Драгачевски епитафи: занати и занимања

Извор: Викицитат
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Детаљ споменика у Дљину

Драгачевски епитафи: занати и занимања представљају драгоцена документарна сведочанства преписана са старих надгробних споменика и крајпуташа у селима и варошицама Драгачева.[1]

Епитафи[уреди]

Споменик трговцу Јовану Броћићу (†1839) (Гуча – код цркве)

Овде почивају кости
ИОВАНА БРОЋИЋА
бившег терговца
1839
Обновио надпис овог гроба
унук Петроније Броћић
тутор цркве у Гучи
1939[1]


Споменик дунђеру Радовану Париповићу (†1839) (Каона – крај цркве)

Овде почивају кости
Раб Божи
РАДОВАНА ПАРИПОВИЋА
Дунђерина.
поживи 70 Го:
Прест[ави се] код зета его
павла Величића у Каони
1839[1]


Споменик сарачу Маринку Радивојевићу (†1843) (Гуча – крај цркве)

овде почива раб божи
МАРИНКО РАДИВОЈЕВИЋ
сарач
поживе 18 Л[ета]
П[реминуо] 1843:[1]


Споменик ковачу Гаврилу (†1844) (Луке – Лазовићи)

Овде леже кости
раба божија
ГАВРИЛА ковача
поживи година 25
престави се 1844.[1]


Споменик неимару Андрији Давидовићу (†1845) (Лапидаријум у Гучи)

Овде почива
АНДРИЈА ДАВИДОВИЋ
неимар бист. пред десет маистора
поживи 60. год:
умре 16 Јануариа. 1845. Г.
оваи бил: да начинити
син его иован[1]


Споменик марвенокупцу Марку Оцоколи (†1848) (Лиса – Оцокоље)

гробница
МАРКА ОЦОКОЛЕ :
бившег Марвенокупца
Среза Драгачевског
житеља села Лисе
поживи 50. Г:
умре 8. Ијануарија 1848
оваи спомен гр:
гаијо и василије
синови его[1]


Споменик дунђеру Петру (†1849) (Котража – Бели Камен)

овде почива раб божи
ПЕТАР
нике пртењака син
престави се године 1849
(Градио цркву у Косовици (Ивањица)
и стару цркву у Котражи)[1]


Споменик мајстору Симу Звркетићу (†1850) (Негришори)

Овде почивају кости
Маистор
СИМА ЗВРКЕТИЋА
житеља негришо
поживи 62 год
умре 1850[1]


Споменик марвенокупцу Јанку Срет. Чикиризу (†1851) (Рти – Чикиризи)

Премили србски роде
приђи ближе и реци
Бог Дага Прости
Овде почива Раб Божи
ЈАНКО СРЕТ. ЧИКИРИЗ
марвенокупац
Жите овог села ртију
које от свог рођења 37-ме
а от христа 1851 године
13-ти дан марта
временост са вечностију променио
оваи билег градишему браћа чикиризи
под управленијем њихова бр[ата]
Радосава[1]


Споменик ковачу Николи (†1852) (Вучковица)

Овде почива раб Божи
НИКОЛА ковач
син Стефана Миросавића
житеља Вучковичког
поживи 28 год:
Умре 18. Авгус: 1852. године...[1]


Споменик пинтеру Мијаилу Станићу (†1853) (Горачићи – Черговиште)

оваи билег показуе
гди почива тело
МИЈАИЛА СТАНИЋА
маистора качног: и винарског
поживе + 76 г
мре: јуни: 21 у : 1853 + го
помјануга син его никола[1]


Споменик мајстору Стефану Радуловићу (†1855) (Трешњевица – Поледице)

СТЕФАН РАДУЛОВИЋ
жител и маистор трешневички
поживи 28. г.
умре 18. априла 1855.[1]


Споменик абаџији Гаврилу Ђорђевићу (†1857) (Дучаловићи – Подовчарско гробље)

овде почива раб Божи
ГАВРИЛО
син поч: Пантелие Ђорђевића
Бивши Абаџија
и житељ дучаловски
поживи 25. Г:
а умре 14: ијануара 1857 =
споменик оваи Сподиже му
верна супруга Его Мара
а са знањем и трудом:
еја девера Павла Аксентиевића
из Тог Села
и подписа Радосав Чикириз от села ртију
Помени господи в Царству твоем[1]


Споменик дрводељи Јовану Васовићу (†1861) (Граб – Рајичићи)

овде почива раб божи
ИОВАН ВАСОВИЋ
из граба
бив. у занимању дрводеља
поживи 35 г:
а умрие 6. феб. 1861
гради Его синовац Јанко,
а писа Милош ковачевић из губеревац[а][1]


Споменик трговцу Илији Плазинићу (†1862) (Лапидаријум у Гучи)

Која коса покосила мене
оће знам и тебе
само време у коеће
нико незна памтити
зато имаи срце чисто
ИЛИЈА ПЛАЗИНЧИЋ
син стевана кнежевића
од фамилие куколске
из Миросаљаца
добродетелни домаћин
и трговац
поживи 73. Г.
престависе 9. октом. 1862.
Бог да га упо...
Амин
Оваи билег подигоше Илии
синовац тривун
и кћер станисава
А писа и изреза
радосав чикириз из села ртију[1]


Споменик трговцу Миловану Јелушићу (†1863) (Граб – Илићи)

Овде почива раб Божии
МИЛОВАН ЕЛУШИЋ
Бивши главни трговац:
и марвенокупац: драгачевски
поживио 40: год:
и престави у блажен: вечнос:
12 мар 1863. Г:
Оваи билег сподиж жалосн отац
Милић его
писа василие трашевић из Горачи[ћа][1]


Споменик терзији Јанку Корићанцу (†1863) (Трешњевица – Корићани)

Овде почива раб Божии
ЈАНКО
син Вучете Богд: Корићанина
Бивши терзија
поживи 22 Год:
Умре 22. јулија 1863. године[1]


Споменик трговцу Милану Тошићу (†1863) (Марковица – Орлова)

О љубезни читатељу помисли се
да сам и ја као ти ликовао 27.г.
Раб Божи МИЛАН ТОШИЋ
Б. трговац из села Марковице
који се престави
15. новембра 1863. год.
Овај споменик подиже му
Брат его Веселин
и Симо отац му[1]


Споменик опанчару Раду (†1863) (Дучаловићи – Подовчарско гробље)

Оваи билег Подиже
Никола Милић из леушића
Своме Братучеду
РАДУ М: ЧУРУГЏИ[ЈИ]
пожи: 24.г.
Прес: 16. декем: 1863. Г.[1]


Споменик трговцу Миловану Илићу (†1864) (Граб – Илићи)

овде почива раб божи
МИЛОВАН ИЛИЋ
из Граба
бив. тргов. марвенокуп.
поживи г. 40
и умре 1-г Маија у 1864 г.
споменуга Его брат
Стефан илић на л: 1864 г.[1]


Споменик трговцу Ранку Станићу (†1865) (Гуча – код школе)

Овај спомен показује
РАНКА СТАНИЋА
из Гуче
коие погинуо од Ајдука
као уважени трговац
у својој радњи у селу Котражи
6. дек: 1865. Г.
кои поживи 40. г. честно и поштено
Ови Билег подижему син Василие
са туторима Јовичићом Сталовићом и Станићом[1]


Споменик терзији Богдану Корићанцу (†1866) (Трешњевица – Корићани)

Овде Почива Раб Божии
БОГДАН КОРИЋАНАЦ
из села Трешњевице
бивши терзија
Поживи 79 г.
умре 12. Апр. 1866 г.
Оваи Крст Ударише:
синови Его Вучета и Љубисав и Иван[1]


Споменик трговцу Гаврилу Илићу (†1867) (Граб – Илићи)

Овде почива
благословени раб божи
ГАВРИЛО ИЛИЋ
бивши Трговац Свињарски,
и жител села Граба,
поживи 66. Г. честно и поштено
престависе 25 фервуарија 1867. год.
оваи споменик подигошему:
син Марко и синовац Милисав
писа Милосав Милосављевић из Лисица[1]


Споменик трговцу Тодору Кнежевићу (†1867) (Миросаљци – Горње гробље)

О мили роде постој мало овде
и прочитај жалостиве речи ове:
Овде почива раб Божи
ТОДОР
син поч: Јована Кнежевића
из Миросаљаца
Б: трговац и кмет овог села:
поживиоје 40 Г. честито и поштено
а погибе борећи се с Турцима
на друму код потока у Миросаљцима
9. јуна 1867 Г.
Оваи биљег подигошему
браћа Ристо и Петар Јојић
Писа Милосав Милосављевић из Лисица[1]


Споменик мутавџији Филипу Богићевићу (†18??) (Горачићи – Јаковљевићи)

Упокои Христе Боже раба твог
ФИЛИПА БОГИЋЕВИЋА
бивш. жит. Мутавџија
горач поживи 60 : Г.
Умре...[1]


Споменик ковачу Петру Чикиризу (†1873) (Рти – Чикиризи)

Овде је сахрањено тело почившег
ПЕТРА ЧИКИРИЗА
бившег ковача из села Ртију
кои часно поживи 71 годину
а умре 30 јануара 1873 Год
Бог даму душу прости
овајму споменик подигоше
унуци миљко и љубо…[1]


Споменик кириџији Данилу Видаковићу (†1873) (Лапидаријум у Гучи)

Овде почива раб Божи
ДАНИЛО ВИДАКОВИЋ
из села Кушића
кои поживи 36. год.
Но путујући као кириџија
разболи се и у путу умре
у селу Горачићима
26. Марта 1873. год.
Оваи Спомен подигоше му
његова браћа Мићо и Видое[1]


Споменик ковачу Миловану Ивановићу (†1876) (Гуча – Анђелићи)

Овде Тико Почива раб Божи
МИЛОВАН ИВАНОВИЋ
бивши ковач
житељ гучки
а поживи 58 Год.
престависе 17. фебр: 1876. г.
И бог да му душу прости
Оваи биљег подигоше
његови синови Петар и Павле
и синовац Миливоје[1]


Споменик опанчару Кости Баралићу (†1876) (Гуча – крај школе)

Овде почива раб Божи
КОСТА БАРАЛИЋ
а главни домаћин
и Чаругџија из Гуче
коие поживио 45 г:
а умре са његовом кћи Персом
2 марта 1876 г:
Оваи билег подижему
његова верна супруга Спасенија
и кћи Цмиљка[1]


Споменик абаџији Ранку Николићу (†1876) (Горњи Дубац – Стублине)

Овде почива Блажено Упокојени
РАНКО НИКОЛИЋ
абаџија из Горњег дупца
који поживи 82 Год.
Умро 6ог марта 1876.год.
Бог да му душу прости
овај спомен подигоше му
брат Луко са браћом[1]


Споменик дунђеру Тодору Божанићу (†1876) (Лапидаријум у Гучи)

Овде почива раб Божи
ТОДОР БОЖАНИЋ
Главни домаћин
и дунђер села Гуче
кои поживио 46 година
а престависе 14 септембра 1876. Г:
Оваи спомен подигошему синови
Миљко Чедомир и Младен[1]


Споменик ковачу Лазу Благојевићу (†1880) (Гуча – крај школе)

Овде почива раб Божи
ЛАЗО БЛАГОЈЕВИЋ
ковач села Гуче
коие поживи 42. г:
А умре 27. јануара м. у 1880. Г.
Оваи спомен подижему
његова верна супруга Ружа
и њин зет Милан[1]


Споменик трговцу Вељку Вукићевићу (†1880) (Милатовићи – Ћурчићи)

Биљег овај показује
тјело почивш.
ВЕЉКА ВУКИЋЕВИЋА
рођеног у селу Милатовићима
којије три разреда основне школе научијо.
затим буде у Чачку 5. год.
и у Београду 2 ипо год: У трговини.
Трудом своим радњу трговину у Чачку
са Едним ортачки и у ортаклуку.
Паклени злобни људи који су желели
да се са имањем његовим прославе
Лишишега Живота 2. децембра 1880. г.
А у 25. Год: Младости Свое.
бог даму душу прости.
Овај вечити Спомен подигоше му
Отац Петар
и Браћа Никола и Миленко[1]


Споменик писару Тимотију Вратоњићу (†1881) (Лиса – Вратоње)

Овај биљег показује тело
овде сарањено почившег
ТИМОТИЈА ВРАТОЊИЋА
из Села Лисе
бившег калфе. трговачког.
а затим писара Општине Лишанске.
који поживи 29. г.
све у добром и поштеном Владању своме.
А умро од падајуће болести
у канцеларији истој
2 јула 1881. Год.
А остави перо и хартију
са којом се радо занимаше
по смрти својој остави
тужног оца Благоја
који му овај спомен подиже
плачућег брата Светозара,
кукајућу мајку,
пиштеће сестре,
сиротну супругу
са малолетним сином Драгољубом
који младости очине за свагда лишен[1]


Споменик опанчару Петру Ђерићу (†1881) (Гуча – крај школе)

Приђи ближе мили српски роде
свога труда не пожали
види ко овде почива
кога крије ова ладна плоча
име ово поста познато
ПЕТАР ЂЕРИЋ
родом из округа ужичког
села Севојна
Черугџија села Гуче
који поживи 40 г:
као први грађанин
и умре 18 маиа 1881 г.
Овај биљег подиже
његова верна супруга Марија
и благодарни син Владимир Ђерић[1]


Споменик терзији Василију Гавриловићу (†1885) (Гуча – крај школе)

Овде тихо почивају
Тјелесни остатци
ВАСИЛИЈЕ ГАВРИЛОВИЋ
Бивши Терзија
и добар домаћин
из овог села Гуче
који поживи 65 г.
а престависе се у вечност
16. фебруара 1885 г:
Оваи споменик подиже му
син његов Милан[1]


Споменик терзији Спасоју Ђуровићу (†1885) (Гуча – крај школе)

Овде тико почива
раб Божи
СПАСОЈЕ ЂУРОВИЋ
Бивши терзија
и главни домаћин из Гуче
кои чесно поживи 53 год.
а престави се у вечност
26-тог Јула 1885 год
Бог да му душу прости
овај надгробни спомен подиже му
Павле поштовани син његов[1]


Споменик абаџији Спасоју Зечевићу (†1885) (Милатовићи – Мали гај)

СПАСОЈЕ ЗЕЧЕВИЋ
из Милатовића
уважени грађанин
и абаџија
поживи часно 46 г.
а погибе бранећи своју децу
Велику од 12 г. Раденка од 6 г.
од излуђелог Милана Вулићевића
кои са ножом уби све трое за 1 час
1885 г.
Бог да им душу прости
Споменуи унук Драго
и сна Милица
и праунуци[1]


Споменик трговцу Станку Пајовићу (†1888) (Каона – Пајовићи)

У овом мрачном гробу
почивају: земни остатци:
блажено: упокојеног: господар
СТАНКА ПАЈОВИЋА:
трговца марвеног:
из села каоне.
Покојник:
пресели се у вечност: у 51. години:
свога живота: 3. Јануара: 1888.Год:
За живота свога:
покојник је лепо и поштено трговао
и сиротињу не само у овом крају
него и по другим местима помагао:
за свога живота: лепо је имање стекао:
и поштено се владао:
као што доликује одличном трговцу:
Овај вечити спомен подиже му:
његов син јединац
господар Мијаило Пајовић:
марвени трговац из села Каоне
и његова супруга Сава:
Бог да му душу прости[1]


Споменик дунђеру Милети Икодиновићу (†1889) (Гуча – Гротница)

Овде почива
главни дунђер
МИЛЕТА ИКОДИНОВИЋ
из Гуче
рођен 1857 Г.
поживи 42 Г.
А умроје 1889 Г.
Спомен подижему
супруга Винка
и њени синови[1]


Споменик мајстору Василију Лазовићу (†1890) (Вича – Горњи Брест)

Овај хладни гроб чува
посмртне остатке
ВАСИЛИЈА ЛАЗОВИЋА
бившег мајстора из овог села Виче
који чесно поживи 64 године
престави се у вечност
14 јануара 1890.
Бог да му душу прости
овај му спомен подигоше
његови синови Милан и Вићентије[1]


Споменик пекару Мирку Јаковљевићу (†1890) (Прилипац)

Пред: овим: спомеником:
а под: овом: ладном плочом:
почивају кости:
упокојеног раба Божије
МИРКА ЈАКОВЉЕВИЋА:
бившег: пекара: и домаћина.
из овог села: Прилипца:
који часно: и поштено:
поживи... а умре... 18[90]...
Овај споменик: му подигоше:
синови: Милун, Гојко, и Млађен
и верна супруга Јеленка
Писа Љубисав Кукић из Лисица[1]


Споменик ковачу Милану Бујошевићу (†1893) (Бели Камен – Бујошевићи)

Ево гроба неизбежна двора
ђе се одмара тело од умора
покојнога
МИЛАНА БУЈОШЕВИЋА
ковача из Б. Камена
и много годишњег одборника
који поживи 49 год.
а престависе у Вјечност
22 Априла 1893 Год.
Бог да му душу прости
Овај му споменик подигоше
његови синови Филип и недељко
и његова супруга Бојана[1]


Споменик абаџијском калфи Светозару Плазини (†1894) (Губеревци – Плазине)

Овде је сарањена младос
а велика жалос СВЕТОЗАР
син Љубомира Плазине из Губереваца
бивши калва абаџијске радње
кои часно поживи 19 го.
а престави се у вечност 10 маја 1894 год.
на жалост своје родбине и целе околине
Бог да му душу прости
Овај му спомен подигоше
његова браћа Радич Радош
Плазине[1]


Споменик трговачком калфи Светозару Продановићу (†1897) (Рогача – Чукар)

У овом Мрачном гробу
Почивају Земни остатци:
нашег никад заборављеног Брата:
СВЕТОЗАРА ПРОДАНОВИЋА
из Рогаче
Бивши Занатом калва Бакалски
и служећи у сталном кадру
разболи се: у својој 22 Год.
Умре 8.априла 1897.Год.
Бог да га прости
Овај му спомен подигоше
његова благодарна Браћа
Радисав Радосав
и вељко трговац из Чачка[1]


Споменик ковачу Максиму Стјепановићу (†1898) (Горачићи – Кнежевићи)

У овом мрачном гробу
почивају земни остатци
МАКСИМА СТЈЕПАНОВИЋА
ковача и житеља горачког
бив. каплар у војсци ратног времена
кои поживи 46 Г.
а престави се 19 марта 1898 год.
Бог да му душу прости
Овај му знак подиже
његова верна супруга Роса
15. јуна 1898. год.[1]


Споменик мајстору Рисиму Протићу (†1899) (Лапидаријум у Гучи)

О мили Српски Роде
Стани Мало Овде
и не Пожали Труда Свога
Те Прочитај Овај
Вечни Спомен Мој
јер Данас је Овакав Час Мој
А Доцнеће Бити Твој
Под Овим Ладним Споменом
Тихо Почивају Земни Остатци
Раба Божија
РИСИМА ПРОТИЋА
Којије у Највећој Чести
и Поштењу у Сељака Своји
Као Најбољи Мајстор
и Предузимач
Поживио у Гучи 69 Год:
А на Жалост Своји Синова и Шћерију
Умре 19 Фебруара 1899. Год:
И Бог Даму Душу Прости
Лака Му Мајка Црна Земља
Знак овај Подигошему
Ожалшћени Синови
Милисав Видосав и Никола
Браћа Протићи[1]


Споменик ковачу Јеврему Ћумуровићу (†1899) (Гуча – Анђелићи)

О премили : српски роде,
умољено стани овде
да разумете кога
ова ладна земља скрива:
дична Србина
ЈЕВРЕМА ЋУМУРОВИЋА
уваженог грађанина
житељ села Гуче
бивши занатлија ковачки:
од својег рођења чесно поживи 44 год.
престави се: у вечност 1. јуна 1899.Г.
Бог да му душу прости
Тек ми радња унапредак пође
конац смрти Судбина ми дође
те и моје тјело сложи овде:
Треба знати да ћемо умрети
а са собом ништа не понети
до скрштене руке на прсима:
Зато треба да се покајемо
после смрти покајања нема.
Овај му споменик подигоше
његов брат Раденко
и синови Миливоје Драгутин
и супруга Драгојла[1]


Споменик абаџији Милутину Вујовићу (†1899) (Котража – Прљуша)

О љубазни Српски роде
умољено стани мало овде
да разумеш кога
ова ладна земља скрива
дична Срба
МИЛУТИНА ВУЈОВИЋА
уваженог грађанина и Абаџије
овог села Котраже
кои од свог рођења чесно поживе 71. год.
а престависе 23 децембра 1899. год.
Бог даму душу прости
30 јануара 1900 год.
овај му надгробни споменик
подигоше
његови благодарни синак Чедомир
и унук Драган
своме деди за знак гроба
док је Српског рода[1]


Споменик каменоресцу Дмитру Веселиновићу (†18??) (Горачићи – Ружичићи)

ДМИТАР ВЕСЕЛИНОВИЋ
из Горачића
Овајму спомен подижу
унуци Милош и Драгутин
(Споменик чувеном мајстору каменоресцу
из прве половине XIX века.)[1]


Споменик ковачу Милинку Бојановићу (†1904) (Доња Краварица – Чворовићи)

Приђи ближе ој Србине брате
те прочитај надпис гроба мога
ђе ми тело вечно оста овде
Господ рече његово је прече
вијек прође у земљу се дође
МИЛИНКО БОЈАНОВИЋ
бивши ковач
и кмет Д. Краварички
поживи 45 г.
а престави се 20 јуна 1904. Год...[1]


Споменик абаџији Раденку Раду Раковићу (†1904) (Горачићи – Кнежевићи)

РАДЕНКО РАДЕ РАКОВИЋ
абаџија из Горачића
поживи 45 г.
умро 10 јула 1904. Год.
Спомен подигоше:
даринка
са сином Срећком Радосављевић
уз помоћ синовца Раковић Рада
за наслеђену имовину[1]


Споменик трговцу Марку Ивановићу (†1905) (Гуча – Анђелићи)

Ево гроба неизбежна двора
ђе се одмара тело од умора
дична Срба
МАРКА ИВАНОВИЋА
трговца из Гуче
нашег никад не прежаљеног родитеља
и одличног земљоделца
коије својим Трудом
стекао добро имање
и велико Поверење код народа
и опширијо своју имовину
и остави Својој породици за успомену...
умро 1905 Год…[1]


Споменик трговцу Алекси Милосављевићу (†1907) (Котража – Пузе)

АЛЕКСА МИЛОСАВЉЕВИЋ
трговац, бив. народни посланик
и одборник општине котрашке
из котраже
којије поживијо 52 године
а умро 6-ог априла 1907.год.
на велику тугу и жалос
своје супруге и малолетна деце,
а смрћу његовом
супруга је изгубила мужа свог
а деца узоритог родитеља,
општина и држава првог члана свога,
као такав стекао је лепо име
и спомен да вечито живи
спомен овај
свом добром и заслуженом мужу
подижу супруга Јованка са децом[1]


Споменик трговцу Милићу Живковићу (†1907) (Рогача – Чукар)

Овде је сарањен
МИЛИЋ ЖИВКОВИЋ
бив. трговац из Рогаче
живе 27 година
а тргујући погибе са коња
код луњевачке чесме
8 маја 1907. год.[1]


Споменик рабаџији Миљку Пајовићу (†1908) (Каона – Пајовићи)

Овде под овим спомеником
и под овом ладном плочом
лежи тело
МИЉКА ПАЈОВИЋА
из Каоне
који на понос
целе своје родбине и фамилије
поживе 21 год. часно и поштено.
У најлепшем цвету своје младости
пред полазак у воиску
20. марта 1908.Год.
од запаљења умре.
Миљко за време свога живота.
који беше крупан и леп младић.
својом вредноћом
као ловац и рабаџија.
и уопште најспособнији
у целој околини.
служио је за пример осталима.
При свом прераном одласку
оставио је за њим сваког
до живота ожалошћена;
брата Јовицу општ. деловођу,
синовце Уроша и Миладина,
мајку Дуњу
и сестре Софију и Стојку
и снаху Зорку
који му овај спомен и подигоше.
А поред њих осташе
да га као одличног жале
много стричева, братучеда
и цела фамилија.
који му сви овом приликом
поздрављајући се са њим
желе да му Бог да рајско насеље[1]


Споменик трговцу Софронију Дешићу (†1910) (Гуча – крај школе)

Овде тихо почива тело
СОФРОНИЈА ДЕШИЋА
бившег трговца из Гуче
који се 19 априла 1910 године
пресели у вечност у 82 Год.
своје старости
Спомен овај подиже му
благодарни син Димитрије[1]


Споменик абаџији Димитрију Обренићу (†1910) (Котража – Пшаник)

ДИМИТРИЈЕ ОБРЕНИЋ :
абаџија
син Јеврема Обренића опш. Деловође
умре у 23 год.
9. Јула 1910 год.
И бог даму душу опрости
Споменуше га Јеврем и деда јанићије,
браћа Милош – опанчар,
Сретен – абаџија,
Јован – калфа столар,
Добрица – ђак
и Мати Крстина
и сестре Селена и Милица[1]


Споменик марвенокупцу Петронију Стојковићу (†1910) (Вича – Горњи Брест)

У овом мрачном гробу
почивају земни остатци
дична срба
ПЕТРОНИЈА СТОЈКОВИЋА
поштеног грађанина овог села виче
трговац марвенокупни
и четовођа ратног времена
1876 и 7 и 8 год.
кои часно поживи 80 год.
а престависе у вечност
5 новембра 1910 год.
Бог даму душу прости
Овај му спомен подигоше
његови благодарни синови
Јоксим рајко и Витомир
Стојковићи[1]


Споменик трговцу Ђоку Протићу (†1911) (Гуча – крај школе)

ЂОКА ПРОТИЋ
трговац из Гуче
рођен 6. августа 1851. Г.
Умро 25. фебруара 1911. Год. у Гучи
Ево гроба неизбежна двора
где се одмара тело од умора
где је правда подједнака свима
где се просјак равња с царевима
где се не зна за чемерне дане
где су сузе свима убрисане
где нестаде од бола лелека
где су бољке нашле себи лека
где су двери што воде свакога
кроз њих познат творца великога
Спомен овај подиже
син Добросав Протић кафеџија из В. Гуче[1]


Споменик каменоресцу Добривоју Јаћимовићу (†1915) (Пухово – Нешовановићи)

Овде показује име ратника
ДОБРОСАВА ЈАЋИМОВИЋА
каменоресца из Пухова
поживи часно и поштено 49 г.
учествовао у рату 1912 до 1915. Г.
и исте Г. разболи се и
умро у болници у Крагујевцу
15. VII 1915 Г. и тамо је сахрањен
Спомен подиже син Драгослав
и сна Милица[1]


Споменик мајстору Јоксиму Давидовићу (†1916) (Гуча – Анђелићи)

Овде сарањен
ЈОКСИМ ДАВИДОВИЋ
из Гуче
као добар радник и мајстор
живи 50 Г.
умро 30. априла 1916.Г.
Бог да му душу прости
Спомену га брат Јова
и супруга Ката[1]


Споменик ковачу Андрији Давидовићу (†1919) (Лисице – Кукићи)

Ево гроба неизбежна двора
ђе се одмара тело од умора
Дични србин
АНДРИЈА ДАВИДОВИЋ
бивши кмет и одборник
овог села Лисица,
А познат бивши ковач
који часно и поштено поживи 57.
год А умро је 10 маја 1919. Год.
Бог да му душу опрости
Овај спомен подигошему
супруга Крстина
и ћери Тинка Милунка и Живана
1920. Г.[1]


Споменик пинтеру Ђоку Видојевићу (†1922) (Доња Краварица – Чворовићи)

ЂОКО ВИДОЈЕВИЋ
досељен из Старе Србије 1889. Г.
у Лопаш.
часно поживи 62 г
као добар пинтер.
У своме веку поднео је многе патње
у туђој кући за васпитавање
и гајење своје деце.
Последњи час здравога живота
нашао га је на туђем раду
где је после три дана преминуо
10. јуна 1922. Г
Спомен му подижу
синови Радован и радоје[1]


Споменик абаџији Рајку Петровићу (†1924) (Гуча – Анђелићи)

Овде почива
РАЈКО ПЕТРОВИЋ
абаџија из Гуче
поживи 50. Г
А умре јуна, 1924 год.
Овај му спомен сподиже
супруга Ана са децом
Остојом, Живорадом, Живком и Драгом[1]


Споменик мајстору Раици Стојановићу (†1925) (Горачићи – Черговиште)

У овом мрачном гробу
почивају земни остатци
РАИЦЕ СТОЈАНОВИЋА
из Горачића.
Бивши мајстор
и одличан грађанин
и кои је часно поживио 60.год.
А умроје 28 августа 1925.Г.
Бог да му душу прости
Овај му спомен подиже
благодарни син Драгољуб[1]


Споменик опанчару Вељку Петровићу (†1926) (Вича – Мирковац)

Овај спомен овде
показује тело
ВЕЉКА ПЕТРОВИЋА
бивши опанчар
из Виче
који поживи 70 год.
а умре 20 новембра 1926 год.
И Бог да га прости
Овај му спомен подиже
Срећко Нешовић
овдашњи опанчар
који је учио занат код њега[1]


Споменик дунђеру Драгићу Кукићу (†1929) (Лисице – Кукићи)

Овде почива наш мил
и никад не прежаљени отац.
упокоени. Р.Б.
ДРАГИЋ КУКИЋ
из Лисица бивши кмет овог села
и најспремнији мајстор,
о планским кућама,
радијо и зарадијо
те купи велико имање,
и велику Славу доживео,
ћери удомијо синове иженио
и унуке добијо,
своју децу васпитао
и велико им имање оставијо.
Драгић је рођен у 1864 год.
А у части и важењу
поживијо 66 год.
А престависе у вјечност
23 марта 1929. Год.
Бог да му душу прости
Овај надгробни спомен подигоше му
синови Борисав и Павле
и унуци Петар Миладин и Милан
и супруга Перка
1930. Г.[1]


Споменик дунђеру Арсенију Радоњићу (†1931) (Турица – Маџарско гробље)

ЈА Поживек 65 љета
па се сетик и онога света.
Мом животу то ништа не смета
што сам себи спомен подигао
АРСЕНИЈЕ РАДОЊИЋ
из турице
главни мајстор дунђер.
Као частан грађанин
дајући примера многима
за час и поштење свега,
Живео 73. Г.
а умре 10. фебруара 1931. г.
Бог да му душу прости[1]


Споменик опанчару Ђорђу Стојићу (†1933) (Гуча – крај школе)

Пожељи и захтеву свом
у гроб свога оца сахрањен је син
ЂОРЂЕ СТОЈИЋ
опанчар из Вар. Гуче.
Поживи 75 год.
а умре 12. септембра 1933 год.
Бог да му душу прости
Обнови овај спомен син Александар[1]


Споменик каменоресцу Живојину Д. Тодоровићу (†1937) (Пухово – Нешовановићи)

У овом гробу
жалосноме двору
лежи тело неуморног радника
раб Бож.
ЖИВОЈИНА Д. ТОДОРОВИЋА
из Пухова
бив. каменорезац надгробни споменик[а]
Поживи 50. Год. радећи у свом раду.
Погибе 19 јуна 1937. Год.
звани мајдан Буковац
Остави уцвељену супругу
и 6 малолетну децу
да за навек оплакују.
Бог да му душу прости
Спомен подигоше му
супруга Перка
и синови Благоје и Драгиша и Милић[1]


Споменик ковачу Љубисаву Судимцу (†1940) (Дучаловићи – Садљике)

ЉУБИСАВ СУДИМАЦ
ковач подкивач
из Дучаловића
рођен од оца Давида
и мајке Алексије Судимаца
из Ћелија Ср. Расинског
Окр. Крушевачког
који поживи 53. г.
а као младић доселијо се
овде у Дучаловиће
где умре 23. фебруара 1940. Г.
Бог да му душу прости
Овај спомен подигоше му
супруга даринка и синови:
Милорад, Душан, Живојин и Станко[1]


Споменик Јаћимовићима из Пухова (подигнут 1997. године) (Пухово – Нешовановићи)

У знак захвалности прадеди
МЛАЂЕНУ ЈАЋИМОВИЋУ
1838-1915 Г
дугогодишњи кмет села
Деди ЖИВОЈИНУ
ратнику 10. таковског пука
и
деди ЖИВКУ
1878-1945.Г.
каменоресцу
и оснивачу каменорезачке
пуховске школе крајпуташа
У знак захвалности
оцу ДРАГОСЛАВУ ДРАГУ
1911-1989.г.
каменоресцу и мајстору
пуховске каменорезачке школе
и њиховим супругама
Направили:
Миленко и Драгутин
1997.Г.[1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 1,70 1,71 1,72 1,73 Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив. 

Литература[уреди]

  • Надгробни споменици Драгачева : каталог измештених и заштићених драгачевских надгробних споменика у Гучи. Краљево: Завод за заштиту споменика културе Краљево. 1984. 
  • Николић, Радојко (1991). Сељакова душа на камену : (описи личности на надгробницима западне Србије). Горњи Милановац: Дечје новине. 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (2. допуњено ed.). Чачак: Народни музеј.