Драгољуб Михаиловић

Извор: Викицитат
Иди на навигацију Иди на претрагу
Армијски генерал Драгољуб Михаиловић

Драгољуб Дража Михаиловић (Ивањица, 14/26. април 1893 — Београд, 17. јул 1946) је био вођа четника у Другом светском рату. До 1944. године је био начелник Штаба Југословенске војске у Отаџбини и министар војске Краљевине Југославије, након чега је постао одметник, када га је краљ Петар II Карађорђевић ражаловао.

Дража Михаиловић цитати[уреди]

О отпору окупатору[уреди]

„Ја сам први побуњеник у Европи против Хитлерове Немачке.[1]

„Вршили смо затим саботаже на путевима. Постављали смо четке направљене од ексера на друмове и затрпавали их прашином. Мине нисмо метали да не би страдали сељаци са стоком. Четке са ексерима буше гуме на точковима.[1]

„Поред тога извођена је такође мистериозна пропаганда. По Београду су лепљене у излозима, кафанама и биоскопима мистериозне плакате које се могу само ножем скинути стружући милиметар по милиметар. Задржавали смо немачке дивизије тако да смо их могли свакога момента напасти кад год смо били слободни од напада партизана.[2]

„У свим варошима предузимати мистериозне саботаже убацивањем смрдљивих гасова на све јавне приредбе. Удружите се са апотекарима. Узмите од њих прашкове за кијање, сузавце, сумпор-водоник и прашкове за сврбљење. Упућујте претећа писма и узнемиравајте телефонски непрестано немачка петоколонашка надлештва. Ово вршити по могућству са јавних говорница. Стварати свуда страх и забуну, али наглашавајге увек да је то Југословенска војска. [3]

„Ја нећу и не могу да рушим пруге кад треба да погине хиљаду сељака. То нећу и нема те силе на свету која ће ме натерати.[1]

„Ја изјављујем, и то није било нетачно, - када сам био, може се рећи, најјачи, - да је у 1942 години преко 60 окупаторских дивизија било у Југославији.[1]

„Сва села су нам стајала на расположењу у погледу људства и материјала. Цела Србија извршила је спрему својих регрута од 17 година па надаље, тако да, и ако их ја нисам искористио, верујем да је Народноослободилачка војска од тих регрута, који су доцније почели да се спремају 1942-43 године да раде на терену, имала велике користи у својим акцијама... морали смо чак дрвене пушке да правимо да се регрути вежбају у борбеној обуци, а да се оружје спрема.[1]

„Ми се договоримо са сељацима када наступи то време да се врши нарез за поједина села и да се преносе намирнице и ми их сретнемо на путу и одузмемо све а они остану са празним колима и воловима. На тај начин сачували смо народ.[1]

О окупатору[уреди]

„Нисам се ставио на страну оних који желе да истерају Немце.[4]

„Борба против окупатора била је нужно зло како народне масе не би прешле на страну комуниста.[4]

„Ја сам стајао на становишту да је устанак преурањен, сматрао сам да није време да се води борба са окупатором.[1]

„Није моја намера да ратујем против окупатора, јер као генералштабни официр познајем снаге обеју снага.[4]

„Нећемо се борити против Немаца, па ни онда ако нам ова борба буде наметнута.[4]

„Одредима никада ниједним наређењем нисам наредио да раде против непријатеља, а моменат за устанак са свим снагама чекао сам докле не наступи повољна ситуација.[1]

„Све док Италијани буду наш једини прави извор помоћи и опште подршке, савезници неће уопште моћи утицати на мене да изменим свој став према њима. Моји непријатељи су партизани, усташе, муслимани и Хрвати. Када се с њима будем обрачунао, онда ћу кренути против Италијана и Немаца.[5][6]

„Потребно је да се према Немцима прекине свака акција. Ово је потребно овако: јер кад би напали на Немце, директно би помагали комунисте, а тиме би отежавали само акцију наших снага. Стога има да се прекине, до мог даљег наређења, свака оружана акција према окупаторским снагама.[7]

— Телеграм Михаиловића својим потчињеним командантима 7. маја 1944.

„Ми знамо колико српске крви дугујемо Нојбахеру. Зато ће он, на подручју у коме ја командујем, путовати не као министар, него као принц. Ако Нојбахер жели, ставићу му на располагање, као телесну гарду, коњицу, а биће обучени у српску народну ношњу![8]

О комунистима (партизанима)[уреди]

„Са Комунистима — партизанима не може бити никакове сарадње јер се они боре против династије и за остварење социјалне револуције, што никада не сме бити наш циљ, јер смо ми једино и искључиво само војници и борци за Краља, Отаџбину и слободан народ.[9]

„У комунистичким редовима налазе се Павелићеве усташе, муслимани и муслиманке. Цео онај олош који мрзи Србе и који жели да сада нестане српства са земље. Због тога комунисти, које води један обијач Јосип Броз Тито и предузима сва ова лутања да би дао повод окупатору да уништава српски народ.[10]

„Треба да знате да се на челу партизана налазе хрватске усташе, којима је за циљ да гурну наш народ у братоубилачки рат и да спрече одмазду Хрватима.[11]

„Партизанске јединице су пуне разбојника свих врста, као што су усташе - најгори касапи српског народа - Јевреји, Хрвати, Далматинци, Бугари, Турци, Мађари и свих других народа света.[12]

„Комунисте чистите где можете а избегавајте Талијане и посредно искористите ако се што може извући од њих.[13]

„У свим покрајинама предузети најенергичније ударе на комунисте где се год затекну јер то је највеће зло у нашој средини.[10]

„Предузети најенергичнију пропаганду код људства, а нарочито да су комунисти у вези са Турцима и да међу њима има мало Срба, остало Турци и усташе.[14]

„То су највећи злотвори које води јеврејштина.[15]

„Вара се ко у њима гледа припадника нашег народа.[16]

„Те злотворе и крвнике нашег народа уништавајте без милости. Они нас ометају да имамо слободне руке према непријатељима. Они исто као и Љотићевци подједнако служе Немцима. Без милости уништавајте. Сви команданти су ми одговорни за своје реоне да су чисти од ових мангупа и пробисвета које воде странци Тито и Моша Пијаде.[13]

„Продужити рад на дефинитивном чишћењу комуниста. Они не смеју постојати у Србији. Крајње је време да са тим гадовима рашчистимо. Уништавајте све њихове симпатизере и јатаке без милости. Када не буду имали симпатизере неће моћи ни да постоје.[1]

— Михаиловићева депеша број 635 од 12. новембра 1943.

„Продужите са чишћењем ваших крајева од комуниста. Пропагандом оријентишите Топличане за нашу ствар. Са тројкама очистите симпатизере.[1]

„Са Русима, уколико се дође у додир, апсолутно избегавати свако политизирање, јер нам то може нанети велику штету. Пред Русима партизане не називати комунистима, него олошем, који је састављен од Хрвата, Мађара, Немаца итд.[17]

„За нас су партизани били најопаснији, јер заузеће простора значи у исто време и учвршћивање утицаја у народу. Немац може тренутно прећи преко просторије, ако има јаче снаге, али нема утицаја на народ, он не може мени да отме народ, јер народ није његов. Народ може да се преотима само између партизана и четника.[1]

„Партизани су успели да створе трупе чему се ја нисам надао и употребљавали у герили веома моћне и добре маневре, којима су изазвали знатне губитке код нас. Ти губици проузроковали су наравно и слабо морално осећање код четника.[1]

„Ја против комунизма немам ништа.[1]

О Енглезима[уреди]

„Енглези су обични трговци људским месом и да нема Немаца, Енглези би били најгори народ на свету.[18]

„Ви знате да нам новац треба иначе бих прекидао везе са лупежима.[19]

„Убудуће [британску] мисију не обавештавати о акцијама партизана, већ све оно што партизани ураде, известити да су наши одреди урадили.[20]

— Михаиловићева депеша Ђурићу

„На Солуну је постојала грчка изрека: Нема пари, нема трака трука. Према овоме ако нам не пошаљу авионе нећемо рушити објекте.[21]

„Наређујем према свим енглеским мисијама следећи поступак:

1. — Највећа, већа него до сада, учтивост и хладноћа. 2. — Препречити им сваку везу са комунистима на терену. 3. — Не дозволити им апсолутно ниједан податак ни о чему. 4. — Онемогућити им уопште снабдевање бензином, тако да што скорије престану њихове станице. У њихов бензин сипати шећер, али то да нико не примети. Ово чувати у највећој тајности и бензин им што пре ускратити под изговором да га нема...[22]

О несрпском становништу Југославије[уреди]

„Oмеђити ’де факто’ српске земље и учинити да у њима остане само српски живаљ; посебно имати у виду брзо и радикално чишћење градова и њихово попуњење свежим српским елементом; изградити план за чишћење или померање сеоског становништва са циљем хомогености српске државне заједнице; у српској јединици као нарочито тежак проблем узети питање муслимана и по могућности решити га у овој фази.[23]

— Михаиловићев програм изложен у депеши влади у Лондону септембра 1941.

„Створити непосредне заједничке границе између Србије и Црне Горе, као и Србије и Словеначке чишћењем Санџака од Муслиманског живља и Босне од Муслиманског и Хрватског живља.[9]

„Једним делом снага дејствовати из долине Лима правцем: Бијело Поље — Сјеница са задатком очистити Пештер од Муслиманског и Арнаутског живља.[9]

„Потребно је још сад да се припреми исељавање у Турску или ма гђе ван наше територије. На дан устанка они ће сви бити покренути са својих насеља а што нико неће моћи спречити. — У даном моменту сви муслимани има да буду покренути са својих огњишта. Они који су ближи хрватским областима тамо — главно је да сви буду покренути.[24][1]

О плановима[уреди]

„За напад на све окупаторе ја сам у току зиме 1942. и 1943. имао разрађене операциске директиве и доставио сам их свима командантима корпуса.[1]

„Велика Југославија од Триглава до Црног мора нам је идеал.[25]

„Имао сам план да подигнем против Немаца Бугарску, Румунију, Мађарску и Грчку.[1]

„Моја је тежња да на Балкану створим унију, у коју би ушла Грчка, Бугарска и Албанија. Сматрао сам ту идеју здравом, мада је данас тешко остварљива. Мале државе унијом могу створити већу државну заједницу способнију за живот.[2]

„Нашао сам се у вртлогу догађаја и смерница... Остао сам ипак само војник. Убеђен сам био да сам на правом путу и позивао сам сваког страног дописникa, па чак и једну мисију Црвене армије да дођу у мој Главни штаб. Судбина је била немислосрдна према мени, када ме је окрутно убацила у овакав вихор, најтежи могући који може једног човека снаћи. Много сам хтео, много сам започео, много веровао, али светски вихор однео је мене и мој рад.[2]

О ратним злочинима[уреди]

„Што се тиче напада на Фочу, она је заузета и поред јаких одреда усташа. Учињен је покољ као одмазда. Извршиоце не могу именовати. То су били борци који су извршили освету. Ја нисам имао појма о покољу цивилног становништва. То никада нисам одобравао.[2]

„Ја извршиоце ту не знам, мржња је била велика, ту је учествовао народ.[2]

— О четничком покољу у Фочи августа 1942.

„Најтежа страна у целокупној оптужници, коју имам на својим леђима, то је ратни злочин. Дубоко жалим, јер нисам способан за то. Од мене су крили догађаје.[2]

Остало[уреди]

„За Црногорце је једина борба, коју они разуму, Турци и Турци. То и Горски вијенац говори.[1]

„Ја сам вршио и улогу патријарха, желећи да их измирим [четничке вође]. У мојим депешама има много одбране за мене. Ја сам играо улогу човека који мири. Маса мојих депеша иде на мирење тих међусобно завађених људи. Они су као обласне старешине увек један другоме нешто сметали. Ја сам, као што рекох, вршио улогу патријарха.[1]

„Ја нисам хтео да идем из земље, нисам хтео да имитирам руске избеглице. Хтео сам да останем у земљи.[2]

Други о Дражи Михаиловићу[уреди]

„Као што знамо, сву активност у Југославији морали бисмо заправо приписати партизанима. Међутим, кад је ријеч о јавној употреби тог податка, не видим зашто би било штетно да нешто од тога припишемо у заслугу Михаиловићу.[26]

— Лорд Гленконер, шеф британске SOE у Каиру, 1942.

„У тренутку када је Михаиловић у великом степену играо улогу квислинга био је награђен најјачом британском пропагандом.[27]

— Бил Хадсон, шеф британске мисије у Дражином штабу, 1942.

„Михаиловић већ тражи везу са немачким командама, да не би потпао под комунистичку власт.[28]

— Максимилијан фон Вајхс, немачки командант Југоистока, 1943.

„Разлог зашто смо обуставили снабдевање Михаиловића оружјем и нисмо му дали подршку био је једноставан. Он се није борио против непријатеља и, штавише, неки његови потчињени правили су споразуме са непријатељем.[29]

— Винстон Черчил, премијер Велике Британије, 1944.

„Недић верно служи немачким интересима. Слично је и с Дражом Михаиловићем, који се до данас трудио да не заузме непријатељско држање према окупатору.[30]

— Херман Нојбахер, немачки изасланик за Балкан, 1944.

„Дража Михаиловић је неоспорно доказао: 1) да жели да одржава примирје с окупационим силама и 2) да је он толико антикомуниста, да је успркос енглеским понудама дао предност просјачењу код окупатора пред слогом с црвеном страном.[31]

— Херман Нојбахер, немачки изасланик за Балкан, 1944.

„Дража Михаиловић, задржавајући симболички своје непријатељство према окупатору, неће ни по коју цену да се бори против нас. [...] Д. М. је уверен да ћемо ми у догледно време евакуисати земљу, нада се да се то неће догодити тако брзо; припрема се искључиво за одбрану националне монархије против комунизма; без прекида наставља ту борбу и желео би, када ми једном одемо, да без борбе ступи на наше кључне положаје."[32]

— Херман Нојбахер, немачки изасланик за Балкан, 1944.

„а) Немам ништа против малих тактичких маневара с покретом Драже Михаиловића, али б) тражено формрање армије, која би била јачине 50.000 људи, никако не долази у обзир.[33]

— Адолф Хитлер, фирер Трећег Рајха, 1944.

„Михаиловићеве трупе су се некада бориле против наших окупационих трупа из лојалности према своме краљу. У исто време су се бориле против Тита, због својих антикомунистичких убеђења. Овај рат на два фронта није могао дуго потрајати, посебно када је британска подршка почела фаворизовати Тита. Следствено, Михаиловић је показао пронемачка стремљења. Било је ангажмана током којих су се српски четници борили против Тита заједно са немачким трупама. Са друге стране, дешавало се да непријатељски расположене четничке групе нападну немачке возове за снабдевање да би попунили сопствене залихе. Михаиловић је волео да остане у позадини, и препусти такве послове својим подређенима. Он се надао да ће дочекати своје време овом игром моћи, док му англо-америчко искрцавање не обезбеди довољну подршку против Тита. Немачка је пригрлила његову подршку, колико год привремену. Четничке извиђачке активности наши команданти су високо ценили.[34]

— Максимилијан фон Вајхс, немачки командант окупираног Балкана, 1945.

„У ствари, генерал Михаиловић био је тај који је давао упутства влади, а не који је примао упутства од владе. Знам да су пред његовим ауторитетом сви дрхтали и сви, који су били тада на влади, гледали су да се њему удобре.[35]

— Војислав Лукачевић, четнички командант, 1945.

„Уз помоћ наше пропаганде, ми смо у нашој машти од Михаиловића направили нешто што он никада озбиљно није ни представљао. Сад смо га одбацили, јер није испунио наша сопствена очекивања.[29]

— Фицрој Меклин, члан британске мисије код партизана.

„Генерал Михаиловић је видио свој допринос заједничком циљу у скретању анти-њемачких осјећања у анти-партизанска осјећања. Само на потпуно лицемјерној основи може његово дјеловање бити представљено као ишта друго осим штета циљу Савезника.[36]

— Basil Davidson, шеф британске мисије код партизана.

„Покојни Дража Михаиловић показао је највећу љубав доступну синовима човечијим, тиме што је положио живот свој за народ свој. (...) Дража Михаиловић је био легендарна личност и за време свога живота; но његова мученичка смрт створила је око његовог имена ореол Светог ратника. С временом ће тај ореол бити све светлији, а име Дражино све славније.[37]

— Николај Велимировић, епископ СПЦ

„Михаиловић је осећао фанатичну мржњу, дубоко и чврсто усађену још у војној академији, према свему што је, као на пример комунизам, било супротно интересима монархије.[38]

— Пуковник Виљем Бејли, шеф британске мисије код четника, 1973.

Извори[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Saslušanje optuženih
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Završna reč optuženog Dragoljuba Mihailovića
  3. ЈУГОСЛОВЕНСКА ВОЈСКА У ОТАЏБИНИ НА ТЕРИТОРИЈИ ОКРУГА МОРАВСКОГ: 1943-1944. Јагодина 2006. ISBN 86-902609-8-6, стр. 84-85.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Записник са састанка Михаиловића са немачким представницима у селу Дивци 11.11.1941.
  5. Jovo Popović: Pop izdaje
  6. Antifašizam i kolaboracija
  7. AVII, arhivski fond D. M., D — 31 — 481.
  8. Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN
  9. 9,0 9,1 9,2 Instrukcija D. Mihailovića Pavlu Đurišiću od 20.12.1941.
  10. 10,0 10,1 Radiogramsko naređenje D. Mihailovića svim komandantima od 7.11.1943.
  11. http://www.znaci.net/00001/4_14_1_27.htm Naređenje Draže Mihailovića od 9. novembra 1941. komandantu bosanskih četničkih odreda za prebacivanje četničkih jedinica iz istočne Bosne u rejon Užica i Kosjerića radi napada na partizane
  12. Mihailovic, Rat i mir djenerala, vol. 1, p. 297.
  13. 13,0 13,1 Branko Petranović: Srpski narod u ustanku
  14. http://www.znaci.net/00001/11_34.htm
  15. http://www.znaci.net/00001/4_14_2.htm IZVOD IZ KNJIGE POSLATIH DEPEŠA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA U VREMENU OD 20. FEBRUARA DO 6. MARTA 1943. GODINE
  16. http://www.znaci.net/00001/11_22.htm Nikola Milovanović - DRAŽA MIHAILOVIĆ
  17. http://www.znaci.net/00001/11_74.htm
  18. http://www.znaci.net/00001/11_46.htm
  19. http://www.znaci.net/00001/4_14_2_25.htm
  20. Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Ispitivanje svedoka i čitanje dokumenata
  21. http://www.znaci.net/00001/4_14_3_42.htm
  22. http://www.znaci.net/00001/11_47.htm
  23. Mihailovićev program izložen u depeši vladi u Londonu septembra 1941., Zbornik NOR-a tom XIV - četnički dokumenti, knjiga 1, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 6
  24. Arhiv VII, Ča, k. 1, reg. br. 17/3-18
  25. http://znaci.net/00001/4_14_1_192.htm
  26. BRITANSKA POLITIKA PREMA POKRETU OTPORA U JUGOSLAVIJI I GRČKOJ, - referati i diskusije sa konferencije iz maja 1973. održane u енгл. School of Slavonic and East European Studies (University of London) - енгл. Phyllis Auty i Richard Clogg, urednici, Delo, Ljubljana-Zagreb 1978 - glava 12. Diskusija o izlaganjima енгл. E. Baker, енгл. Bailey-a, енгл. Maclean-a i енгл. Taylor-a str. 458-459
  27. „William Deakin, BOJOVNA PLANINA”. Znaci.net. Приступљено 04. 05. 2013.. 
  28. 11.1943 Izveštaj nemačkog komandanta Jugoistoka o stanju na Balkanu 1. 11.1943.[мртва веза од May 2013]
  29. 29,0 29,1 „Ficroj Meklejn: RAT NA BALKANU glava 11 - NOVI DOGOVOR”. Znaci.net. Приступљено 04. 05. 2013.. 
  30. Zabeleška obaveštajne grupe nemačkih komandi na Jugoistoku od 30 avgusta 1944. sa savetovanja u štabu komande Jugoistoka o aktuelnim pitanjima saradnje sa Dražom Mihailovićem i razvoju celokupne situacije na području Jugoistoka
  31. ZABELEŠKA OBAVEŠTAJNOG ODELJENJA KOMANDE JUGOISTOKA OD 18. AVGUSTA 1944. POVODOM PONUDE DRAŽE MIHAILOVICA ZA SARADNJU U BORBI PROTIV JEDINICA NOVJ
  32. Нојбахеров извештај Рибентропу о војно-политичкој ситуацији у Србији од 1. септембра 1944.
  33. Službena beleška sa referisanja Hitleru o planu saradnje sa četnicima od 22.8.1944.
  34. http://znaci.net/00002/318_4.htm MIHAILOVIC liked to remain in the background, and leave such affairs up to his subordinates. He hoped to bide his time with this play of power until an Anglo—American landing would provide sufficient support against TITO. Germany welcomed his support, however temporary. Chetnik reconnaissance activities were valued highly by our commanders.
  35. http://www.znaci.net/00001/11_72.htm
  36. Basil Davidson: PARTISAN PICTURE "General Mihaylovitch saw his contribution to the common cause in turning anti-German feeling into anti-partisan feeling. Only on the most Jesuitical grounds can his action be represented as anything but damaging to the cause of the Allies."
  37. Беседа о Дражи владике Николаја Велимировића
  38. Коста Николић, Историја равногорског покрета, књига III (str. 314), Београд 1999.