Knjiga (je) ljubavno pismo istoriji...Zapitala sam se šta je istorija? Ko je stvara? Ko odlučuje ko je bitan, a ko zaboravljen? Moja prabaka je bila poznata u svoje doba, ali ipak je istorija odlučila da nije važna i sve njene knjige su nestale.[1]
”
„
Sve što sam htela postići ovom knjigom jeste, ne da izostavim muškarce iz istorije, nego da vratim žene gde pripadaju. Pominjem žene iz svih delova sveta i istorije. Kad pogledati stari Egipat, Grčku ili Sumer, vidite žene u svim delatnostima.[1]
”
„
Važno je ispričati priču, a ne samo staviti činjenice na papir...Priče ti same kažu šta im je potrebno. Neke priče moraju biti ispričane kao memoari i nefikcija, a neke moraju biti izmaštane. Morate saslušati temu i samu priču, i to će vam reći kako će biti ispričane...Kad pišeš o svom vremenu bez svih podataka, to može navesti na krivi trag. Zato pišem o prošlosti, jer ona uvek obasjava svetlom sadašnjost. [1]