Еп о Гилгамешу

Нека ти је сваки дан радосна светковина!
Весели се и дан и ноћ уз харфу, фрулу и игру!
Обуци чисту одећу,
опери и помажи своју главу
и окупај тело у свежој води!
Весело гледај децу
која те хватају за руке!
Радуј се у наручју жене!

Еп о Гилгамешу је сумерско-вавилонско дело о Гилгамешу, петом владару прве послепотопске династије из Урука између 2700. и 2650. г. п. н. е. Еп о Гилгамешу је еп из Сумера и несумњиво најстарије познато књижевно дело.

Цитати

И сами се богови уплашише потопа,
побегоше и попеше се на Ануов Брег богова.
Шћућурени као пси гураху се међу собом.
Иштар виче као жена у тешком порођају,
завија лепи глас дивне богиње:
„Лепа земља прошлих времена постала је блато,
јер сам ја рђаво саветовала
у Скупштини богова!
Како сам само могла у Скупштини богова
да дам тако рђаву заповест?
Како сам само могла да уништим све своје људе?
Као у метежу битке однела их је поплава.
Зар сам зато дала да се људи рађају
да сада као рибље легло испуњавају море!?”
И сви богови плачу с њом,
погнути седе богови и плачу.

• Судбина пријатеља тако тешко лежи на мени,
  зато журим преко поља
  и тражим даљине.
  • Прва плоча

• Зашто проклињеш свету жену?
  • Трећа плоча

• Створи ми чаробног бика, небески оче,
  да убије Гилгамеша!
  Нека страва и ужас обузму Гилгамеша!
  Ако не услишаш моју молбу
  и не створиш ми чаробног бика,
  тада ћу разбити врата пакла,
  сви ће ђаволи изаћи из Подземља,
  сви који су давно помрли
  опет ће се вратити.
  И биће тада више мртвих него живих!
  • Иштар говори Ануу, Шеста плоча

• Зар нећу и ја морати да се смирим као он
  и да не устанем довека?
  • Осма плоча

• Нека ти је сваки дан радосна светковина!
  Весели се и дан и ноћ уз харфу, фрулу и игру!
  Обуци чисту одећу,
  опери и помажи своју главу
  и окупај тело у свежој води!
  Весело гледај децу
  која те хватају за руке!
  Радуј се у наручју жене!
  • Десета плоча

• И сами се богови уплашише потопа,
  побегоше и попеше се на Ануов Брег богова.
  Шћућурени као пси гураху се међу собом.
  Иштар виче као жена у тешком порођају,
  завија лепи глас дивне богиње:
  „Лепа земља прошлих времена постала је блато,
  јер сам ја рђаво саветовала
  у Скупштини богова!
  Како сам само могла у Скупштини богова
  да дам тако рђаву заповест?
  Како сам само могла да уништим све своје људе?
  Као у метежу битке однела их је поплава.
  Зар сам зато дала да се људи рађају
  да сада као рибље легло испуњавају море!?”
  И сви богови плачу с њом,
  погнути седе богови и плачу.
  • Једанаеста плоча

• Куда да се окренем?
  Сан ме је шчепао као разбојник,
  у мом сну седи смрт.
  У мојој одаји или ма где било,
  седи она, смрт!
  • Једанаеста плоча

• Погледај, пријатеља којега си прихватио,
  којему се срце твоје обрадовало,
  њега ждеру црви као старо одело.
  Енкиду, пријатељ,
  кога је твоја рука додиривала,
  постао је блато земље,
  пун је прашине,
  потонуо је у прах,
  прах је постао.
  • Дванаеста плоча