Драгачевски епитафи: земљоделци и домаћице
Драгачевски епитафи: земљоделци и домаћице драгоцена су епиграфска сведочанства о патријархалном животу у прошлости.[1]
Преписи преузети са старих надгробних споменика и крајпуташа Драгачева[2] представљају обимну и вредну грађу за проучавање народа овог краја, његових схватања, историјских збивања и друштвених промена.[3]
Епитафи
[уреди]Споменик Анђелији Поповић (†1810) (Бели Камен – Бујошевићи)
- Овде кости анђелие
- супруге стевана поповића
- из наије биорске села блата
- пришела у Место Сего
- прест: 1810 Г.
- а прими сина свог у недра своја
- Милутина стевановића
- 1832[1]
Споменик Гаврилу Петровићу (†1831) (Гуча – Анђелићи)
- сеи крест воздвигнут ест
- почившег раба божиег
- гаврила петровича
- пресели се у Вечност
- и милост божију
- на 1831: Года: м:
- верфуара: 26: дана[1]
Споменик Димитрију Станковићу (†1836) (Гуча – Анђелићи)
- Овде почива раб божии
- Димитрие станковић
- иначе Бугарин Жител села Гуче,
- поживи 60 Год.
- и умре 16 септембра 1836 г:
- билег оваи дао писати Милое син Его
- а писага Чикириз Радосав[1]
Споменик Јанку Андрићу (†1840) (Лапидаријум у Гучи)
- Зде почивает Раб божи
- Јанко Андрић житељ лучански
- поживио 80. ле
- и преставио у 1840. Г
- августа 5. дана
- оваи билег удари Вучић син Его
- почившега јанка
- први слуга у Карађорђа[1]
Споменик Илији Јоковићу (†1845) (Крстац – Старо гробље)
- Овде почива Илија Јоковић
- ж[итељ] села лисица
- ж[ивео] 76 Година чесно и поштено
- и оставио добра својим синовима,
- а умре 21. Априла 1845. Године
- овај спомен плати Иован оцу свом.[1]
Споменик Милићу Јанковићу (†1848) (Властељице – Јелав)
- Овде почива раб божи
- Милић Јанковић
- житељ села Властељица
- поживе 85.Г.
- и умре 16г Марта 1848.Г,
- и правдољубив бијаше,
- само добра чинио
- споменуга радосав:
- наследник Его[1]
Споменик Јовани Василијевић (†1849) (Ртари)
- Овде почива Раба Божиа
- Иована
- Супруга Петронија Василиевића
- а кћи Васа Дервишевића
- из Села Дучаловића
- поживе 23. Г:
- и умре 12. декембра 1849 Л:
- писа Радосав чикириз с Ртиу[1]
Споменик Милошу Мајсторовићу (†1850) (Брезовице – Мајсторовићи)
- Овде почива раб божи Милош
- син Милоја маисторовића
- Бивши книго ученик
- поживи 19 Г:
- Умре 29 Августа 1850:
- Споменуга отац милое[1]
Споменик Роси Пупавици (†1850) (Вича – Главоњићи)
- Оваи Билег Удари Милан Пупавица
- Своиои Маици Роси:
- која поживе: 53 г:
- и умре 6. Маија 1850 г:
- писа и гради Радосав Чикириз[1]
Споменик Сретену Мијаиловићу (†1852) (Горњи Дубац – Заједница)
- Овде почи Раб божи
- сретен мијаиловић из села дубца
- поживи у лепом своем владанију 50 лета
- и предаде свое красно лице земли
- 5. ијулија 1852 г.[1]
Споменик Радовану Зоћевићу Миловановићу (†1852) (Рогача – Црквине)
- 1852
- овде почива
- Радован зоћевић Миловано:
- поживи 48. Г: умре 19. Ф:
- честно са својом супругом Пејком
- поживи...
- заедно умреше
- писа Радосав Чикириз села Ртију[1]
Споменик Ранђији Кнежевић (†1857) и сину Костадину (†1850) (Каона – код цркве)
- Овде Под овим мрамором почивају Кости
- Блажено Упокоене Рабо Божиеја
- Ранђије Супруге Радосава Кнежевића
- из Властелица
- Поживи У чесном своем Владању 62 Г.
- А престависе у Вечност
- 12 марта 1857 год
- и син Еја Костадин поживи 13.г.
- Ја овде лежећи Престависе
- У вечнос 6. сеп. 1850 Г.
- Оваи Ниов Вечити Спомен
- подиже Благодарни Син
- Парох Каонски Ереи Аврам Кнежевић[1]
Споменик Елики (†1856), тетки Петра Цогоља (Губеревци – Плазине)
- Елика
- тетка петра цогоља
- надживи два дома
- која умре у роду
- код братића петра его
- 10: септ: у 1856 Г.[1]
Споменик Радисаву Симоновићу (†1857) (Вучковица – Дуканци)
- Зде почива раб божии
- Радисав Симоновић
- от фамилие бумбарске
- из ове Вучковице
- поживи 45. г:
- престависе 11. јануара у 1857. год:
- билег ови удари му верна его
- супруга Елика
- са ниова два младолетна сина
- богићом: и мирославом
- Написаога радосав чикириз из ртију[1]
Споменик Радосаву Кнежевићу (†1857) (Каона – код цркве)
- Под овом Мраморном Плочом
- Тихо Почивају Кости
- Блажено Упокоеног Раба Божиег
- Радосава Кнежевића из Села Властелица
- Поживи 71. г.
- У честном И христо љубивом своем Владаниу
- И први Ревнител са 4 своја Брата
- овде лежећи Свјатии Храм Воздвигнуше
- А престависе у вечност 4-г Марта 1857
- оваи његов вечит Спомен сподижему
- Благодарни син Его Свјашћено
- Ереи Аврам Кнежев[ић] Парох Каонски[1]
Споменик Ненаду (†1858) и Станки (†1853) Џоковић (Лис)
- Овде почива раб Божи Ненад Џоковић
- родом из села Коморана
- поживи 58. год.
- и престави се код свог добродетеља
- Саве Гавриловића у Лису
- 12. фервуара 1858: Г.
- И супруга его Станка
- престави се у 1853: Г.
- почива у старом гробљу
- Овај споменик подиже им
- благодарни син Милан[1]
Споменик Томи Крсмановић (†1858) (Рти – Чикиризи)
- овде е укопато тело раба божие Томе
- супруге Сретена Р. Крсмановића
- иначе чикириза из Ртију
- а кћери Антонија алексића
- иначе мунића старовала из страгарчине
- и станоике маике иои
- она е поживела 69 год:
- и преставиласе 3 Декембра 1858. Год
- Бог да иои душу прости
- во веки веков амин:
- спомен оваи подигоше њени Мили Синови
- Радисав и Радосав и Паун[1]
Споменик Мирку Мијаиловићу (†1859) (Ртари)
- Обде почива Раб божии
- Мирко мијаиловић
- Жител ртарски
- поживи 72. год;
- престависе 26 марта у 1859. Л
- доселен од Биора
- када Карађорђе на сеницу
- воиштио у 1809. Год:[1]
Споменик Јовану Т. Гавриловићу (†1860) (Гуча – крај школе)
- Не чуди се читатељу гробу моме
- но се моли творцу небесноме
- за опроштај твои грекова
- ер знај даћеш мене доћи
- Овде е сарањен Иован Т: Гавриловић
- кои е поживио 37 г.
- а преставио се 23. априла 1860. год.
- на жалос оцу тодору
- кои му е оваи билег подигао[1]
Споменик Јеврему Радовановићу (†1866) (Гуча – Анђелићи)
- Овде почива раб божи
- Еврем Радовановић из Гуче:
- Б[ио] козбаша пред 70ет косача:
- поживи 83.Г.
- умре 27. Декем. 1866. Г.
- Ови биљег подижему син Миладин[1]
Споменик Петру Јаковљевићу (†1867) (Горачићи – Јаковљевићи)
- Приђи ближе: мили роде:
- и прочитаи: подпис: овде:
- кои: показуе: красног: младића:
- петра: Јаковлевића
- преселисе у вечну кућу:
- у најлеп: цвету од: 18 : годи:
- своме роду: на велику жалос у: 1867 г.
- зовни мене: моја слатка маико
- зовни мене да сам код тебе
- оваи билег: подигошему:
- милан и радосав чиче и милош:
- отац его за вечни спомен
- а подписа: дм[итар] ђо[рђевић][1]
Споменик Павлу Плазини (†1870) (Губеревци – Плазине)
- Приђи Ближе Мили Србски роде
- и ти прочитаи надпис овде
- где показуе блажено упокоени раб божии
- Павле Плазина жител Губеревачки
- кои поживи и од своег рођења 30 година
- и од криста у 1870 год. 10-ог Марта
- блаженост са вечностију променијо
- своме роду на велику жалост
- Бог да му душу прости
- Споменуо га Миљко
- и благодарни брат његов исте године
- Писа Глишо Дмитрић из Котраже[1]
Споменик Пауну (†1871) и Станији (†1869) Лазовић (Луке – Лазовићи)
- Приђи ближе роде Србски
- не пожали труда свог
- док прочиташ слова овог гроба
- пред коим леже Кости упокоеног
- Пауна Лазовића
- житељ села Лука
- кои Срећно поживи 60 год.
- а умре 16 априла 1871 год.
- Овде почива Раба Божија Станија
- супруга пауна Лазовића
- житеља из села Лука
- поживи 56. Г.
- Умре 20 Марта 1869 год.
- Бог да им душу прости
- А м и н
- Оваи Спомен подигоше
- оцу и матери својој
- синови Петар Панто Стефан и Никола[1]
Споменик Мијаилу Ристићу (†1871) (Турица – Достанићи)
- Овде под овим спомеником
- почивају земни остатци
- Раб Божи Мијаила Ристића
- а славног србина
- кои је рођен у Јасеновој
- Округа ужичког Среза Златиборског
- а досељен овде у Турицу
- поживијо је 58 год:
- а престависе у вечни живот
- 1. августа 1871. Год:
- Оваи споменик подигоше му синови
- Марко Ђорђе и Јово
- браћа Ристићи[1]
Споменик Ристу Јовичићу (†1875) (Граб – Илићи)
- Ова надгробна плоча
- под којом лежи тело
- Милене
- жене Риста Јовичића из Граба
- која га је послужила чесно и поштено
- у старости и у слабости.
- престависе 27 декембра 1875 Г.
- И Бог дајој душу прости
- Прва му је жена била Пауна
- која га је послужила 32 године.
- Родила му 6 синова и три кћери[1]
Споменик Цмиљки Јаковљевић (†1881) (Горачићи – Јаковљевићи)
- ОВДЕ тико почива раба Божија Цмиљка
- супруга поч. Милоша Јаковлевића
- из овог села горачића
- а која чесно и поштено поживила 48 година,
- а преставила се у Вјечни Живот
- 10-тог августа у 1881 год
- Бог даиои душу прости
- овај надгробни спомен подиже
- њен девер радосав из поштовања
- и њен син тиосав 1881
- писа Дмитар Ђоковић и Глишо Дмитрић[1]
Споменик Гаврилу Ивановићу (†1882) (Гуча – Анђелићи)
- Стани роде српски и причекај овде
- пред овим ладним каменом лежи тело
- блаженоупокојеног раба
- Божијег Гаврила Ивановића
- земљоделца из Гуче
- кои је живио 61 годину као одличан сељак
- а преставиосе радећи у својој башчи
- без боловања,
- седе и у исти час умрије
- 5-ог Априла 1882. године
- а по својој смрти остави
- три пунолетна ожалошћена сина
- Илију и Марка и Милића
- који ме пред овим спомеником
- у вечну кућу спустише:
- 6-ог Априла 1882. Г.
- Опрости нам отац и Бог да те прости[1]
Споменик Станку Виторовићу (†1889) (Кривача – Ђекићи)
- У овом ладном гробу вечни сан борави
- Станко Виторовић
- који Чесно и Поштено у Кривачи
- Поживио 57 Год.
- и зато Време Живота Свога
- Рачунаосе у ред Први Домаћина
- и Поштени људи
- а на Жалос Својим укућанима
- Умре 15-ог јануара 1889 Год.
- И Бог Даму Душу Прости
- Знак овај подиже Зет Јовић
- и Кћер Дринка и Супруга Круна[1]
Споменик Љубисаву Савићевићу (†1896) (Осоница – Селиште)
- Овде Љубисав Савићевић
- Приђи ближе брате србине
- не пожали труда свога
- те прочитај надпис гроба мога
- гди почивају кости
- под овом ладном плочом
- Љубисава савићевића житеља овог села
- који поживе 40 Г:
- родио се у селу рашчићима 6 ок: 1856 Г:
- умро је 31 маја 1896 Г:
- у најлепшем цвету по себи
- оставио је супругу ранђију
- са троје деце кћи аницу од 14 Г:
- и два сина радојка од 12 Г:
- и велисава од 10 Г:
- Љубисав је ишао по служби
- и школе је изучио 3 разр:
- био је радник добар:
- добар радник и чуваоц:
- одликован је био у овом селу
- са поштовањем у свом грађанству
- овај спомен подигоше му
- његова супруга аранђија
- за верну супружанску љубав:
- и старалац спасоје бошковић
- синови радојко и велисав[1]
Споменик Новаку Зечевићу (†1894) (Милатовићи – Кошутњак)
- Овде је сарањено тјело
- Новака Зечевића из Милатовића.
- Поживи као бећар 26 г.
- умрије 1. априла 1894 г.
- Бог даму душу опрости
- Именовани остави аманет да се овде сарани
- Сподигоше му спомен синовци
- Миленко и милош
- под[писа] = Обрад Симеуновић[1]
Споменик Мијату Ранђићу (†1899) (Лис)
- О љубезни мили роде мој куде иташ
- молим да прочиташ овај спомен мој,
- који показује где мирно почивају кости
- дичног Срба
- Мијата Ранђића из овог села Лиса,
- који је Међу своим Сељацима
- чесно и поштено поживијо 59. година
- А престави се у Вечност
- 28. јуна 1899. Год.
- Бог да му душу прости
- Овај спомен подигошему брат Игњат
- и синовци Димитрије, Михаило и Љубомир
- Ранђићи у 1899. Г.[1]
Споменик Марку Дивљаку (†1900) (Марковица – Орлова)
- Овај споменик надгробни
- подигоше своме родитељу Марку Дивљаку
- синови који ће и потомцима казивати
- где тихо почивају смртни остаци дична Срба
- и уважена грађанина села Марковице
- који чесно поживи 72 год.
- престависе у вечност 15. марта 1900 г.
- Бог да му душу прости
- Прими отац овај дарак од твоји синова
- Тихомира и Селомира[1]
Споменик Борики Томић (19??) (Милатовићи – Мали гај)
- жена бив. Аврама Томића
- из Милатовића
- која као часна домаћица
- поживи међу првим 68. г.
- у свом времену живота
- била је добар кућевни уметник.
- Умре... (нечитко)
- Према свом залагању спомен јој сподижу
- Зет Гвозден кћи Милица и унуци[1]
Споменик Круни Петрићевић (†1901) (Турица – Симеуновићи)
- Овде почива тјело Круне
- верне супруге Радисава Петрићевића,
- бившег командира драгачевског баталијона
- из овог села Турице,
- која верно поживи
- у уваженој части као грађанка 68.г.
- а престависе у вечни живот
- 14 јуна 1901.год.
- Бог дајој душу прости за вечност
- О мила браћо и сестре куда иташ,
- молим да прочиташ овај спомен мој,
- не диви се гробу моме
- но е моли творцу неумитном
- за опроштај своиг гријекова,
- јер гробови су вечне куће
- кроз које се проћи мора
- и судбина кад позове ићи
- Из поштовања као своме родитељу
- а по заслузи којеје сачувала
- нејаку сиротињу испод 8 год.
- Данас је спомињу исти благодарни синови
- Василије и Периша поручник
- браћа Петрићевићи
- и унуци радосав Адам и Радисав[1]
Споменик Спасоју Боровићу (†1904) (Лиса – Вратоње)
- Овде почивају смртни остатци
- Спасоја Боровића из Лисе
- који чесно и поштено поживи 90. Г.
- а умре 1. априла 1904. Г.
- Жене немам а син ми погибе
- он погибе а ћери помреше
- а сад остаг ја сам на броју
- роним сузе и чекам судбину своју.[1]
Споменик Марку Мијатовићу (†1905) (Турица – Симеуновићи)
- Овде почива тело
- покојног Марка Мијатовића
- из овог села Турице
- земљоделац којије поживио часно
- и поштовано као грађанин 76. год.
- а престависе у вечни живот
- 1. априла 1905 год.
- бог да му душу прости за вечнос
- О мила браћо кристијани
- сад молим овде станите,
- прочитај овај ладни камен
- и спомен мој,
- не дивите се гробу моме
- но се молите Богу истином
- за опроштај својиг гријекова,
- јер гробови су вечне куће
- кроз које се проћи мора
- и судбини кад позове ићи
- Из поштовања као своме родитељу,
- по заслузи својој тековини,
- данас му овај спомен сподигоше
- синови Петар и Вилип[1]
Споменик Радојици Бошковићу (†1910) (Осоница – Селиште)
- Приђи ближе ти Србине ој
- те ти виђи овај спомен мој
- и где леже кости моје
- као што ће негда твоје
- и ти реци Бог да прости бившег
- Радојицу бошковића из осонице
- који живе 80 Г.
- а умре 14. фебруара 1910 Г.
- Спомен дижу његови синови
- Величко и Миливое[1]
Споменик Кости З. Гавриловићу (†1911) (Гуча – крај школе)
- Коста З. Гавриловић
- земљорад. из Гуче
- рођен 1856 год.
- велики борац и воспитач своје деце
- умре као часан 23 јануара 1911. Год.
- Бог даму душу прости
- Овај споменик подигошему синови
- Божидар Драгомир Станимир, Будимир, Борисав, Видоје и Стојан[1]
Споменик Милутину Главоњи (†1917) (Вича – Мирковац)
- Ево гроба неизбежна двора
- где се одмара тело од умора
- где је правда подједнака свима
- где се равња просјак с царевима
- где се не зна за чемерне дане
- где су сваком сузе убрисане
- где нестаје од бола лелека
- где су бољке нашле себи лека
- где је пут што води свакога
- уз колено творца великога
- Милутин Главоња из села Виче
- рођен 5 децембра 1867 год
- и у великој чести поживи
- са својим грађанима
- умро 22 марта 1917 год.
- Овај споменик сподиже му
- његова верна супруга Вукосава[1]
Споменик браћи Вукићевић - Живадину (†1910) и Миљку (†1918) (Милатовићи – Ћурчићи)
- Овде сарањена два брата
- Живадин од 25 год.
- Миљко од 22 год.
- Вукићевићи из села Милатовића.
- Живадин као регрут умре
- у чачанској болници
- 6. марта 1910. год.
- а Миљко код куће умре
- 10. новембра 1918. год.
- И Бог да им душе прости
- Спомен им подиже мајка Круна[1]
Споменик Гаврилу Петровићу (†1831) (Пухово – Нешовановићи)
- Пред овим спомеником
- Вечни сан борави Рисимија
- супруга Милије Тајсића
- а кћер Глиша Броћића из Гуче,
- рођена 19. децембра 1888. г.
- а умрла 18. новембра 1918. Г.
- Бог да јој душу прости
- Много добру и примерну супругу
- вечно ће жалити муж Милија...[1]
Споменик Савки (†1918), супризи Ранка Тајсића (Пухово – Нешовановићи)
- Овде почива добра хришћанка Савка
- супруга Ранка Тајсића из Пухова.
- Часно поживила 62 године
- и умрла 30 децембра 1918 год.
- Била је примерна супруга
- и добра мајка.
- Бог да јој душу прости
- Спомен подигоше синови
- Милисав и Милија[1]
Споменик Миладина Пандуревића (†1918) (Лиса – Шулубуре)
- Овде пред овим споменом
- Сарањеноје тјело
- Станице супруге почившег
- Миладина Пандуревића из Лисе
- која поживи 57 година,
- рано оста без мужа,
- својм трудом и поштењем
- подигла 4 сина и ћерку,
- мали остали по смрти оца
- и с тим постигла да се може мешати
- са првим и поштеним грађанима овог села,
- умрла 24. августа 1918 год.
- Бог да јој душу прости
- Спомен јој према љубави свога родитеља
- подигоше њени синови
- Милун, Радомир и Тривун[1]
Споменик Радисава Пропадовића (†1924) (Рогача – Чукар)
- Ево гроба вечног двора
- који тико показује
- вечите земне остатке
- дичног Србина
- Радисава Пропадовића
- из Рогаче
- који часно поживи 63 Год.
- а престави се у вечност
- 16. маја 1924. год.
- по старом старом календару
- бог да му опрости племениту душу
- Спомен овај подигоше му
- супруга Винка
- и синови Богољуб Јездимир и Младен
- и остала родбина[1]
Споменик Драгињи Станишић (†1926) (Властељице – Станишићи)
- Овде почивају моје кости
- ви реците Бог да је прости
- Драгињу
- Жену Владимира Станишића
- из Властељица
- која као добра кућаница
- поживи 60 год.
- Кућик радик до судњега дана
- и ја децо све остављам вама
- ви радите како вам је прече
- а ја одок тако Господ рече
- 2. априла 1926. год.
- З-богом сине
- да је теби проста рана
- што ти доји из недара
- ја ти одок одакле се
- никад више повратити нећу
- а ти мени да упалиш свећу
- Спомен подиже син Петар и Унуци
- на овом споменику уписујемо
- и њено двоје деце
- Дринку од 8 г.
- и Милоша од 6 месеци
- сарањени код цркве у Каони[1]
Споменик Дрини Милекић (†1928) (Властељице – Станишићи)
- Ој путници мили читаоци
- не журите већ свратите
- не жалите што сте стали
- овај спомен прочитали
- Дрина
- супруга Воимира Милекића
- из Милатовића
- Ево сеје ево браћо мила
- мене ладна земља скрила
- у пролеће јес да цвета цвеће
- а за мене то важити неће
- сва је моја увенула нада
- ја у гробу сада лежим млада
- осташе ми оба крила
- два синчића моја мила
- и брат мили од заклетве
- што се своје сеје сети
- те је шаро у ладна камена
- нека стоји ова успомена
- што је ова на спомену шара
- ко прочита нека му је вала
- Поживи 28.Г.
- а умре у најлепше доба
- 23. априла 1928.год.
- бог да јој душу прости
- Спомен подиже брат Петар
- и синови Властимир и Александар[1]
Споменик Марији В. Пантелић (†1934) (Дучаловићи – Подовчарско гробље)
- Овде почивају земни остатци
- Марија В. Пантелића
- из Дучаловића
- поживи 42 године,
- а престави се 13. октомбра 1934. г.
- Спомен за живота себе подигнула
- са помоћу дуго трајног љубавника
- Прокопија Лазића
- чувара државне шуме – Чачак[1]
Споменик Јулујани Радуловић (†1833) (Крстац – Карићи)
- Јулујана-Јула
- супруга Матије Радуловића шнајдера
- кројача из Крстаца
- рођ. 1885 умрла 1933. Г.
- Драги моји, друже Матија,
- децо, мајко, комшије и пријатељи.
- Данас дође време да се поздравимо.
- Ја полазим на онај свет.
- За време мога живота,
- у почетку била сам сиромашног стања,
- с тим у браку с мужем
- имала сам осморо деце
- коиг сам јуначки бранила и сачувала
- за време рата од 1912 до 1918. Г.
- и данас остају након мене сви живи.
- И лепо сам доживела
- имање закупила и грађевине поградила.
- Збогом, ваша Јулијана–Јула Радуловић
- Писа Тихомир Драг. Петронијевић из Лисица[1]
Споменик Перси Станишић (†1933) (Властељице – Станишићи)
- Ој сестрице и ви браћо мила
- Ево мене ова земља скрила
- Залуд мене моја мила нада
- кад ме мука велика савлада
- Персу
- жену Петра Станишића
- из Властељица
- Ој синови моји мили
- остасте ми сиротани
- и без миле нане своје
- ја ви гледам наше дворе
- жао ми је мужа драга
- ал у мене клону снага
- мука ова живот сломи
- осташе јој и синови.
- муж Перо ти се сети
- па синове ти ожени
- нека снаје цвеће саде
- нек се сете миле нане.
- Ја поживик – 28 – лета
- бог ме узе са овога света
- 10. марта 1933. Год.
- Бог да јој душу опрости
- Спомен сподигоше Муж Петар
- и синови Милорад и Милаило[1]
Споменик Сретену Јеремићу (†1932) (Крстац – Карићи)
- Овде сарањено тело доброг србина
- Сретена Јеремића из Крстаца.
- пож. 67. год.
- Умре 5. септ. 1932. Год.
- Спомен му подиже рођак
- задругар по уговору[1]
Споменик Драгињи Тодоровић (†1936) (Пухово – Нешовановићи)
- Ево гроба одморита двора
- где ми тело скрива
- а ладна га киша полива.
- Побожне српкиње Драгиње
- супруге П. Миливоја Тодоровића
- из Пухова.
- Која је часно поживела 65. Година.
- Своје синове иженила, ћерке удомила
- и тело своје у ладни гроб склонила
- 16. нов. 1936. Г.
- Нека се вечно одмара
- А на гробу нека трава клија
- да и моја омладина сија
- Овај Спомен подигоше јој њени
- благодарни синови:
- Радисав, Рађен и Сретен
- Тодоровићи 1937
- и унук Гвозден
- Бог дапрости нашу мајку Драгињу
- на вечном дому
- Изради Д. Тодоровић и Т. Петронијевић[1]
Споменик Драгутину Лазовићу (†1939) (Властељице – Јелав)
- Ево гроба неизбежна двора
- где се одмара тело од умора
- Дична Србина и поштеног грађанина
- Драгутина Лазовића
- из села Властељица
- кои чесно и поштено
- поживи међу својим грађанима
- служећи за пример целој околини
- 75 лета па ја одок са овога света
- 5. фебруара 1939. Г.
- Ко се роди тај мора умрети
- А са собом ништа не понети
- већ скрштене своје беле руке
- и праведна дела своја.
- Збогом децо мила моја
- синови и ћерко моја
- ја вам одок одакле се
- више никад повратити нећу
- а ви мени запалите свећу.
- Радите и кућите како вам је прече
- а ја одок тако Господ рече.
- Бог да му душу прости
- Спомен подижу синови
- Добрица Миломир и Владан
- и супруга Даринка
- и кћер Љубинка[1]
Споменик Каравини Терзић (†1949) (Властељице – Јелав)
- Каравина
- жена Павла Терзића
- из Властељица
- поживи часно ко домаћица
- и д[обра] радница
- служи за пример осталима 45.Г.
- А умре 8. III 1949.Г.
- И Бог да је прости
- Спомен јој сподиже муж Павле
- и синови Гвозден Родољуб
- и кћи Грозда
- и сна Рада[1]
Споменик Урошу Пајовићу (†1957) (Каона – Пајовићи)
- Овде почива
- Урош Пајовић из села Каоне.
- рођен 1903. Г.
- а умро 1957. Г.
- био је лик човека угледног
- и поштеног и искреног
- кога је свако волео и поштовао.
- Нама живима он остаје у светој успомени
- поред дубоке жалости.
- спомен овај са осталим
- дубоко ожалошћеном породицом
- и родбином подигоше отац Јовица
- и син Родољуб
- и жена Пера[1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив.
- ↑ Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2. допуњено ed.). Чачак: Народни музеј.
- ↑ Надгробни споменици Драгачева : каталог измештених и заштићених драгачевских надгробних споменика у Гучи. Краљево: Завод за заштиту споменика културе Краљево. 1984.
Литература
[уреди]- Радичевић, Бранко В. (1961). Плава линија живота: српски сеоски споменици и крајпуташи. Београд: Савремена школа.
- Надгробни споменици Драгачева : каталог измештених и заштићених драгачевских надгробних споменика у Гучи. Краљево: Завод за заштиту споменика културе Краљево. 1984.
- Николић, Радојко (1991). Сељакова душа на камену : (описи личности на надгробницима западне Србије). Горњи Милановац: Дечје новине.
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (2. допуњено ed.). Чачак: Народни музеј.