Написала сам књигу да вратим женама место у историји које им припада. [1]
”
О својој књизи "Краљице ратнице и тихе револуционарке"[уреди]
„
Књига (је) љубавно писмо историји...Запитала сам се шта је историја? Ко је ствара? Ко одлучује ко је битан, а ко заборављен? Моја прабака је била позната у своје доба, али ипак је историја одлучила да није важна и све њене књиге су нестале.[1]
”
„
Све што сам хтела постићи овом књигом јесте, не да изоставим мушкарце из историје, него да вратим жене где припадају. Помињем жене из свих делова света и историје. Кад погледати стари Египат, Грчку или Сумер, видите жене у свим делатностима.[1]
”
„
Важно је испричати причу, а не само ставити чињенице на папир...Приче ти саме кажу шта им је потребно. Неке приче морају бити испричане као мемоари и нефикција, а неке морају бити измаштане. Морате саслушати тему и саму причу, и то ће вам рећи како ће бити испричане...Кад пишеш о свом времену без свих података, то може навести на криви траг. Зато пишем о прошлости, јер она увек обасјава светлом садашњост. [1]
.jpg)
