Изгубљени симбол

Апотеоза Џорџа Вашингтона, коју Браун често спомиње у новој књизи

Изгубљени симбол (2009.) је мистични роман Дена Брауна, писца из Сједињених Америчких Држава. Уједно представља и трећу књигу из серијала романа који прате приче симболога Роберта Лангдона са Харвард Универзитета.

„Моја најдубља захвалност припада тројици пријатеља који су ми пружили огромно задовољство да са њима сарађујем: мом издавачу Џејсону Кофману, мом агенту Хајде Ленг и мом саветнику Мајклу Раделу. Поред тога, желео бих да изразим посебно велику захвалност издавачкој кући Даблдеј, свим осталим издавачима који објављују моју књигу широм света и, наравно, мојим читаоцима. Овај роман не би могао бити написан без великодушне помоћи бројних појединаца који су са мном поделили своју стручност и своје знање. Свима њима упућујем дубоко уважавање.”

— Захвалност Дена Брауна

Цитати

• Године 1991. један документ закључан је у сефу директора ЦИА. Документ се још увек тамо налази. Његов тајанствени текст укључује и податке о једној капији из древних времена и једној непознатој подземној просторији. Документ такође садржи и изреку „Тамо негде је закопано“.

Све организације поменуте у овом роману постоје, укључујући: Слободне зидаре, Невидљиви колегијум, Канцеларију за безбедност, ЦПСМ и Институт за ноетичке науке.

Сви обреди, научна и уметничка дела и споменици поменути у роману, стварни су.

• Тајна је у томе како умрети.

Од најранијих времена, тајна је одувек била у томе како умрети.

• • Пролог
• Кроз таваницу посуту кишним капима зурио је у осветљену куполу Капитола. То је стварно запањујућа грађевина. Горе на њеном крову,

на висини од скоро сто метара, стоји бронзани Кип слободе, као стражар загледан у таму. Сваки пут Лангдон би помислио колико је иронично то што су радници који су извукли на врх и тамо поставили делове ове бронзане статуе високе преко шест метара, били заправо робови – још једна међу бројним тајнама Капитола која ретко нађе пут до гимназијских уџбеника историје.

• • Поглавље 6
• Жао ми је, али реч окултни, уз све опсенарске приказе обожавања ђавола, има заправо значење ‘тајни’, или ‘скривени’. У време

верских прогона свако знање које није било у складу са догмом морало је бити скривено или ‘окултно’, и пошто је угрожавало цркву, она је све што је ‘окултно’ означила као нечастиво и та се предрасуда одржала до данас.

• Не реците ником, али на пагански дан бога сунца Ра, ја клекнем пред древном справом за мучење и прогутам ритуалне симболе крви и меса.[...]А уколико би ико од вас волео да ми се придружи, нека дође у харвардску капелу у недељу, клекне пред распећем, и примити свето причешће.“ У амфитеатру је и даље владао мук.