Константин Велики

Извор: Викицитат
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
0 Constantinus I - Palazzo dei Conservatori (2).JPG

Константин Велики (27. фебруара око 272 — 22. маја 337), био је римски цар (324—337) познат по томе што је донео две судбоносне одлуке које су промениле ток европске историје. С једне стране, стао на крај прогону хришћана, па чак и прешао на њихову веру, обезбедивши хришћанству завидан положај водеће монотеистичке религије (који има и данас); с друге стране основао је град раван Риму — Константинопољ, осигуравши тако опстанак Царства на Истоку дуго после пада Рима и западних провинција у 5. веку.

Цитати[уреди]

„Ниједном човеку не треба ускратити да се везује за хришћанске обреде, или за било коју другу религију коју му је ум усмерио, да би на тај начин врховно Божанство, чијем се обожавању слободно посвећујемо, наставило да гарантује Његову наклоност и доброчинство према нама.”


„Свако може имати слободну прилику да обожава како жели; ова уредба је направљена да не бисмо могли да умањујемо било какво достојанство или било коју религију.”


„Чувајући Божанску веру, постајем причасник светлости истине: вођен светлошћу истине, напредујем у познању Божанске вере... исповедам пресвету веру; и ово богослужење проглашавам за оно што ме учи дубљем познанству са пресветим Богом; потпомогнут чијом сам божанском силом, почевши од самих граница океана, пробудио сваку нацију света... преко своје агенције у далеко срећније стање.”


„Колико је мудром и интелигентном делу човечанства угодна слога која постоји међу вама... шта може бити часније него да се радо пристанете на просперитет свих људи?... По мом сопственом суду, онај чији је први циљ тај одржавање мира, изгледа да је супериорнија од саме Победе.”


Wikipedia:sr
Википедија има чланак под именом: