Ентони Гиденс
Ентони Гиденс (18. јануара 1938) је британски социолог познат по својој Теорији структурализма и холистичким погледима на модерно друштво.
Цитати[уреди]
„Друштво једино има облик, и та форма само има ефекте на људе, уколико је као структура произведена и поново створена у томе шта људи раде.”
„Друштвене структуре су састављене како од људског деловања, тако и од медијума овог састава.”
„Да би истражили структуру друштвеног система морамо да испитамо начине при чему тај систем, кроз примену генеративних правила и извора је произведен и репродукован у социјалној интеракцији.”
„Идентитет особе се не налази у понашању нити - иако је ово важно - у реакцији других, већ у капацитету да задржи одрежену наративност у кретању. Биографије индивидуе, ако је одржава редовну интеракцију са другима у свакодневом свету, не може бити потпуно фиктивна. Она мора континуално интегрисати догађаје који се дешавају у спољашњем свету, и сортирајући их у „причи“ о себи која тече.”
„Шта чинити? Како делати? Ко бити? То су фокусна питања за све које живе у околностима касног модернизма - и она која, на неком нивоу, сви одговарамо, или дискурсивно или кроз свакодневно друштвено понашање.”
„Општи циљ политике трећег пута треба да буде помоћи грађанима да пробију свој пут до великих револуција нашег времена: глобализације, трансформације у личном животу и наше везе са природом.”
„Не постоји ниједан чинилац, група нити покрет који, као што је пролетаријат Карла Маркса требало да уради, може носити наде човечанства, али има много видова политичког ангажмана који нуде добар разлог за оптимизам.”
„Људска свест је условљена дијалектичком интеракцијом између субјекта и објекта, у којој човек активно обликује свет у коме живи у исто време када он обликује њега.”
„Политичка економија ... заснива своју теорију друштва на самопотражи изолованог појединца. Политичка економија, на овај начин, „уграђује приватну својину у саму суштину човека“.”
„Постоји симетрија између демократизације личног живота и могућности за демократију у оквиру светског политичког поретка у највећој мери.”
„Власт је легитимна у оној мери у којој признаје принцип аутономије – другим речима, брани се у оној мери у којој може да пружи ваљане разлоге зашто сарадња са њим доприноси повећању аутономије, сада или у будућности.”
„Људима је тешко да припишу ниво реалности будућности једнак оном садашњости.”
„Тамо где смо сведоци повлачења традиције, приморани смо да живимо на отворенији и промишљенији начин.”
