Edvard Munk
Edvard Munk (12. decembar 1863 — 23. januar 1944) je bio norveški umetnik.
Citati[uredi]
„Neću više da slikam enterijere sa muškarcima koji čitaju i ženama koje pletu. Slikaću žive ljude koji dišu i osećaju i pate i vole.”
„Kada se posmatra kao celina, umetnost proizilazi iz nečije želje da se saopštava drugome. Ne verujem u umetnost koja nije naterana na postojanje željom čoveka da otvori svoje srce. Sva umetnost, književnost i muzika moraju se roditi u krvi vašeg srca. Umetnost je krv vašeg srca.”
„Slikajući boje i linije i forme viđene u ubrzanom raspoloženju, tražio sam da ovo raspoloženje vibrira kao što to čini fonograf.”
„Moja umetnost je ukorenjena u jednom razmišljanju: zašto ja nisam kao drugi? ..moja umetnost daje smisao mom životu.”
„Iz mog trulog tela će izrasti cveće i ja sam u njima i to je večnost.”
„Bolest, ludilo i smrt su bili crni anđeli koji su čuvali moju kolevku i koji su me pratili tokom celog života.”
„Smrt je početak života, početak nove kristalizacije.”
„Slikanje je za mene bolest, zavisnost. Bolest koje ne želim da se otarasim, intoksikacija mi je potrebna.”
„Bez straha i bolesti moj život bi bio čamac bez vesala.”
„Iz mog trulog tela će izrasti cveće, ja ću biti u njima i ovo je večnost.”
„U svojoj umetnosti sam pokušavao da sebi objasnim život i njegov smisao. Takođe sam pokušao da pomognem drugima da razjasne svoje živote.”
„Priroda nije samo ono što možete videti svojim očima, ona uključuje i unutrašnje slike koje možete videti samo svojom dušom.”
