Ep o Gilgamešu

Neka ti je svaki dan radosna svetkovina!
Veseli se i dan i noć uz harfu, frulu i igru!
Obuci čistu odeću,
operi i pomaži svoju glavu
i okupaj telo u svežoj vodi!
Veselo gledaj decu
koja te hvataju za ruke!
Raduj se u naručju žene!

Ep o Gilgamešu je sumersko-vavilonsko delo o Gilgamešu, petom vladaru prve poslepotopske dinastije iz Uruka između 2700. i 2650. g. p. n. e. Ep o Gilgamešu je ep iz Sumera i nesumnjivo najstarije poznato književno delo.

Citati

I sami se bogovi uplašiše potopa,
pobegoše i popeše se na Anuov Breg bogova.
Šćućureni kao psi gurahu se među sobom.
Ištar viče kao žena u teškom porođaju,
zavija lepi glas divne boginje:
„Lepa zemlja prošlih vremena postala je blato,
jer sam ja rđavo savetovala
u Skupštini bogova!
Kako sam samo mogla u Skupštini bogova
da dam tako rđavu zapovest?
Kako sam samo mogla da uništim sve svoje ljude?
Kao u metežu bitke odnela ih je poplava.
Zar sam zato dala da se ljudi rađaju
da sada kao riblje leglo ispunjavaju more!?”
I svi bogovi plaču s njom,
pognuti sede bogovi i plaču.

• Sudbina prijatelja tako teško leži na meni,
  zato žurim preko polja
  i tražim daljine.
  • Prva ploča

• Zašto proklinješ svetu ženu?
  • Treća ploča

• Stvori mi čarobnog bika, nebeski oče,
  da ubije Gilgameša!
  Neka strava i užas obuzmu Gilgameša!
  Ako ne uslišaš moju molbu
  i ne stvoriš mi čarobnog bika,
  tada ću razbiti vrata pakla,
  svi će đavoli izaći iz Podzemlja,
  svi koji su davno pomrli
  opet će se vratiti.
  I biće tada više mrtvih nego živih!
  • Ištar govori Anuu, Šesta ploča

• Zar neću i ja morati da se smirim kao on
  i da ne ustanem doveka?
  • Osma ploča

• Neka ti je svaki dan radosna svetkovina!
  Veseli se i dan i noć uz harfu, frulu i igru!
  Obuci čistu odeću,
  operi i pomaži svoju glavu
  i okupaj telo u svežoj vodi!
  Veselo gledaj decu
  koja te hvataju za ruke!
  Raduj se u naručju žene!
  • Deseta ploča

• I sami se bogovi uplašiše potopa,
  pobegoše i popeše se na Anuov Breg bogova.
  Šćućureni kao psi gurahu se među sobom.
  Ištar viče kao žena u teškom porođaju,
  zavija lepi glas divne boginje:
  „Lepa zemlja prošlih vremena postala je blato,
  jer sam ja rđavo savetovala
  u Skupštini bogova!
  Kako sam samo mogla u Skupštini bogova
  da dam tako rđavu zapovest?
  Kako sam samo mogla da uništim sve svoje ljude?
  Kao u metežu bitke odnela ih je poplava.
  Zar sam zato dala da se ljudi rađaju
  da sada kao riblje leglo ispunjavaju more!?”
  I svi bogovi plaču s njom,
  pognuti sede bogovi i plaču.
  • Jedanaesta ploča

• Kuda da se okrenem?
  San me je ščepao kao razbojnik,
  u mom snu sedi smrt.
  U mojoj odaji ili ma gde bilo,
  sedi ona, smrt!
  • Jedanaesta ploča

• Pogledaj, prijatelja kojega si prihvatio,
  kojemu se srce tvoje obradovalo,
  njega žderu crvi kao staro odelo.
  Enkidu, prijatelj,
  koga je tvoja ruka dodirivala,
  postao je blato zemlje,
  pun je prašine,
  potonuo je u prah,
  prah je postao.
  • Dvanaesta ploča