Едвард Мунк
Едвард Мунк (12. децембар 1863 — 23. јануар 1944) је био норвешки уметник.
Цитати[уреди]
„Нећу више да сликам ентеријере са мушкарцима који читају и женама које плету. Сликаћу живе људе који дишу и осећају и пате и воле.”
„Када се посматра као целина, уметност произилази из нечије жеље да се саопштава другоме. Не верујем у уметност која није натерана на постојање жељом човека да отвори своје срце. Сва уметност, књижевност и музика морају се родити у крви вашег срца. Уметност је крв вашег срца.”
„Сликајући боје и линије и форме виђене у убрзаном расположењу, тражио сам да ово расположење вибрира као што то чини фонограф.”
„Моја уметност је укорењена у једном размишљању: зашто ја нисам као други? ..моја уметност даје смисао мом животу.”
„Из мог трулог тела ће израсти цвеће и ја сам у њима и то је вечност.”
„Болест, лудило и смрт су били црни анђели који су чували моју колевку и који су ме пратили током целог живота.”
„Смрт је почетак живота, почетак нове кристализације.”
„Сликање је за мене болест, зависност. Болест које не желим да се отарасим, интоксикација ми је потребна.”
„Без страха и болести мој живот би био чамац без весала.”
„Из мог трулог тела ће израсти цвеће, ја ћу бити у њима и ово је вечност.”
„У својој уметности сам покушавао да себи објасним живот и његов смисао. Такође сам покушао да помогнем другима да разјасне своје животе.”
„Природа није само оно што можете видети својим очима, она укључује и унутрашње слике које можете видети само својом душом.”
