Драгачевски епитафи: занати и занимања
Драгачевски епитафи: занати и занимања представљају драгоцена документарна сведочанства преписана са старих надгробних споменика и крајпуташа у селима и варошицама Драгачева.[1]
Епитафи
[уреди]Споменик трговцу Јовану Броћићу (†1839) (Гуча – код цркве)
- Овде почивају кости
- ИОВАНА БРОЋИЋА
- бившег терговца
- 1839
- Обновио надпис овог гроба
- унук Петроније Броћић
- тутор цркве у Гучи
- 1939[1]
Споменик дунђеру Радовану Париповићу (†1839) (Каона – крај цркве)
- Овде почивају кости
- Раб Божи
- РАДОВАНА ПАРИПОВИЋА
- Дунђерина.
- поживи 70 Го:
- Прест[ави се] код зета его
- павла Величића у Каони
- 1839[1]
Споменик сарачу Маринку Радивојевићу (†1843) (Гуча – крај цркве)
- овде почива раб божи
- МАРИНКО РАДИВОЈЕВИЋ
- сарач
- поживе 18 Л[ета]
- П[реминуо] 1843:[1]
Споменик ковачу Гаврилу (†1844) (Луке – Лазовићи)
- Овде леже кости
- раба божија
- ГАВРИЛА ковача
- поживи година 25
- престави се 1844.[1]
Споменик неимару Андрији Давидовићу (†1845) (Лапидаријум у Гучи)
- Овде почива
- АНДРИЈА ДАВИДОВИЋ
- неимар бист. пред десет маистора
- поживи 60. год:
- умре 16 Јануариа. 1845. Г.
- оваи бил: да начинити
- син его иован[1]
Споменик марвенокупцу Марку Оцоколи (†1848) (Лиса – Оцокоље)
- гробница
- МАРКА ОЦОКОЛЕ :
- бившег Марвенокупца
- Среза Драгачевског
- житеља села Лисе
- поживи 50. Г:
- умре 8. Ијануарија 1848
- оваи спомен гр:
- гаијо и василије
- синови его[1]
Споменик дунђеру Петру (†1849) (Котража – Бели Камен)
- овде почива раб божи
- ПЕТАР
- нике пртењака син
- престави се године 1849
- (Градио цркву у Косовици (Ивањица)
- и стару цркву у Котражи)[1]
Споменик мајстору Симу Звркетићу (†1850) (Негришори)
- Овде почивају кости
- Маистор
- СИМА ЗВРКЕТИЋА
- житеља негришо
- поживи 62 год
- умре 1850[1]
Споменик марвенокупцу Јанку Срет. Чикиризу (†1851) (Рти – Чикиризи)
- Премили србски роде
- приђи ближе и реци
- Бог Дага Прости
- Овде почива Раб Божи
- ЈАНКО СРЕТ. ЧИКИРИЗ
- марвенокупац
- Жите овог села ртију
- које от свог рођења 37-ме
- а от христа 1851 године
- 13-ти дан марта
- временост са вечностију променио
- оваи билег градишему браћа чикиризи
- под управленијем њихова бр[ата]
- Радосава[1]
Споменик ковачу Николи (†1852) (Вучковица)
- Овде почива раб Божи
- НИКОЛА ковач
- син Стефана Миросавића
- житеља Вучковичког
- поживи 28 год:
- Умре 18. Авгус: 1852. године...[1]
Споменик пинтеру Мијаилу Станићу (†1853) (Горачићи – Черговиште)
- оваи билег показуе
- гди почива тело
- МИЈАИЛА СТАНИЋА
- маистора качног: и винарског
- поживе + 76 г
- мре: јуни: 21 у : 1853 + го
- помјануга син его никола[1]
Споменик мајстору Стефану Радуловићу (†1855) (Трешњевица – Поледице)
- СТЕФАН РАДУЛОВИЋ
- жител и маистор трешневички
- поживи 28. г.
- умре 18. априла 1855.[1]
Споменик абаџији Гаврилу Ђорђевићу (†1857) (Дучаловићи – Подовчарско гробље)
- овде почива раб Божи
- ГАВРИЛО
- син поч: Пантелие Ђорђевића
- Бивши Абаџија
- и житељ дучаловски
- поживи 25. Г:
- а умре 14: ијануара 1857 =
- споменик оваи Сподиже му
- верна супруга Его Мара
- а са знањем и трудом:
- еја девера Павла Аксентиевића
- из Тог Села
- и подписа Радосав Чикириз от села ртију
- Помени господи в Царству твоем[1]
Споменик дрводељи Јовану Васовићу (†1861) (Граб – Рајичићи)
- овде почива раб божи
- ИОВАН ВАСОВИЋ
- из граба
- бив. у занимању дрводеља
- поживи 35 г:
- а умрие 6. феб. 1861
- гради Его синовац Јанко,
- а писа Милош ковачевић из губеревац[а][1]
Споменик трговцу Илији Плазинићу (†1862) (Лапидаријум у Гучи)
- Која коса покосила мене
- оће знам и тебе
- само време у коеће
- нико незна памтити
- зато имаи срце чисто
- ИЛИЈА ПЛАЗИНЧИЋ
- син стевана кнежевића
- од фамилие куколске
- из Миросаљаца
- добродетелни домаћин
- и трговац
- поживи 73. Г.
- престависе 9. октом. 1862.
- Бог да га упо...
- Амин
- Оваи билег подигоше Илии
- синовац тривун
- и кћер станисава
- А писа и изреза
- радосав чикириз из села ртију[1]
Споменик трговцу Миловану Јелушићу (†1863) (Граб – Илићи)
- Овде почива раб Божии
- МИЛОВАН ЕЛУШИЋ
- Бивши главни трговац:
- и марвенокупац: драгачевски
- поживио 40: год:
- и престави у блажен: вечнос:
- 12 мар 1863. Г:
- Оваи билег сподиж жалосн отац
- Милић его
- писа василие трашевић из Горачи[ћа][1]
Споменик терзији Јанку Корићанцу (†1863) (Трешњевица – Корићани)
- Овде почива раб Божии
- ЈАНКО
- син Вучете Богд: Корићанина
- Бивши терзија
- поживи 22 Год:
- Умре 22. јулија 1863. године[1]
Споменик трговцу Милану Тошићу (†1863) (Марковица – Орлова)
- О љубезни читатељу помисли се
- да сам и ја као ти ликовао 27.г.
- Раб Божи МИЛАН ТОШИЋ
- Б. трговац из села Марковице
- који се престави
- 15. новембра 1863. год.
- Овај споменик подиже му
- Брат его Веселин
- и Симо отац му[1]
Споменик опанчару Раду (†1863) (Дучаловићи – Подовчарско гробље)
- Оваи билег Подиже
- Никола Милић из леушића
- Своме Братучеду
- РАДУ М: ЧУРУГЏИ[ЈИ]
- пожи: 24.г.
- Прес: 16. декем: 1863. Г.[1]
Споменик трговцу Миловану Илићу (†1864) (Граб – Илићи)
- овде почива раб божи
- МИЛОВАН ИЛИЋ
- из Граба
- бив. тргов. марвенокуп.
- поживи г. 40
- и умре 1-г Маија у 1864 г.
- споменуга Его брат
- Стефан илић на л: 1864 г.[1]
Споменик трговцу Ранку Станићу (†1865) (Гуча – код школе)
- Овај спомен показује
- РАНКА СТАНИЋА
- из Гуче
- коие погинуо од Ајдука
- као уважени трговац
- у својој радњи у селу Котражи
- 6. дек: 1865. Г.
- кои поживи 40. г. честно и поштено
- Ови Билег подижему син Василие
- са туторима Јовичићом Сталовићом и Станићом[1]
Споменик терзији Богдану Корићанцу (†1866) (Трешњевица – Корићани)
- Овде Почива Раб Божии
- БОГДАН КОРИЋАНАЦ
- из села Трешњевице
- бивши терзија
- Поживи 79 г.
- умре 12. Апр. 1866 г.
- Оваи Крст Ударише:
- синови Его Вучета и Љубисав и Иван[1]
Споменик трговцу Гаврилу Илићу (†1867) (Граб – Илићи)
- Овде почива
- благословени раб божи
- ГАВРИЛО ИЛИЋ
- бивши Трговац Свињарски,
- и жител села Граба,
- поживи 66. Г. честно и поштено
- престависе 25 фервуарија 1867. год.
- оваи споменик подигошему:
- син Марко и синовац Милисав
- писа Милосав Милосављевић из Лисица[1]
Споменик трговцу Тодору Кнежевићу (†1867) (Миросаљци – Горње гробље)
- О мили роде постој мало овде
- и прочитај жалостиве речи ове:
- Овде почива раб Божи
- ТОДОР
- син поч: Јована Кнежевића
- из Миросаљаца
- Б: трговац и кмет овог села:
- поживиоје 40 Г. честито и поштено
- а погибе борећи се с Турцима
- на друму код потока у Миросаљцима
- 9. јуна 1867 Г.
- Оваи биљег подигошему
- браћа Ристо и Петар Јојић
- Писа Милосав Милосављевић из Лисица[1]
Споменик мутавџији Филипу Богићевићу (†18??) (Горачићи – Јаковљевићи)
- Упокои Христе Боже раба твог
- ФИЛИПА БОГИЋЕВИЋА
- бивш. жит. Мутавџија
- горач поживи 60 : Г.
- Умре...[1]
Споменик ковачу Петру Чикиризу (†1873) (Рти – Чикиризи)
- Овде је сахрањено тело почившег
- ПЕТРА ЧИКИРИЗА
- бившег ковача из села Ртију
- кои часно поживи 71 годину
- а умре 30 јануара 1873 Год
- Бог даму душу прости
- овајму споменик подигоше
- унуци миљко и љубо…[1]
Споменик кириџији Данилу Видаковићу (†1873) (Лапидаријум у Гучи)
- Овде почива раб Божи
- ДАНИЛО ВИДАКОВИЋ
- из села Кушића
- кои поживи 36. год.
- Но путујући као кириџија
- разболи се и у путу умре
- у селу Горачићима
- 26. Марта 1873. год.
- Оваи Спомен подигоше му
- његова браћа Мићо и Видое[1]
Споменик ковачу Миловану Ивановићу (†1876) (Гуча – Анђелићи)
- Овде Тико Почива раб Божи
- МИЛОВАН ИВАНОВИЋ
- бивши ковач
- житељ гучки
- а поживи 58 Год.
- престависе 17. фебр: 1876. г.
- И бог да му душу прости
- Оваи биљег подигоше
- његови синови Петар и Павле
- и синовац Миливоје[1]
Споменик опанчару Кости Баралићу (†1876) (Гуча – крај школе)
- Овде почива раб Божи
- КОСТА БАРАЛИЋ
- а главни домаћин
- и Чаругџија из Гуче
- коие поживио 45 г:
- а умре са његовом кћи Персом
- 2 марта 1876 г:
- Оваи билег подижему
- његова верна супруга Спасенија
- и кћи Цмиљка[1]
Споменик абаџији Ранку Николићу (†1876) (Горњи Дубац – Стублине)
- Овде почива Блажено Упокојени
- РАНКО НИКОЛИЋ
- абаџија из Горњег дупца
- који поживи 82 Год.
- Умро 6ог марта 1876.год.
- Бог да му душу прости
- овај спомен подигоше му
- брат Луко са браћом[1]
Споменик дунђеру Тодору Божанићу (†1876) (Лапидаријум у Гучи)
- Овде почива раб Божи
- ТОДОР БОЖАНИЋ
- Главни домаћин
- и дунђер села Гуче
- кои поживио 46 година
- а престависе 14 септембра 1876. Г:
- Оваи спомен подигошему синови
- Миљко Чедомир и Младен[1]
Споменик ковачу Лазу Благојевићу (†1880) (Гуча – крај школе)
- Овде почива раб Божи
- ЛАЗО БЛАГОЈЕВИЋ
- ковач села Гуче
- коие поживи 42. г:
- А умре 27. јануара м. у 1880. Г.
- Оваи спомен подижему
- његова верна супруга Ружа
- и њин зет Милан[1]
Споменик трговцу Вељку Вукићевићу (†1880) (Милатовићи – Ћурчићи)
- Биљег овај показује
- тјело почивш.
- ВЕЉКА ВУКИЋЕВИЋА
- рођеног у селу Милатовићима
- којије три разреда основне школе научијо.
- затим буде у Чачку 5. год.
- и у Београду 2 ипо год: У трговини.
- Трудом своим радњу трговину у Чачку
- са Едним ортачки и у ортаклуку.
- Паклени злобни људи који су желели
- да се са имањем његовим прославе
- Лишишега Живота 2. децембра 1880. г.
- А у 25. Год: Младости Свое.
- бог даму душу прости.
- Овај вечити Спомен подигоше му
- Отац Петар
- и Браћа Никола и Миленко[1]
Споменик писару Тимотију Вратоњићу (†1881) (Лиса – Вратоње)
- Овај биљег показује тело
- овде сарањено почившег
- ТИМОТИЈА ВРАТОЊИЋА
- из Села Лисе
- бившег калфе. трговачког.
- а затим писара Општине Лишанске.
- који поживи 29. г.
- све у добром и поштеном Владању своме.
- А умро од падајуће болести
- у канцеларији истој
- 2 јула 1881. Год.
- А остави перо и хартију
- са којом се радо занимаше
- по смрти својој остави
- тужног оца Благоја
- који му овај спомен подиже
- плачућег брата Светозара,
- кукајућу мајку,
- пиштеће сестре,
- сиротну супругу
- са малолетним сином Драгољубом
- који младости очине за свагда лишен[1]
Споменик опанчару Петру Ђерићу (†1881) (Гуча – крај школе)
- Приђи ближе мили српски роде
- свога труда не пожали
- види ко овде почива
- кога крије ова ладна плоча
- име ово поста познато
- ПЕТАР ЂЕРИЋ
- родом из округа ужичког
- села Севојна
- Черугџија села Гуче
- који поживи 40 г:
- као први грађанин
- и умре 18 маиа 1881 г.
- Овај биљег подиже
- његова верна супруга Марија
- и благодарни син Владимир Ђерић[1]
Споменик терзији Василију Гавриловићу (†1885) (Гуча – крај школе)
- Овде тихо почивају
- Тјелесни остатци
- ВАСИЛИЈЕ ГАВРИЛОВИЋ
- Бивши Терзија
- и добар домаћин
- из овог села Гуче
- који поживи 65 г.
- а престависе се у вечност
- 16. фебруара 1885 г:
- Оваи споменик подиже му
- син његов Милан[1]
Споменик терзији Спасоју Ђуровићу (†1885) (Гуча – крај школе)
- Овде тико почива
- раб Божи
- СПАСОЈЕ ЂУРОВИЋ
- Бивши терзија
- и главни домаћин из Гуче
- кои чесно поживи 53 год.
- а престави се у вечност
- 26-тог Јула 1885 год
- Бог да му душу прости
- овај надгробни спомен подиже му
- Павле поштовани син његов[1]
Споменик абаџији Спасоју Зечевићу (†1885) (Милатовићи – Мали гај)
- СПАСОЈЕ ЗЕЧЕВИЋ
- из Милатовића
- уважени грађанин
- и абаџија
- поживи часно 46 г.
- а погибе бранећи своју децу
- Велику од 12 г. Раденка од 6 г.
- од излуђелог Милана Вулићевића
- кои са ножом уби све трое за 1 час
- 1885 г.
- Бог да им душу прости
- Споменуи унук Драго
- и сна Милица
- и праунуци[1]
Споменик трговцу Станку Пајовићу (†1888) (Каона – Пајовићи)
- У овом мрачном гробу
- почивају: земни остатци:
- блажено: упокојеног: господар
- СТАНКА ПАЈОВИЋА:
- трговца марвеног:
- из села каоне.
- Покојник:
- пресели се у вечност: у 51. години:
- свога живота: 3. Јануара: 1888.Год:
- За живота свога:
- покојник је лепо и поштено трговао
- и сиротињу не само у овом крају
- него и по другим местима помагао:
- за свога живота: лепо је имање стекао:
- и поштено се владао:
- као што доликује одличном трговцу:
- Овај вечити спомен подиже му:
- његов син јединац
- господар Мијаило Пајовић:
- марвени трговац из села Каоне
- и његова супруга Сава:
- Бог да му душу прости[1]
Споменик дунђеру Милети Икодиновићу (†1889) (Гуча – Гротница)
- Овде почива
- главни дунђер
- МИЛЕТА ИКОДИНОВИЋ
- из Гуче
- рођен 1857 Г.
- поживи 42 Г.
- А умроје 1889 Г.
- Спомен подижему
- супруга Винка
- и њени синови[1]
Споменик мајстору Василију Лазовићу (†1890) (Вича – Горњи Брест)
- Овај хладни гроб чува
- посмртне остатке
- ВАСИЛИЈА ЛАЗОВИЋА
- бившег мајстора из овог села Виче
- који чесно поживи 64 године
- престави се у вечност
- 14 јануара 1890.
- Бог да му душу прости
- овај му спомен подигоше
- његови синови Милан и Вићентије[1]
Споменик пекару Мирку Јаковљевићу (†1890) (Прилипац)
- Пред: овим: спомеником:
- а под: овом: ладном плочом:
- почивају кости:
- упокојеног раба Божије
- МИРКА ЈАКОВЉЕВИЋА:
- бившег: пекара: и домаћина.
- из овог села: Прилипца:
- који часно: и поштено:
- поживи... а умре... 18[90]...
- Овај споменик: му подигоше:
- синови: Милун, Гојко, и Млађен
- и верна супруга Јеленка
- Писа Љубисав Кукић из Лисица[1]
Споменик ковачу Милану Бујошевићу (†1893) (Бели Камен – Бујошевићи)
- Ево гроба неизбежна двора
- ђе се одмара тело од умора
- покојнога
- МИЛАНА БУЈОШЕВИЋА
- ковача из Б. Камена
- и много годишњег одборника
- који поживи 49 год.
- а престависе у Вјечност
- 22 Априла 1893 Год.
- Бог да му душу прости
- Овај му споменик подигоше
- његови синови Филип и недељко
- и његова супруга Бојана[1]
Споменик абаџијском калфи Светозару Плазини (†1894) (Губеревци – Плазине)
- Овде је сарањена младос
- а велика жалос СВЕТОЗАР
- син Љубомира Плазине из Губереваца
- бивши калва абаџијске радње
- кои часно поживи 19 го.
- а престави се у вечност 10 маја 1894 год.
- на жалост своје родбине и целе околине
- Бог да му душу прости
- Овај му спомен подигоше
- његова браћа Радич Радош
- Плазине[1]
Споменик трговачком калфи Светозару Продановићу (†1897) (Рогача – Чукар)
- У овом Мрачном гробу
- Почивају Земни остатци:
- нашег никад заборављеног Брата:
- СВЕТОЗАРА ПРОДАНОВИЋА
- из Рогаче
- Бивши Занатом калва Бакалски
- и служећи у сталном кадру
- разболи се: у својој 22 Год.
- Умре 8.априла 1897.Год.
- Бог да га прости
- Овај му спомен подигоше
- његова благодарна Браћа
- Радисав Радосав
- и вељко трговац из Чачка[1]
Споменик ковачу Максиму Стјепановићу (†1898) (Горачићи – Кнежевићи)
- У овом мрачном гробу
- почивају земни остатци
- МАКСИМА СТЈЕПАНОВИЋА
- ковача и житеља горачког
- бив. каплар у војсци ратног времена
- кои поживи 46 Г.
- а престави се 19 марта 1898 год.
- Бог да му душу прости
- Овај му знак подиже
- његова верна супруга Роса
- 15. јуна 1898. год.[1]
Споменик мајстору Рисиму Протићу (†1899) (Лапидаријум у Гучи)
- О мили Српски Роде
- Стани Мало Овде
- и не Пожали Труда Свога
- Те Прочитај Овај
- Вечни Спомен Мој
- јер Данас је Овакав Час Мој
- А Доцнеће Бити Твој
- Под Овим Ладним Споменом
- Тихо Почивају Земни Остатци
- Раба Божија
- РИСИМА ПРОТИЋА
- Којије у Највећој Чести
- и Поштењу у Сељака Своји
- Као Најбољи Мајстор
- и Предузимач
- Поживио у Гучи 69 Год:
- А на Жалост Своји Синова и Шћерију
- Умре 19 Фебруара 1899. Год:
- И Бог Даму Душу Прости
- Лака Му Мајка Црна Земља
- Знак овај Подигошему
- Ожалшћени Синови
- Милисав Видосав и Никола
- Браћа Протићи[1]
Споменик ковачу Јеврему Ћумуровићу (†1899) (Гуча – Анђелићи)
- О премили : српски роде,
- умољено стани овде
- да разумете кога
- ова ладна земља скрива:
- дична Србина
- ЈЕВРЕМА ЋУМУРОВИЋА
- уваженог грађанина
- житељ села Гуче
- бивши занатлија ковачки:
- од својег рођења чесно поживи 44 год.
- престави се: у вечност 1. јуна 1899.Г.
- Бог да му душу прости
- Тек ми радња унапредак пође
- конац смрти Судбина ми дође
- те и моје тјело сложи овде:
- Треба знати да ћемо умрети
- а са собом ништа не понети
- до скрштене руке на прсима:
- Зато треба да се покајемо
- после смрти покајања нема.
- Овај му споменик подигоше
- његов брат Раденко
- и синови Миливоје Драгутин
- и супруга Драгојла[1]
Споменик абаџији Милутину Вујовићу (†1899) (Котража – Прљуша)
- О љубазни Српски роде
- умољено стани мало овде
- да разумеш кога
- ова ладна земља скрива
- дична Срба
- МИЛУТИНА ВУЈОВИЋА
- уваженог грађанина и Абаџије
- овог села Котраже
- кои од свог рођења чесно поживе 71. год.
- а престависе 23 децембра 1899. год.
- Бог даму душу прости
- 30 јануара 1900 год.
- овај му надгробни споменик
- подигоше
- његови благодарни синак Чедомир
- и унук Драган
- своме деди за знак гроба
- док је Српског рода[1]
Споменик каменоресцу Дмитру Веселиновићу (†18??) (Горачићи – Ружичићи)
- ДМИТАР ВЕСЕЛИНОВИЋ
- из Горачића
- Овајму спомен подижу
- унуци Милош и Драгутин
- (Споменик чувеном мајстору каменоресцу
- из прве половине XIX века.)[1]
Споменик ковачу Милинку Бојановићу (†1904) (Доња Краварица – Чворовићи)
- Приђи ближе ој Србине брате
- те прочитај надпис гроба мога
- ђе ми тело вечно оста овде
- Господ рече његово је прече
- вијек прође у земљу се дође
- МИЛИНКО БОЈАНОВИЋ
- бивши ковач
- и кмет Д. Краварички
- поживи 45 г.
- а престави се 20 јуна 1904. Год...[1]
Споменик абаџији Раденку Раду Раковићу (†1904) (Горачићи – Кнежевићи)
- РАДЕНКО РАДЕ РАКОВИЋ
- абаџија из Горачића
- поживи 45 г.
- умро 10 јула 1904. Год.
- Спомен подигоше:
- даринка
- са сином Срећком Радосављевић
- уз помоћ синовца Раковић Рада
- за наслеђену имовину[1]
Споменик трговцу Марку Ивановићу (†1905) (Гуча – Анђелићи)
- Ево гроба неизбежна двора
- ђе се одмара тело од умора
- дична Срба
- МАРКА ИВАНОВИЋА
- трговца из Гуче
- нашег никад не прежаљеног родитеља
- и одличног земљоделца
- коије својим Трудом
- стекао добро имање
- и велико Поверење код народа
- и опширијо своју имовину
- и остави Својој породици за успомену...
- умро 1905 Год…[1]
Споменик трговцу Алекси Милосављевићу (†1907) (Котража – Пузе)
- АЛЕКСА МИЛОСАВЉЕВИЋ
- трговац, бив. народни посланик
- и одборник општине котрашке
- из котраже
- којије поживијо 52 године
- а умро 6-ог априла 1907.год.
- на велику тугу и жалос
- своје супруге и малолетна деце,
- а смрћу његовом
- супруга је изгубила мужа свог
- а деца узоритог родитеља,
- општина и држава првог члана свога,
- као такав стекао је лепо име
- и спомен да вечито живи
- спомен овај
- свом добром и заслуженом мужу
- подижу супруга Јованка са децом[1]
Споменик трговцу Милићу Живковићу (†1907) (Рогача – Чукар)
- Овде је сарањен
- МИЛИЋ ЖИВКОВИЋ
- бив. трговац из Рогаче
- живе 27 година
- а тргујући погибе са коња
- код луњевачке чесме
- 8 маја 1907. год.[1]
Споменик рабаџији Миљку Пајовићу (†1908) (Каона – Пајовићи)
- Овде под овим спомеником
- и под овом ладном плочом
- лежи тело
- МИЉКА ПАЈОВИЋА
- из Каоне
- који на понос
- целе своје родбине и фамилије
- поживе 21 год. часно и поштено.
- У најлепшем цвету своје младости
- пред полазак у воиску
- 20. марта 1908.Год.
- од запаљења умре.
- Миљко за време свога живота.
- који беше крупан и леп младић.
- својом вредноћом
- као ловац и рабаџија.
- и уопште најспособнији
- у целој околини.
- служио је за пример осталима.
- При свом прераном одласку
- оставио је за њим сваког
- до живота ожалошћена;
- брата Јовицу општ. деловођу,
- синовце Уроша и Миладина,
- мајку Дуњу
- и сестре Софију и Стојку
- и снаху Зорку
- који му овај спомен и подигоше.
- А поред њих осташе
- да га као одличног жале
- много стричева, братучеда
- и цела фамилија.
- који му сви овом приликом
- поздрављајући се са њим
- желе да му Бог да рајско насеље[1]
Споменик трговцу Софронију Дешићу (†1910) (Гуча – крај школе)
- Овде тихо почива тело
- СОФРОНИЈА ДЕШИЋА
- бившег трговца из Гуче
- који се 19 априла 1910 године
- пресели у вечност у 82 Год.
- своје старости
- Спомен овај подиже му
- благодарни син Димитрије[1]
Споменик абаџији Димитрију Обренићу (†1910) (Котража – Пшаник)
- ДИМИТРИЈЕ ОБРЕНИЋ :
- абаџија
- син Јеврема Обренића опш. Деловође
- умре у 23 год.
- 9. Јула 1910 год.
- И бог даму душу опрости
- Споменуше га Јеврем и деда јанићије,
- браћа Милош – опанчар,
- Сретен – абаџија,
- Јован – калфа столар,
- Добрица – ђак
- и Мати Крстина
- и сестре Селена и Милица[1]
Споменик марвенокупцу Петронију Стојковићу (†1910) (Вича – Горњи Брест)
- У овом мрачном гробу
- почивају земни остатци
- дична срба
- ПЕТРОНИЈА СТОЈКОВИЋА
- поштеног грађанина овог села виче
- трговац марвенокупни
- и четовођа ратног времена
- 1876 и 7 и 8 год.
- кои часно поживи 80 год.
- а престависе у вечност
- 5 новембра 1910 год.
- Бог даму душу прости
- Овај му спомен подигоше
- његови благодарни синови
- Јоксим рајко и Витомир
- Стојковићи[1]
Споменик трговцу Ђоку Протићу (†1911) (Гуча – крај школе)
- ЂОКА ПРОТИЋ
- трговац из Гуче
- рођен 6. августа 1851. Г.
- Умро 25. фебруара 1911. Год. у Гучи
- Ево гроба неизбежна двора
- где се одмара тело од умора
- где је правда подједнака свима
- где се просјак равња с царевима
- где се не зна за чемерне дане
- где су сузе свима убрисане
- где нестаде од бола лелека
- где су бољке нашле себи лека
- где су двери што воде свакога
- кроз њих познат творца великога
- Спомен овај подиже
- син Добросав Протић кафеџија из В. Гуче[1]
Споменик каменоресцу Добривоју Јаћимовићу (†1915) (Пухово – Нешовановићи)
- Овде показује име ратника
- ДОБРОСАВА ЈАЋИМОВИЋА
- каменоресца из Пухова
- поживи часно и поштено 49 г.
- учествовао у рату 1912 до 1915. Г.
- и исте Г. разболи се и
- умро у болници у Крагујевцу
- 15. VII 1915 Г. и тамо је сахрањен
- Спомен подиже син Драгослав
- и сна Милица[1]
Споменик мајстору Јоксиму Давидовићу (†1916) (Гуча – Анђелићи)
- Овде сарањен
- ЈОКСИМ ДАВИДОВИЋ
- из Гуче
- као добар радник и мајстор
- живи 50 Г.
- умро 30. априла 1916.Г.
- Бог да му душу прости
- Спомену га брат Јова
- и супруга Ката[1]
Споменик ковачу Андрији Давидовићу (†1919) (Лисице – Кукићи)
- Ево гроба неизбежна двора
- ђе се одмара тело од умора
- Дични србин
- АНДРИЈА ДАВИДОВИЋ
- бивши кмет и одборник
- овог села Лисица,
- А познат бивши ковач
- који часно и поштено поживи 57.
- год А умро је 10 маја 1919. Год.
- Бог да му душу опрости
- Овај спомен подигошему
- супруга Крстина
- и ћери Тинка Милунка и Живана
- 1920. Г.[1]
Споменик пинтеру Ђоку Видојевићу (†1922) (Доња Краварица – Чворовићи)
- ЂОКО ВИДОЈЕВИЋ
- досељен из Старе Србије 1889. Г.
- у Лопаш.
- часно поживи 62 г
- као добар пинтер.
- У своме веку поднео је многе патње
- у туђој кући за васпитавање
- и гајење своје деце.
- Последњи час здравога живота
- нашао га је на туђем раду
- где је после три дана преминуо
- 10. јуна 1922. Г
- Спомен му подижу
- синови Радован и радоје[1]
Споменик абаџији Рајку Петровићу (†1924) (Гуча – Анђелићи)
- Овде почива
- РАЈКО ПЕТРОВИЋ
- абаџија из Гуче
- поживи 50. Г
- А умре јуна, 1924 год.
- Овај му спомен сподиже
- супруга Ана са децом
- Остојом, Живорадом, Живком и Драгом[1]
Споменик мајстору Раици Стојановићу (†1925) (Горачићи – Черговиште)
- У овом мрачном гробу
- почивају земни остатци
- РАИЦЕ СТОЈАНОВИЋА
- из Горачића.
- Бивши мајстор
- и одличан грађанин
- и кои је часно поживио 60.год.
- А умроје 28 августа 1925.Г.
- Бог да му душу прости
- Овај му спомен подиже
- благодарни син Драгољуб[1]
Споменик опанчару Вељку Петровићу (†1926) (Вича – Мирковац)
- Овај спомен овде
- показује тело
- ВЕЉКА ПЕТРОВИЋА
- бивши опанчар
- из Виче
- који поживи 70 год.
- а умре 20 новембра 1926 год.
- И Бог да га прости
- Овај му спомен подиже
- Срећко Нешовић
- овдашњи опанчар
- који је учио занат код њега[1]
Споменик дунђеру Драгићу Кукићу (†1929) (Лисице – Кукићи)
- Овде почива наш мил
- и никад не прежаљени отац.
- упокоени. Р.Б.
- ДРАГИЋ КУКИЋ
- из Лисица бивши кмет овог села
- и најспремнији мајстор,
- о планским кућама,
- радијо и зарадијо
- те купи велико имање,
- и велику Славу доживео,
- ћери удомијо синове иженио
- и унуке добијо,
- своју децу васпитао
- и велико им имање оставијо.
- Драгић је рођен у 1864 год.
- А у части и важењу
- поживијо 66 год.
- А престависе у вјечност
- 23 марта 1929. Год.
- Бог да му душу прости
- Овај надгробни спомен подигоше му
- синови Борисав и Павле
- и унуци Петар Миладин и Милан
- и супруга Перка
- 1930. Г.[1]
Споменик дунђеру Арсенију Радоњићу (†1931) (Турица – Маџарско гробље)
- ЈА Поживек 65 љета
- па се сетик и онога света.
- Мом животу то ништа не смета
- што сам себи спомен подигао
- АРСЕНИЈЕ РАДОЊИЋ
- из турице
- главни мајстор дунђер.
- Као частан грађанин
- дајући примера многима
- за час и поштење свега,
- Живео 73. Г.
- а умре 10. фебруара 1931. г.
- Бог да му душу прости[1]
Споменик опанчару Ђорђу Стојићу (†1933) (Гуча – крај школе)
- Пожељи и захтеву свом
- у гроб свога оца сахрањен је син
- ЂОРЂЕ СТОЈИЋ
- опанчар из Вар. Гуче.
- Поживи 75 год.
- а умре 12. септембра 1933 год.
- Бог да му душу прости
- Обнови овај спомен син Александар[1]
Споменик каменоресцу Живојину Д. Тодоровићу (†1937) (Пухово – Нешовановићи)
- У овом гробу
- жалосноме двору
- лежи тело неуморног радника
- раб Бож.
- ЖИВОЈИНА Д. ТОДОРОВИЋА
- из Пухова
- бив. каменорезац надгробни споменик[а]
- Поживи 50. Год. радећи у свом раду.
- Погибе 19 јуна 1937. Год.
- звани мајдан Буковац
- Остави уцвељену супругу
- и 6 малолетну децу
- да за навек оплакују.
- Бог да му душу прости
- Спомен подигоше му
- супруга Перка
- и синови Благоје и Драгиша и Милић[1]
Споменик ковачу Љубисаву Судимцу (†1940) (Дучаловићи – Садљике)
- ЉУБИСАВ СУДИМАЦ
- ковач подкивач
- из Дучаловића
- рођен од оца Давида
- и мајке Алексије Судимаца
- из Ћелија Ср. Расинског
- Окр. Крушевачког
- који поживи 53. г.
- а као младић доселијо се
- овде у Дучаловиће
- где умре 23. фебруара 1940. Г.
- Бог да му душу прости
- Овај спомен подигоше му
- супруга даринка и синови:
- Милорад, Душан, Живојин и Станко[1]
Споменик Јаћимовићима из Пухова (подигнут 1997. године) (Пухово – Нешовановићи)
- У знак захвалности прадеди
- МЛАЂЕНУ ЈАЋИМОВИЋУ
- 1838-1915 Г
- дугогодишњи кмет села
- Деди ЖИВОЈИНУ
- ратнику 10. таковског пука
- и
- деди ЖИВКУ
- 1878-1945.Г.
- каменоресцу
- и оснивачу каменорезачке
- пуховске школе крајпуташа
- У знак захвалности
- оцу ДРАГОСЛАВУ ДРАГУ
- 1911-1989.г.
- каменоресцу и мајстору
- пуховске каменорезачке школе
- и њиховим супругама
- Направили:
- Миленко и Драгутин
- 1997.Г.[1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 1,70 1,71 1,72 1,73 Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив.
Литература
[уреди]- Надгробни споменици Драгачева : каталог измештених и заштићених драгачевских надгробних споменика у Гучи. Краљево: Завод за заштиту споменика културе Краљево. 1984.
- Николић, Радојко (1991). Сељакова душа на камену : (описи личности на надгробницима западне Србије). Горњи Милановац: Дечје новине.
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (2. допуњено ed.). Чачак: Народни музеј.