Индијанске мудрости

Извор: Викицитат

Луди Коњ (1875.)[уреди]

  • Опходи се према земљи ваљано, њу ти нису дали твоји родитељи, њу су ти позајмила твоја деца. Ми не наследујемо земљу од наших предака, ми је позајмљујемо од наше деце.

Не може се продати земља којом људи ходе.

Црни Лос, Врач Оглала Сиоукса (1863-1950)[уреди]

  • Приметили сте да је све што Индијанци раде у кругу, због тога што Моћ света увек ради у круговима и све покушава да буде округло. Небо је округло, и ја сам чуо да је земља округла као лопта, а такве су и звезде. Ветар, у својој највећој моћи, је ураган (спирала). Птице праве гнезда у круговима, јер је њихова вера иста као наша. Чак и годишња доба праве велики круг у свом мењању и стално се враћају тамо где су била. Човеков живот је круг од детињства ка детињству, и тако је у свему где се (мистичн) моћ креће.

Врано Стопало, беседник Црних Стопала[уреди]

  • Шта је живот? То је трептај свица у ноћи. То је дах буфала на зимској хладноћи. То је мала сенка која јури преко траве и нестаје на заласку сунца.

Орао Поглавица, Пауни[уреди]

  • У почетку свих ствари, мудрост и знање су били код животиња, јер Тираwа, који је изнад, није говорио директно човеку. Он је слао одредене животиње да кажу човеку да се он показује кроз звери, и да он њих, и од звезда и сунца и месеца човек треба да учи.

Све ствари у свету су двоје. У нашем уму ми смо двоје, добро и зло. Нашим очима видимо двоје, ствари које су лепе и ствари које су ружне. Ми имамо десну руку која удара и која је начињена за зло и леву која је пуна доброте и близу је срца. Једна нас нога може водити на пут зла, друга нас може водити добру. Зато, све ствари су двоје.

Жалосни Голуб, Салиш (1888-1936)[уреди]

  • Све ствари на свету имају своју сврху, свака болест и биљка која је лечи, и сваки човек са својим позивом. Ово је индијанска теорија постојања.

Велики Гром[уреди]

  • Велики Дух је у свим стварима, он је у ваздуху који дишемо. Велики Дух је наш отац, а земља је наша мајка. Она нас храни, и све што ставимо у њу она нам враћа.

Срелац, Тетонски Сијуски[уреди]

  • Све птице, чак и оне исте врсте, су различите, и тако је и са животињама и са човеком. Разлог зашто Вакан-Танка није створио две исте птице или животиње или човека је зато што сваког поставио Вакан-Танка да буде независна индивидуа и да се ослања на себе.

Џорџ Копвеј, Поглавица Оџибуа (1818-1863)[уреди]

  • Међу Индијанцима нема писаних закона. Обичаји који се преносе са колена на колено су једини закон који их води. Свако се може понашати другачије од онога што се сматра добрим ако сам тако изабере, али такво понашање ће му донети осуду народа. Страх од осуде народа је моћан обруч који држи све људе у једном друштвеном телу.

Текумсех Шоуни[уреди]

  • Где су данас Пеqуоти? Где су Наррагансетти, Мохиканци, Поканокети и многа друга некада моћна племена нашег народа? Нестали су пред похлепом и тлачењем Белог Цовека, као снег пред зимским сунцем.

Велики савет Америцких Индијанаца (1927.)[уреди]

  • Бели људи, који покушавају да нас направе по сопственој слици, хоће да будемо, како то они зову, “асимиловани”, увлачећи Индијанце у мејнстрим и уништавајући наш начин живота и наше културне обрасце. Они верују да бисмо требали бити задовољни као они чији концепт среће је материјалистички и похлепан, што је веома разлицито од нашег пута.

Ми хоћемо слободу од белог цовека радије него да будемо интегрисани. Ми нећемо неки део естаблишмента, ми хоћемо да будемо слободни да одгајамо нашу децу у нашој вери, на наш нацин, да можемо да ловимо и пецамо и да живимо у миру. Ми не желимо моћ, ми не желимо да будемо конгресмени или банкари, ми хоћемо да будемо своји. Бели цовек каже, постоји слобода и правда за све. Ми смо добили “слободу и правду” и због тога умало не бејасмо истребљени. Ми то нећемо заборавити.”

Пети годишњи скуп круга старих мудраца (1980.)[уреди]

  • Много је ствари за поделити са Четири Боје човецанства у нашој заједничкој судбини сједињеној са Мајком Земљом. Ово дељење мора бити размотрено са великом пажњом од стране мудрих и врачева који чувају свето поверење, да не би дошло до штете од људи кроз незнање или злоупотребу ових моћних сила.

Винту Жена (19-ти век)[уреди]

  • Када ми Индијанци убијамо месо, ми све поједемо. Када копамо корење, копамо мале рупе. Ми тресемо кукуруз и друге плодове с биљака, ми не ишчупамо стабло. Ми користимо само мртво дрво. Али бели људи буше земљу, руше дрвећа, убијају све. Бели људи не обраћају пажњу ни на шта. Како може дух земље волети Белог човека? Где год је бели човек дотакне, то је бол.

Вилијем Команда, Мамивинини, Канада (1991.)[уреди]

  • Индијанци виде два пута са којима се суочава бледолики као пут технологије и пут духовности. Ми осећамо да пут технологије води модерно друштво рањеној и спрженој земљи. Може ли бити да пут технологије представља журбу у уништење док пут духовности представља спорији пут којим су индијанци путовали и који сада поново траже? Земља није спржена на тим траговима. Трава тамо још увек расте.

Поглавица Аупумут, Мохиканци (1725.)[уреди]

  • Када доде време за умирање, не буди као они чија срца су пуна страха од смрти, па када њихово време доде они плачу и моле за још мало времена да живе своје животе поново на другачији начин. Певај своју песму смрти и умри као јунак који се враћа кући.

Поглавица Едвард Муди, народ Нуксалк[уреди]

  • Морамо заштитити шуму за нашу децу, унуке и оне који тек треба да се роде. Морамо заштитити шуму за оне који не могу да говоре за себе као што су птице, животиње, рибе и дрвеће.

Зиткала-Са[уреди]

  • Као мали човек који лута земљом чуда, ја од њихове догме више волим излет у врт природе где се глас Великог Духа цује у цвркуту птица, жубору моћних водопада и у слатком дисању цвећа. Ако је то незнабоштво, онда сам ја, на крају крајева, незнабожац.

Поглавица Сијетл[уреди]

  • Када је земља болесна, животиње ће почети да нестају. Када се то деси, Ратници Дуге це доћи да их спасу.

Црвени Облак (1870.)[уреди]

  • 1868. бели човек је дошао и донео неке папире. Нисмо могли да их прочитамо и они нам нису рекли шта је заиста било унутра. Ми смо мислили да је договор да се помери тврђава и да престанемо да ратујемо. Али када сам стигао у Вашингтон, Велики Отац ми је објаснио да су ме преводиоци преварили.

Ја сам сиромашан и го, али сам поглавица свог народа. Ми не желимо богатство, али желимо да подижемо своју децу исправно. Богатство нам добра неће донети. Не можемо га понети на онај свет. Ми не желимо богатство. Ми желимо мир и љубав.

Џон Дрвене Ноге, Чејени[уреди]

  • Наша земља нам је све. Рећи цу вам једну од ствари које се сећамо о нашој земљи. Сећамо се да су наши прадедови платили за њу – својим животима.

Вовока, Паиуте[уреди]

  • Тражите од мене да орем земљу. Треба ли да узмем нож и да распорим груди своје мајке? Онда када умрем она ме неће примити на своје груди да починем.

Тражите од мене да копам за камењем! Треба ли да копам под њеном кожом за њеним костима? Онда када умрем не могу ући у њено тело да будем поново рођен. Тражите да сечем траву и да правим сено и да га продајем и да будем богат као бели човек, али како да се усудим да сечем косу своје мајке?

Поглавица Макуина, Нутка[уреди]

  • Једном сам био у Викторији и видео сам веома велику кућу. Рекли су ми да је то банка и да бели људи ту стављају свој новац на чување и да временом добијају корист. Ми индијанци немамо такве банке; али када имамо много новца или ћебади, ми их дајемо другим поглавицама и људима и временом они им доносе корист и наша срца се осећају добро. Наш начин давања је наша банка.

Поглавица Кјова, Сантана[уреди]

  • Ја волим ову земљу и буфале и нећу се одвајати од ње. Хоћу да добро разумете што говорим. Запишите то на папир. Чуо сам доста лепих речи од господе коју нам је слао Велики Отац, али они никад не раде оно што говоре. Ја не желим ништа од ваших школа, цркви и болница на нашој земљи. Хоћу да деца расту као што сам ја растао.

Чујем да намеравате да нас преселите у резерват близу планина. Ја нећу да се селим. Ја волим да лутам преријом. Тада се осећам слободно и срећно, а када се негде трајно населимо ми бледимо и умиремо. Пре много времена ова земља је припадала нашим очевима, али када сам ја ишао на реку видео сам кампове војника на њеним обалама. Ти војници су секли дрвеће и убијали моје буфале и када сам то видео, моје срце се осећало као да це да изгори.