Ибн Араби
Ибн Араби (1165 — 1240) је био средњовековни арапски филозоф, суфи мистик и песник из Ал-Андалуза.
Цитати
[уреди]„Узимам љубав као своју религију куда год њени каравани воде, јер љубав је моја религија и моја вера.”
„Људи оданости и строгости се гнушају свега јер су одсутни од Бога; кад би га у свему видели, ништа се не би гнушали.”
„Срце мистика црпи знање из сталне трансформације Апсолута кроз трансформацију нечијег срца у различите облике.”
„Ако неко може размишљати о било чему другом осим о свом љубавнику, његова љубав није искрена.”
„Људи мисле да је оно што добро знају исправно, а оно што не знају је погрешно.”
„Разлог љубави је лепота. … Јер лепота је оно што природа воли.”
„Овај свет је пуки привид: он нема стварно постојање. И то је оно што се назива уобразиљом. За тебе је управо уобразиља самостална стварност, сасвим различита и независна од апсолутне стварности, иако она то никако није ... Знај да си и ти само једна уобразиља. И све што опажаш и када себи говориш „то нисам ја“, такође је уобразиља. Према томе, читав постојећи свет је уобразиља унутар уобразиље.”
„Бог је себе учинио видљивим самоме себи у форми која је остварена снагом топоса у којем се он опажа. Њему штошта на тај начин бива видљивим, а што не би могло бити видљиво кад не би било оног појединачног топоса и његовог самоочитовања у њему. (Пре стварања човека) универзум је постојао попут магловитог и нејасног лика који има форму, али не и душу у себи. Универзум бејаше попут неуглачаног огледала... Такво стање је природно изискивало да огледало света постане углачаним. И би створен човек како би представљао истински сјај огледала и сами дух форме.”
„Срце моје кадро поста да сваки облик носи,
на ливади газеле, манастир учен, фин,
храм кумирски, Ћабу ходочасника,
плоче Торе, Куран поштовани:
Ја следим љубави веру,
где она на животињи својој јаше,
то је мој пут.”