Izgubljeni simbol

Apoteoza Džordža Vašingtona, koju Braun često spominje u novoj knjizi

Izgubljeni simbol (2009.) je mistični roman Dena Brauna, pisca iz Sjedinjenih Američkih Država. Ujedno predstavlja i treću knjigu iz serijala romana koji prate priče simbologa Roberta Langdona sa Harvard Univerziteta.

„Moja najdublja zahvalnost pripada trojici prijatelja koji su mi pružili ogromno zadovoljstvo da sa njima sarađujem: mom izdavaču Džejsonu Kofmanu, mom agentu Hajde Leng i mom savetniku Majklu Radelu. Pored toga, želeo bih da izrazim posebno veliku zahvalnost izdavačkoj kući Dabldej, svim ostalim izdavačima koji objavljuju moju knjigu širom sveta i, naravno, mojim čitaocima. Ovaj roman ne bi mogao biti napisan bez velikodušne pomoći brojnih pojedinaca koji su sa mnom podelili svoju stručnost i svoje znanje. Svima njima upućujem duboko uvažavanje.”

— Zahvalnost Dena Brauna

Citati

• Godine 1991. jedan dokument zaključan je u sefu direktora CIA. Dokument se još uvek tamo nalazi. Njegov tajanstveni tekst uključuje i podatke o jednoj kapiji iz drevnih vremena i jednoj nepoznatoj podzemnoj prostoriji. Dokument takođe sadrži i izreku „Tamo negde je zakopano“.

Sve organizacije pomenute u ovom romanu postoje, uključujući: Slobodne zidare, Nevidljivi kolegijum, Kancelariju za bezbednost, CPSM i Institut za noetičke nauke.

Svi obredi, naučna i umetnička dela i spomenici pomenuti u romanu, stvarni su.

• Tajna je u tome kako umreti.

Od najranijih vremena, tajna je oduvek bila u tome kako umreti.

• • Prolog
• Kroz tavanicu posutu kišnim kapima zurio je u osvetljenu kupolu Kapitola. To je stvarno zapanjujuća građevina. Gore na njenom krovu,

na visini od skoro sto metara, stoji bronzani Kip slobode, kao stražar zagledan u tamu. Svaki put Langdon bi pomislio koliko je ironično to što su radnici koji su izvukli na vrh i tamo postavili delove ove bronzane statue visoke preko šest metara, bili zapravo robovi – još jedna među brojnim tajnama Kapitola koja retko nađe put do gimnazijskih udžbenika istorije.

• • Poglavlje 6
• Žao mi je, ali reč okultni, uz sve opsenarske prikaze obožavanja đavola, ima zapravo značenje ‘tajni’, ili ‘skriveni’. U vreme

verskih progona svako znanje koje nije bilo u skladu sa dogmom moralo je biti skriveno ili ‘okultno’, i pošto je ugrožavalo crkvu, ona je sve što je ‘okultno’ označila kao nečastivo i ta se predrasuda održala do danas.

• Ne recite nikom, ali na paganski dan boga sunca Ra, ja kleknem pred drevnom spravom za mučenje i progutam ritualne simbole krvi i mesa.[...]A ukoliko bi iko od vas voleo da mi se pridruži, neka dođe u harvardsku kapelu u nedelju, klekne pred raspećem, i primiti sveto pričešće.“ U amfiteatru je i dalje vladao muk.