Друга посланица Коринћанима

Друга Коринћанима је једна од књига Новог завета. По реду трећа посланица у Новом завету и налази се после Прве посланице Коринћанима.
Цитати[уреди]
„Јер како се страдања Христова умножавају на нама тако се и утјеха наша умножава кроз Христа.”
„Али је Бог вјеран, те ријеч наша к вама не би да и не.”
„Не као да ми владамо вјером вашом, него смо помагачи ваше радости; јер у вјери стојите.”
„Oво пак судих у себи да опет не дођем к вама у жалости.”
„Да нас не превари сотона; јер знамо шта он мисли.”
„А Господ је Дух: а гдје је Дух ондје је слобода.”
„Него се одрекосмо тајнога срама да не живимо у лукавству, нити да изврћемо ријеч Божију, него јављањем истине да се покажемо свакој савјести човјечијој пред Богом.”
„Знајући да ће онај који подиже Исуса, и нас подигнути с Исусом, и поставити с вама.”
„Добре смо дакле воље једнако, јер знамо да путујемо у тијелу, далеко од Господа.”
„Христос за све умрије, да они који живе не живе више себи, него ономе који за њих умрије и васкрсе.”
„Молимо вас пак као помагачи да не примите узалуд благодат Божију.”
„Уста наша отворише се к вама, Коринћани, и срце наше. распространи се.”
„Примите нас, никоме не учинисмо на жао, никога не покварисмо, никога не занесосмо.”
„Радујем се дакле што се у свему смијем ослонити на вас.”
„Не говорим по заповијести, него кад се други старају, и вашу љубав кушам је ли истинита.”
„Као што је писано: Ко је много скупио, није му претекло; и ко је мало скупио, није му недостало.”
„Покажите дакле на њима свједочанство своје љубави и наше хвале вама и пред црквама.”
„Као што је писано: Просу, даде сиромасима; правда његова остаје ва вијек.”
„А сам ја Павле молим вас кротости ради и тишине Христове, који сам пред вама понижен према вама, а кад нијесам код вас, слободан сам према вама.”
„Опет велим да нико не помисли да сам ја безуман; ако ли не, а оно барем као безумна примите ме, да се и ја што похвалим.”
„Бог и отац Господа нашега Исуса Христа, који је благословен ва вијек, зна да не лажем.”
„У Дамаску незнабожачки кнез цара Арете чуваше град Дамаск и шћаше да ме ухвати: и кроз прозор спусташе ме у котарици преко зида, и избјегох из његовијех руку.”
„Постадох безуман хвалећи се: ви ме натјерасте; јер је требало да ме ви хвалите; јер ни у чему нијесам мањи од превеликијех апостола, ако и јесам ништа.”
„Ово трећи пут идем к вама; у устима два или три свједока остаће свака ријеч.”
„Поздравите један другога ијеливом светијем. Поздрављају вас сви свети.”
„Благодат Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога и оца и заједница светога Духа са свима вама. Амин.”