola. Nije bilo nikakvog pitanja ni zadatka života, ma kako on bio težak, a da ga one odmah lako i prosto ne reše. Nad apsolutnim teškoćama uzdizale su se svojim visokim i istinskim religioznim osećanjima.
  • Vetar (1889)

• Tada se iz njegovog, kao staklo mrtvog oka otkači atom ledenog očajanja i kao lavina padaše sve silnije i ogromne naniže.
  • Vetar (1889)

• Sav svet je ona, i ona sav svet.
  • Vetar (1889)

Citati o Lazi K. Lazareviću

• Pravi umetnik treba svakada da ume odvojiti što je glavno od onoga što je sporedno, da ume rasporediti i odrediti svačemu njegovo pravo mesto u sastavu celine… Ni jedan od pripovedača srpskih tu veštinu nije razumevao ni približno kao Lazarević.
  • Ljubomir Nedić, L. K. Lazarević (1904), III