Dragačevski epitafi: zemljodelci i domaćice
Dragačevski epitafi: zemljodelci i domaćice dragocena su epigrafska svedočanstva o patrijarhalnom životu u prošlosti.[1]
Prepisi preuzeti sa starih nadgrobnih spomenika i krajputaša Dragačeva[2] predstavljaju obimnu i vrednu građu za proučavanje naroda ovog kraja, njegovih shvatanja, istorijskih zbivanja i društvenih promena.[3]
Epitafi
[uredi]Spomenik Anđeliji Popović (†1810) (Beli Kamen – Bujoševići)
- Ovde kosti anđelie
- supruge stevana popovića
- iz naije biorske sela blata
- prišela u Mesto Sego
- prest: 1810 G.
- a primi sina svog u nedra svoja
- Milutina stevanovića
- 1832[1]
Spomenik Gavrilu Petroviću (†1831) (Guča – Anđelići)
- sei krest vozdvignut est
- počivšeg raba božieg
- gavrila petroviča
- preseli se u Večnost
- i milost božiju
- na 1831: Goda: m:
- verfuara: 26: dana[1]
Spomenik Dimitriju Stankoviću (†1836) (Guča – Anđelići)
- Ovde počiva rab božii
- Dimitrie stanković
- inače Bugarin Žitel sela Guče,
- poživi 60 God.
- i umre 16 septembra 1836 g:
- bileg ovai dao pisati Miloe sin Ego
- a pisaga Čikiriz Radosav[1]
Spomenik Janku Andriću (†1840) (Lapidarijum u Guči)
- Zde počivaet Rab boži
- Janko Andrić žitelj lučanski
- poživio 80. le
- i prestavio u 1840. G
- avgusta 5. dana
- ovai bileg udari Vučić sin Ego
- počivšega janka
- prvi sluga u Karađorđa[1]
Spomenik Iliji Jokoviću (†1845) (Krstac – Staro groblje)
- Ovde počiva Ilija Joković
- ž[itelj] sela lisica
- ž[iveo] 76 Godina česno i pošteno
- i ostavio dobra svojim sinovima,
- a umre 21. Aprila 1845. Godine
- ovaj spomen plati Iovan ocu svom.[1]
Spomenik Miliću Jankoviću (†1848) (Vlasteljice – Jelav)
- Ovde počiva rab boži
- Milić Janković
- žitelj sela Vlasteljica
- požive 85.G.
- i umre 16g Marta 1848.G,
- i pravdoljubiv bijaše,
- samo dobra činio
- spomenuga radosav:
- naslednik Ego[1]
Spomenik Jovani Vasilijević (†1849) (Rtari)
- Ovde počiva Raba Božia
- Iovana
- Supruga Petronija Vasilievića
- a kći Vasa Derviševića
- iz Sela Dučalovića
- požive 23. G:
- i umre 12. dekembra 1849 L:
- pisa Radosav čikiriz s Rtiu[1]
Spomenik Milošu Majstoroviću (†1850) (Brezovice – Majstorovići)
- Ovde počiva rab boži Miloš
- sin Miloja maistorovića
- Bivši knigo učenik
- poživi 19 G:
- Umre 29 Avgusta 1850:
- Spomenuga otac miloe[1]
Spomenik Rosi Pupavici (†1850) (Viča – Glavonjići)
- Ovai Bileg Udari Milan Pupavica
- Svoioi Maici Rosi:
- koja požive: 53 g:
- i umre 6. Maija 1850 g:
- pisa i gradi Radosav Čikiriz[1]
Spomenik Sretenu Mijailoviću (†1852) (Gornji Dubac – Zajednica)
- Ovde poči Rab boži
- sreten mijailović iz sela dubca
- poživi u lepom svoem vladaniju 50 leta
- i predade svoe krasno lice zemli
- 5. ijulija 1852 g.[1]
Spomenik Radovanu Zoćeviću Milovanoviću (†1852) (Rogača – Crkvine)
- 1852
- ovde počiva
- Radovan zoćević Milovano:
- poživi 48. G: umre 19. F:
- čestno sa svojom suprugom Pejkom
- poživi...
- zaedno umreše
- pisa Radosav Čikiriz sela Rtiju[1]
Spomenik Ranđiji Knežević (†1857) i sinu Kostadinu (†1850) (Kaona – kod crkve)
- Ovde Pod ovim mramorom počivaju Kosti
- Blaženo Upokoene Rabo Božieja
- Ranđije Supruge Radosava Kneževića
- iz Vlastelica
- Poživi U česnom svoem Vladanju 62 G.
- A prestavise u Večnost
- 12 marta 1857 god
- i sin Eja Kostadin poživi 13.g.
- Ja ovde ležeći Prestavise
- U večnos 6. sep. 1850 G.
- Ovai Niov Večiti Spomen
- podiže Blagodarni Sin
- Paroh Kaonski Erei Avram Knežević[1]
Spomenik Eliki (†1856), tetki Petra Cogolja (Guberevci – Plazine)
- Elika
- tetka petra cogolja
- nadživi dva doma
- koja umre u rodu
- kod bratića petra ego
- 10: sept: u 1856 G.[1]
Spomenik Radisavu Simonoviću (†1857) (Vučkovica – Dukanci)
- Zde počiva rab božii
- Radisav Simonović
- ot familie bumbarske
- iz ove Vučkovice
- poživi 45. g:
- prestavise 11. januara u 1857. god:
- bileg ovi udari mu verna ego
- supruga Elika
- sa niova dva mladoletna sina
- bogićom: i miroslavom
- Napisaoga radosav čikiriz iz rtiju[1]
Spomenik Radosavu Kneževiću (†1857) (Kaona – kod crkve)
- Pod ovom Mramornom Pločom
- Tiho Počivaju Kosti
- Blaženo Upokoenog Raba Božieg
- Radosava Kneževića iz Sela Vlastelica
- Poživi 71. g.
- U čestnom I hristo ljubivom svoem Vladaniu
- I prvi Revnitel sa 4 svoja Brata
- ovde ležeći Svjatii Hram Vozdvignuše
- A prestavise u večnost 4-g Marta 1857
- ovai njegov večit Spomen spodižemu
- Blagodarni sin Ego Svjašćeno
- Erei Avram Knežev[ić] Paroh Kaonski[1]
Spomenik Nenadu (†1858) i Stanki (†1853) Džoković (Lis)
- Ovde počiva rab Boži Nenad Džoković
- rodom iz sela Komorana
- poživi 58. god.
- i prestavi se kod svog dobrodetelja
- Save Gavrilovića u Lisu
- 12. fervuara 1858: G.
- I supruga ego Stanka
- prestavi se u 1853: G.
- počiva u starom groblju
- Ovaj spomenik podiže im
- blagodarni sin Milan[1]
Spomenik Tomi Krsmanović (†1858) (Rti – Čikirizi)
- ovde e ukopato telo raba božie Tome
- supruge Sretena R. Krsmanovića
- inače čikiriza iz Rtiju
- a kćeri Antonija aleksića
- inače munića starovala iz stragarčine
- i stanoike maike ioi
- ona e poživela 69 god:
- i prestavilase 3 Dekembra 1858. God
- Bog da ioi dušu prosti
- vo veki vekov amin:
- spomen ovai podigoše njeni Mili Sinovi
- Radisav i Radosav i Paun[1]
Spomenik Mirku Mijailoviću (†1859) (Rtari)
- Obde počiva Rab božii
- Mirko mijailović
- Žitel rtarski
- poživi 72. god;
- prestavise 26 marta u 1859. L
- doselen od Biora
- kada Karađorđe na senicu
- voištio u 1809. God:[1]
Spomenik Jovanu T. Gavriloviću (†1860) (Guča – kraj škole)
- Ne čudi se čitatelju grobu mome
- no se moli tvorcu nebesnome
- za oproštaj tvoi grekova
- er znaj daćeš mene doći
- Ovde e saranjen Iovan T: Gavrilović
- koi e poživio 37 g.
- a prestavio se 23. aprila 1860. god.
- na žalos ocu todoru
- koi mu e ovai bileg podigao[1]
Spomenik Jevremu Radovanoviću (†1866) (Guča – Anđelići)
- Ovde počiva rab boži
- Evrem Radovanović iz Guče:
- B[io] kozbaša pred 70et kosača:
- poživi 83.G.
- umre 27. Dekem. 1866. G.
- Ovi biljeg podižemu sin Miladin[1]
Spomenik Petru Jakovljeviću (†1867) (Goračići – Jakovljevići)
- Priđi bliže: mili rode:
- i pročitai: podpis: ovde:
- koi: pokazue: krasnog: mladića:
- petra: Jakovlevića
- preselise u večnu kuću:
- u najlep: cvetu od: 18 : godi:
- svome rodu: na veliku žalos u: 1867 g.
- zovni mene: moja slatka maiko
- zovni mene da sam kod tebe
- ovai bileg: podigošemu:
- milan i radosav čiče i miloš:
- otac ego za večni spomen
- a podpisa: dm[itar] đo[rđević][1]
Spomenik Pavlu Plazini (†1870) (Guberevci – Plazine)
- Priđi Bliže Mili Srbski rode
- i ti pročitai nadpis ovde
- gde pokazue blaženo upokoeni rab božii
- Pavle Plazina žitel Guberevački
- koi poživi i od svoeg rođenja 30 godina
- i od krista u 1870 god. 10-og Marta
- blaženost sa večnostiju promenijo
- svome rodu na veliku žalost
- Bog da mu dušu prosti
- Spomenuo ga Miljko
- i blagodarni brat njegov iste godine
- Pisa Glišo Dmitrić iz Kotraže[1]
Spomenik Paunu (†1871) i Staniji (†1869) Lazović (Luke – Lazovići)
- Priđi bliže rode Srbski
- ne požali truda svog
- dok pročitaš slova ovog groba
- pred koim leže Kosti upokoenog
- Pauna Lazovića
- žitelj sela Luka
- koi Srećno poživi 60 god.
- a umre 16 aprila 1871 god.
- Ovde počiva Raba Božija Stanija
- supruga pauna Lazovića
- žitelja iz sela Luka
- poživi 56. G.
- Umre 20 Marta 1869 god.
- Bog da im dušu prosti
- A m i n
- Ovai Spomen podigoše
- ocu i materi svojoj
- sinovi Petar Panto Stefan i Nikola[1]
Spomenik Mijailu Ristiću (†1871) (Turica – Dostanići)
- Ovde pod ovim spomenikom
- počivaju zemni ostatci
- Rab Boži Mijaila Ristića
- a slavnog srbina
- koi je rođen u Jasenovoj
- Okruga užičkog Sreza Zlatiborskog
- a doseljen ovde u Turicu
- poživijo je 58 god:
- a prestavise u večni život
- 1. avgusta 1871. God:
- Ovai spomenik podigoše mu sinovi
- Marko Đorđe i Jovo
- braća Ristići[1]
Spomenik Ristu Jovičiću (†1875) (Grab – Ilići)
- Ova nadgrobna ploča
- pod kojom leži telo
- Milene
- žene Rista Jovičića iz Graba
- koja ga je poslužila česno i pošteno
- u starosti i u slabosti.
- prestavise 27 dekembra 1875 G.
- I Bog dajoj dušu prosti
- Prva mu je žena bila Pauna
- koja ga je poslužila 32 godine.
- Rodila mu 6 sinova i tri kćeri[1]
Spomenik Cmiljki Jakovljević (†1881) (Goračići – Jakovljevići)
- OVDE tiko počiva raba Božija Cmiljka
- supruga poč. Miloša Jakovlevića
- iz ovog sela goračića
- a koja česno i pošteno poživila 48 godina,
- a prestavila se u Vječni Život
- 10-tog avgusta u 1881 god
- Bog daioi dušu prosti
- ovaj nadgrobni spomen podiže
- njen dever radosav iz poštovanja
- i njen sin tiosav 1881
- pisa Dmitar Đoković i Glišo Dmitrić[1]
Spomenik Gavrilu Ivanoviću (†1882) (Guča – Anđelići)
- Stani rode srpski i pričekaj ovde
- pred ovim ladnim kamenom leži telo
- blaženoupokojenog raba
- Božijeg Gavrila Ivanovića
- zemljodelca iz Guče
- koi je živio 61 godinu kao odličan seljak
- a prestaviose radeći u svojoj bašči
- bez bolovanja,
- sede i u isti čas umrije
- 5-og Aprila 1882. godine
- a po svojoj smrti ostavi
- tri punoletna ožalošćena sina
- Iliju i Marka i Milića
- koji me pred ovim spomenikom
- u večnu kuću spustiše:
- 6-og Aprila 1882. G.
- Oprosti nam otac i Bog da te prosti[1]
Spomenik Stanku Vitoroviću (†1889) (Krivača – Đekići)
- U ovom ladnom grobu večni san boravi
- Stanko Vitorović
- koji Česno i Pošteno u Krivači
- Poživio 57 God.
- i zato Vreme Života Svoga
- Računaose u red Prvi Domaćina
- i Pošteni ljudi
- a na Žalos Svojim ukućanima
- Umre 15-og januara 1889 God.
- I Bog Damu Dušu Prosti
- Znak ovaj podiže Zet Jović
- i Kćer Drinka i Supruga Kruna[1]
Spomenik Ljubisavu Savićeviću (†1896) (Osonica – Selište)
- Ovde Ljubisav Savićević
- Priđi bliže brate srbine
- ne požali truda svoga
- te pročitaj nadpis groba moga
- gdi počivaju kosti
- pod ovom ladnom pločom
- Ljubisava savićevića žitelja ovog sela
- koji požive 40 G:
- rodio se u selu raščićima 6 ok: 1856 G:
- umro je 31 maja 1896 G:
- u najlepšem cvetu po sebi
- ostavio je suprugu ranđiju
- sa troje dece kći anicu od 14 G:
- i dva sina radojka od 12 G:
- i velisava od 10 G:
- Ljubisav je išao po službi
- i škole je izučio 3 razr:
- bio je radnik dobar:
- dobar radnik i čuvaoc:
- odlikovan je bio u ovom selu
- sa poštovanjem u svom građanstvu
- ovaj spomen podigoše mu
- njegova supruga aranđija
- za vernu supružansku ljubav:
- i staralac spasoje bošković
- sinovi radojko i velisav[1]
Spomenik Novaku Zečeviću (†1894) (Milatovići – Košutnjak)
- Ovde je saranjeno tjelo
- Novaka Zečevića iz Milatovića.
- Poživi kao bećar 26 g.
- umrije 1. aprila 1894 g.
- Bog damu dušu oprosti
- Imenovani ostavi amanet da se ovde sarani
- Spodigoše mu spomen sinovci
- Milenko i miloš
- pod[pisa] = Obrad Simeunović[1]
Spomenik Mijatu Ranđiću (†1899) (Lis)
- O ljubezni mili rode moj kude itaš
- molim da pročitaš ovaj spomen moj,
- koji pokazuje gde mirno počivaju kosti
- dičnog Srba
- Mijata Ranđića iz ovog sela Lisa,
- koji je Među svoim Seljacima
- česno i pošteno poživijo 59. godina
- A prestavi se u Večnost
- 28. juna 1899. God.
- Bog da mu dušu prosti
- Ovaj spomen podigošemu brat Ignjat
- i sinovci Dimitrije, Mihailo i Ljubomir
- Ranđići u 1899. G.[1]
Spomenik Marku Divljaku (†1900) (Markovica – Orlova)
- Ovaj spomenik nadgrobni
- podigoše svome roditelju Marku Divljaku
- sinovi koji će i potomcima kazivati
- gde tiho počivaju smrtni ostaci dična Srba
- i uvažena građanina sela Markovice
- koji česno poživi 72 god.
- prestavise u večnost 15. marta 1900 g.
- Bog da mu dušu prosti
- Primi otac ovaj darak od tvoji sinova
- Tihomira i Selomira[1]
Spomenik Boriki Tomić (19??) (Milatovići – Mali gaj)
- žena biv. Avrama Tomića
- iz Milatovića
- koja kao časna domaćica
- poživi među prvim 68. g.
- u svom vremenu života
- bila je dobar kućevni umetnik.
- Umre... (nečitko)
- Prema svom zalaganju spomen joj spodižu
- Zet Gvozden kći Milica i unuci[1]
Spomenik Kruni Petrićević (†1901) (Turica – Simeunovići)
- Ovde počiva tjelo Krune
- verne supruge Radisava Petrićevića,
- bivšeg komandira dragačevskog batalijona
- iz ovog sela Turice,
- koja verno poživi
- u uvaženoj časti kao građanka 68.g.
- a prestavise u večni život
- 14 juna 1901.god.
- Bog dajoj dušu prosti za večnost
- O mila braćo i sestre kuda itaš,
- molim da pročitaš ovaj spomen moj,
- ne divi se grobu mome
- no e moli tvorcu neumitnom
- za oproštaj svoig grijekova,
- jer grobovi su večne kuće
- kroz koje se proći mora
- i sudbina kad pozove ići
- Iz poštovanja kao svome roditelju
- a po zasluzi kojeje sačuvala
- nejaku sirotinju ispod 8 god.
- Danas je spominju isti blagodarni sinovi
- Vasilije i Periša poručnik
- braća Petrićevići
- i unuci radosav Adam i Radisav[1]
Spomenik Spasoju Boroviću (†1904) (Lisa – Vratonje)
- Ovde počivaju smrtni ostatci
- Spasoja Borovića iz Lise
- koji česno i pošteno poživi 90. G.
- a umre 1. aprila 1904. G.
- Žene nemam a sin mi pogibe
- on pogibe a ćeri pomreše
- a sad ostag ja sam na broju
- ronim suze i čekam sudbinu svoju.[1]
Spomenik Marku Mijatoviću (†1905) (Turica – Simeunovići)
- Ovde počiva telo
- pokojnog Marka Mijatovića
- iz ovog sela Turice
- zemljodelac kojije poživio časno
- i poštovano kao građanin 76. god.
- a prestavise u večni život
- 1. aprila 1905 god.
- bog da mu dušu prosti za večnos
- O mila braćo kristijani
- sad molim ovde stanite,
- pročitaj ovaj ladni kamen
- i spomen moj,
- ne divite se grobu mome
- no se molite Bogu istinom
- za oproštaj svojig grijekova,
- jer grobovi su večne kuće
- kroz koje se proći mora
- i sudbini kad pozove ići
- Iz poštovanja kao svome roditelju,
- po zasluzi svojoj tekovini,
- danas mu ovaj spomen spodigoše
- sinovi Petar i Vilip[1]
Spomenik Radojici Boškoviću (†1910) (Osonica – Selište)
- Priđi bliže ti Srbine oj
- te ti viđi ovaj spomen moj
- i gde leže kosti moje
- kao što će negda tvoje
- i ti reci Bog da prosti bivšeg
- Radojicu boškovića iz osonice
- koji žive 80 G.
- a umre 14. februara 1910 G.
- Spomen dižu njegovi sinovi
- Veličko i Milivoe[1]
Spomenik Kosti Z. Gavriloviću (†1911) (Guča – kraj škole)
- Kosta Z. Gavrilović
- zemljorad. iz Guče
- rođen 1856 god.
- veliki borac i vospitač svoje dece
- umre kao časan 23 januara 1911. God.
- Bog damu dušu prosti
- Ovaj spomenik podigošemu sinovi
- Božidar Dragomir Stanimir, Budimir, Borisav, Vidoje i Stojan[1]
Spomenik Milutinu Glavonji (†1917) (Viča – Mirkovac)
- Evo groba neizbežna dvora
- gde se odmara telo od umora
- gde je pravda podjednaka svima
- gde se ravnja prosjak s carevima
- gde se ne zna za čemerne dane
- gde su svakom suze ubrisane
- gde nestaje od bola leleka
- gde su boljke našle sebi leka
- gde je put što vodi svakoga
- uz koleno tvorca velikoga
- Milutin Glavonja iz sela Viče
- rođen 5 decembra 1867 god
- i u velikoj česti poživi
- sa svojim građanima
- umro 22 marta 1917 god.
- Ovaj spomenik spodiže mu
- njegova verna supruga Vukosava[1]
Spomenik braći Vukićević - Živadinu (†1910) i Miljku (†1918) (Milatovići – Ćurčići)
- Ovde saranjena dva brata
- Živadin od 25 god.
- Miljko od 22 god.
- Vukićevići iz sela Milatovića.
- Živadin kao regrut umre
- u čačanskoj bolnici
- 6. marta 1910. god.
- a Miljko kod kuće umre
- 10. novembra 1918. god.
- I Bog da im duše prosti
- Spomen im podiže majka Kruna[1]
Spomenik Gavrilu Petroviću (†1831) (Puhovo – Nešovanovići)
- Pred ovim spomenikom
- Večni san boravi Risimija
- supruga Milije Tajsića
- a kćer Gliša Broćića iz Guče,
- rođena 19. decembra 1888. g.
- a umrla 18. novembra 1918. G.
- Bog da joj dušu prosti
- Mnogo dobru i primernu suprugu
- večno će žaliti muž Milija...[1]
Spomenik Savki (†1918), suprizi Ranka Tajsića (Puhovo – Nešovanovići)
- Ovde počiva dobra hrišćanka Savka
- supruga Ranka Tajsića iz Puhova.
- Časno poživila 62 godine
- i umrla 30 decembra 1918 god.
- Bila je primerna supruga
- i dobra majka.
- Bog da joj dušu prosti
- Spomen podigoše sinovi
- Milisav i Milija[1]
Spomenik Miladina Pandurevića (†1918) (Lisa – Šulubure)
- Ovde pred ovim spomenom
- Saranjenoje tjelo
- Stanice supruge počivšeg
- Miladina Pandurevića iz Lise
- koja poživi 57 godina,
- rano osta bez muža,
- svojm trudom i poštenjem
- podigla 4 sina i ćerku,
- mali ostali po smrti oca
- i s tim postigla da se može mešati
- sa prvim i poštenim građanima ovog sela,
- umrla 24. avgusta 1918 god.
- Bog da joj dušu prosti
- Spomen joj prema ljubavi svoga roditelja
- podigoše njeni sinovi
- Milun, Radomir i Trivun[1]
Spomenik Radisava Propadovića (†1924) (Rogača – Čukar)
- Evo groba večnog dvora
- koji tiko pokazuje
- večite zemne ostatke
- dičnog Srbina
- Radisava Propadovića
- iz Rogače
- koji časno poživi 63 God.
- a prestavi se u večnost
- 16. maja 1924. god.
- po starom starom kalendaru
- bog da mu oprosti plemenitu dušu
- Spomen ovaj podigoše mu
- supruga Vinka
- i sinovi Bogoljub Jezdimir i Mladen
- i ostala rodbina[1]
Spomenik Draginji Stanišić (†1926) (Vlasteljice – Stanišići)
- Ovde počivaju moje kosti
- vi recite Bog da je prosti
- Draginju
- Ženu Vladimira Stanišića
- iz Vlasteljica
- koja kao dobra kućanica
- poživi 60 god.
- Kućik radik do sudnjega dana
- i ja deco sve ostavljam vama
- vi radite kako vam je preče
- a ja odok tako Gospod reče
- 2. aprila 1926. god.
- Z-bogom sine
- da je tebi prosta rana
- što ti doji iz nedara
- ja ti odok odakle se
- nikad više povratiti neću
- a ti meni da upališ sveću
- Spomen podiže sin Petar i Unuci
- na ovom spomeniku upisujemo
- i njeno dvoje dece
- Drinku od 8 g.
- i Miloša od 6 meseci
- saranjeni kod crkve u Kaoni[1]
Spomenik Drini Milekić (†1928) (Vlasteljice – Stanišići)
- Oj putnici mili čitaoci
- ne žurite već svratite
- ne žalite što ste stali
- ovaj spomen pročitali
- Drina
- supruga Voimira Milekića
- iz Milatovića
- Evo seje evo braćo mila
- mene ladna zemlja skrila
- u proleće jes da cveta cveće
- a za mene to važiti neće
- sva je moja uvenula nada
- ja u grobu sada ležim mlada
- ostaše mi oba krila
- dva sinčića moja mila
- i brat mili od zakletve
- što se svoje seje seti
- te je šaro u ladna kamena
- neka stoji ova uspomena
- što je ova na spomenu šara
- ko pročita neka mu je vala
- Poživi 28.G.
- a umre u najlepše doba
- 23. aprila 1928.god.
- bog da joj dušu prosti
- Spomen podiže brat Petar
- i sinovi Vlastimir i Aleksandar[1]
Spomenik Mariji V. Pantelić (†1934) (Dučalovići – Podovčarsko groblje)
- Ovde počivaju zemni ostatci
- Marija V. Pantelića
- iz Dučalovića
- poživi 42 godine,
- a prestavi se 13. oktombra 1934. g.
- Spomen za života sebe podignula
- sa pomoću dugo trajnog ljubavnika
- Prokopija Lazića
- čuvara državne šume – Čačak[1]
Spomenik Julujani Radulović (†1833) (Krstac – Karići)
- Julujana-Jula
- supruga Matije Radulovića šnajdera
- krojača iz Krstaca
- rođ. 1885 umrla 1933. G.
- Dragi moji, druže Matija,
- deco, majko, komšije i prijatelji.
- Danas dođe vreme da se pozdravimo.
- Ja polazim na onaj svet.
- Za vreme moga života,
- u početku bila sam siromašnog stanja,
- s tim u braku s mužem
- imala sam osmoro dece
- koig sam junački branila i sačuvala
- za vreme rata od 1912 do 1918. G.
- i danas ostaju nakon mene svi živi.
- I lepo sam doživela
- imanje zakupila i građevine pogradila.
- Zbogom, vaša Julijana–Jula Radulović
- Pisa Tihomir Drag. Petronijević iz Lisica[1]
Spomenik Persi Stanišić (†1933) (Vlasteljice – Stanišići)
- Oj sestrice i vi braćo mila
- Evo mene ova zemlja skrila
- Zalud mene moja mila nada
- kad me muka velika savlada
- Persu
- ženu Petra Stanišića
- iz Vlasteljica
- Oj sinovi moji mili
- ostaste mi sirotani
- i bez mile nane svoje
- ja vi gledam naše dvore
- žao mi je muža draga
- al u mene klonu snaga
- muka ova život slomi
- ostaše joj i sinovi.
- muž Pero ti se seti
- pa sinove ti oženi
- neka snaje cveće sade
- nek se sete mile nane.
- Ja poživik – 28 – leta
- bog me uze sa ovoga sveta
- 10. marta 1933. God.
- Bog da joj dušu oprosti
- Spomen spodigoše Muž Petar
- i sinovi Milorad i Milailo[1]
Spomenik Sretenu Jeremiću (†1932) (Krstac – Karići)
- Ovde saranjeno telo dobrog srbina
- Sretena Jeremića iz Krstaca.
- pož. 67. god.
- Umre 5. sept. 1932. God.
- Spomen mu podiže rođak
- zadrugar po ugovoru[1]
Spomenik Draginji Todorović (†1936) (Puhovo – Nešovanovići)
- Evo groba odmorita dvora
- gde mi telo skriva
- a ladna ga kiša poliva.
- Pobožne srpkinje Draginje
- supruge P. Milivoja Todorovića
- iz Puhova.
- Koja je časno poživela 65. Godina.
- Svoje sinove iženila, ćerke udomila
- i telo svoje u ladni grob sklonila
- 16. nov. 1936. G.
- Neka se večno odmara
- A na grobu neka trava klija
- da i moja omladina sija
- Ovaj Spomen podigoše joj njeni
- blagodarni sinovi:
- Radisav, Rađen i Sreten
- Todorovići 1937
- i unuk Gvozden
- Bog daprosti našu majku Draginju
- na večnom domu
- Izradi D. Todorović i T. Petronijević[1]
Spomenik Dragutinu Lazoviću (†1939) (Vlasteljice – Jelav)
- Evo groba neizbežna dvora
- gde se odmara telo od umora
- Dična Srbina i poštenog građanina
- Dragutina Lazovića
- iz sela Vlasteljica
- koi česno i pošteno
- poživi među svojim građanima
- služeći za primer celoj okolini
- 75 leta pa ja odok sa ovoga sveta
- 5. februara 1939. G.
- Ko se rodi taj mora umreti
- A sa sobom ništa ne poneti
- već skrštene svoje bele ruke
- i pravedna dela svoja.
- Zbogom deco mila moja
- sinovi i ćerko moja
- ja vam odok odakle se
- više nikad povratiti neću
- a vi meni zapalite sveću.
- Radite i kućite kako vam je preče
- a ja odok tako Gospod reče.
- Bog da mu dušu prosti
- Spomen podižu sinovi
- Dobrica Milomir i Vladan
- i supruga Darinka
- i kćer Ljubinka[1]
Spomenik Karavini Terzić (†1949) (Vlasteljice – Jelav)
- Karavina
- žena Pavla Terzića
- iz Vlasteljica
- poživi časno ko domaćica
- i d[obra] radnica
- služi za primer ostalima 45.G.
- A umre 8. III 1949.G.
- I Bog da je prosti
- Spomen joj spodiže muž Pavle
- i sinovi Gvozden Rodoljub
- i kći Grozda
- i sna Rada[1]
Spomenik Urošu Pajoviću (†1957) (Kaona – Pajovići)
- Ovde počiva
- Uroš Pajović iz sela Kaone.
- rođen 1903. G.
- a umro 1957. G.
- bio je lik čoveka uglednog
- i poštenog i iskrenog
- koga je svako voleo i poštovao.
- Nama živima on ostaje u svetoj uspomeni
- pored duboke žalosti.
- spomen ovaj sa ostalim
- duboko ožalošćenom porodicom
- i rodbinom podigoše otac Jovica
- i sin Rodoljub
- i žena Pera[1]
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив.
- ↑ Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2. допуњено ed.). Чачак: Народни музеј.
- ↑ Надгробни споменици Драгачева : каталог измештених и заштићених драгачевских надгробних споменика у Гучи. Краљево: Завод за заштиту споменика културе Краљево. 1984.
Literatura
[uredi]- Радичевић, Бранко В. (1961). Плава линија живота: српски сеоски споменици и крајпуташи. Београд: Савремена школа.
- Надгробни споменици Драгачева : каталог измештених и заштићених драгачевских надгробних споменика у Гучи. Краљево: Завод за заштиту споменика културе Краљево. 1984.
- Николић, Радојко (1991). Сељакова душа на камену : (описи личности на надгробницима западне Србије). Горњи Милановац: Дечје новине.
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (2. допуњено ed.). Чачак: Народни музеј.