Драгачевски епитафи: војници сталног кадра

Извор: Викицитат
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Споменик у Грабу (детаљ)

Драгачевски епитафи: војници сталног кадра драгоцена су фамилијарна и историјска сведочанства преписана са старих надгробних споменика и крајпуташа у селима и варошицама Драгачева.[1]

Епитафи[уреди]

Споменик Сретену Крунићу (†1849) (Дучаловићи – Главоч)

Овде почива
СРЕТЕН
син Павла Крунића
от села Ртара
бивши воиник катана
отечества српског.
поживо 19. Г.
Умре 12. Априла
и манастиру С.Т.
1849.[1]


Споменик Јовану Мирковићу (†1850) (Ртари)

1850.
ВОИНИК
Зде почива Раб Божи
ИОВАН МИРКОВИЋ
престави се у возрасту:
18 те године[1]


Споменик Петру Милићевићу (†1850) (Лиса – Шолајићи)

Оваи билег
показује Краброга Воиника
вернога солдата гарнизона
ПЕТРА МИЛИЋЕВИЋА из села Лисе
служио верно. 3. Г. при Владанију
Књаза Александра Карађор:
поживи 21. пре 1850
у Београду погребен 23 : Апр.[1]


Споменик Стефану Анђелићу (†1854) (Гуча – Анђелићи)

Овде почива раб божи
СТЕФАН
син поч: Петра Анђелића
из села Гуче,
бивши воиник, гарда,
служио при владенију
Књаза Александра Карађорђев:
и поживио, 20 год:
а умро 13 Апр: 1854. Л:[1]


Споменик Јаћиму Р. Плазини (†1854) (Губеревци – Плазине)

Помјани Господи
во царству твоем
Овде почившег раба твоего
ЈАЋИМА Р: ПЛАЗИНУ
бившег воиника гарнизона
из овог Села Губереваца.
верно и поштено 4. год:
служио отечество
и Књаза Александра карађ:
поживио 29.г.
преставиосе 21 августа 1854
оваи крс дао писати
Брат его Милош[1]


Споменик Ђорђу Шибинцу (†1856) (Дучаловићи – Садљике)

Оваи билег показуе
краброг воиника
ЂОРЂА
син Милисава Шибинца
коие поживио 24 г.
преселио се у вечност.
18 Јануара. 1856 г:
знак удариму
ови тужни отац сину своему[1]


Споменик Мату Илићу (†1856) (Негришори)

Овде почива
МАТО
син Вуколе Илића
житеља негришорског
бивши воиник
Гарнизон служио при Србс:
Књазу Александру Карађор:
и поживи 30.г.
а умре 20. августа 1856.г.[1]


Споменик Милану Јаћимовићу (†1862) (Пухово – Нешовановићи)

Овде почива Раб Божи
МИЛАН ЈАЋИМОВИЋ
жител Пуовски
он е био као писмен воиник
народне воиске
кои чесно и поштено
поживи 24 Год:
престависе 27 Јану. у 1862 Г.
Спомену га
благодарни брат његов Дамљан[1]


Споменик Милосаву Васовићу (†1864) (Граб – Рајичићи)

Овде почива раб божи
МИЛОСАВ ВАСОВИЋ
из граба
поживи 21. Го:
бив: воин: у зекциру учења
с народним воинством;
и умре 11. Апри: 1864. Г.
Оваи надгробни спомен
удари Его брат урош в.
Писо М: К: из Г.[1]


Споменик Милети Затеги (†1864) (Лис – Лазовићи)

Овде почива Раб Божи
МИЛЕТА
син Тривуна Затеге из Лиса
коие у Стоећој воисци
19: Месеци Као Пешак Служио
Поживи 19. Г:
Умре 1. Маја 1864. Г:
у путу Болестан
путујући кући своиој[1]


Споменик Николи Илићу (†1864) (Граб – Илићи)

Пред овим биљегом
почива раб Божи
НИКОЛА ИЛИЋ
бивши Воиник
стоеће Воиске у Београду
при Владенију
Књаза АЛЕКСАНДРА Карађорђев:
после тога биое
Четовођа народне Воиске 4. г:
поживи 35. г:
умре, 31. јулија 1864. г:
Оваи Биљег подиже отац Его гаврило
писа Милосав Милосављев. из лисица[1]


Споменик Јовану Затеги (†1866) (Лис – Лазовићи)

ИОВАН
син Тривуна Затеге
Бивши катана народне воиске
поживи 22: год.
а умре 19, Марта 1866.год.[1]


Споменик Авраму Пајићу (†1871) (Вича – Мирковац)

Овде тико почива
раб божи
АВРАМ
син Рака Паића из Виче
бивши воиник стоеће воиске
брске батерие топџија
3 г. код књаза Микаила Обр.
а поживи 24 Г.
а престависе по Воскресенију
5-ог дана у 1871 г.
Споменуга брат његов дамљан
и братучед јанко паић[1]


Споменик Максиму Рајичићу (†1872) (Граб – Рајичићи)

Раб Божи МАКСИМ
приђи ближе мили читатељу
куде иташ
да прочиташ
у најлепшем милом моме веку
тело моје већ труне у мраку,
кад на радост радња моја пође
немила смрт одма ме нађе
Р:Б:
МАКСИМ РАИЧИЋ
из Граба
бившег војника народње војске 7. г.
у 23. г. живота свога
25ог Марта у 1872. г...[1]


Споменик Арсенију Јаћимовићу (†1873) (Пухово – Јаћимовићи)

Пред овим знаком почива
АРСЕНИЈЕ
син Јакова Јаћимовића из Пуова,
воиник I класе,
поживи 24.Г.
престависе у вечност
16.декембра 1873.Г.
Бог да му душу прости
Оваи споменик му подиже
жалосни отац Јаков[1]


Споменик Љубомиру Новитовићу (†1875) (Трешњевица – Поље)

Приђи ближе мили читатељу,
труда свога немој пожалити,
тужни овај спомен прочитати,
те ти види ко овде почива,
мртво тело на даљини бива,
Ра[б] Бо[жи]
ЉУБОМИР НОВИТОВИЋ
из Трешњевице
бив: тобџија 4 чете I батаљона
градског Артиљеријског пука у Нишу,
кои поживи 20.г.
умро 18. маја 1875.
Бог да му душу прости
Сп. подиже ранко
и Драгомир Новичић[1]


Споменик Матијашевићима - Милану (†1876), Вучићу (†1898) и Радовану (†18??) (Лапидаријум у Гучи)

Овај жалосни споменик показује
три србска војника
МИЛАНА МАТИЈАШЕВИЋА из Ђераћа
бившег војника I класе
кои поживи 26.г.
а погибе на Пазару 4 јуна 1876 го:
ВУЧИЋ син Милинков Бив:
топџија 3 батерије у Крагујевцу
поживи 21. г. а умре 8 јуна 1898 Го:
и тамо сарањени
РАДОВАН
син Миће Матијашевића
бивши пешак...
Овај споменик подигоше им
стриц Илија
и цела задруга.[1]


Споменик Вићентију Стевановићу (†1877) (Горачићи – Черговиште)

Обде почива:
раб + божи:
ВИЋЕНТИЈЕ СТЕВАНОВИЋ
водник I : класе народне : воиске:
коие верно: и усрдно 4 : године
книјаза и отечество: служио:
поживи 31:
г. умре: 5: дец. у 1877: г.
Оваи знак + подигоше му
сретан иован и коста
поштована браћа
и милое едини син: Его
у 1878[1]


Споменик Богосаву Максимовићу (†1882) (Крстац – старо гробље)

Овај споменик показује име јего
БОГОСАВА МАКСИМОВИЋА
из крстаца
бившег војника стајаће војске
Живе 20 год.
а умре рањен у 1882. год.
Спомен му... (оштећено)[1]


Споменик Ивану Ненадићу (†1883) (Трешњевица – Поље)

С леве стране
за Гробом Брата своег Милована
на један корак улево
почивају Сарањене Кости
ИВАНА НЕНАДИЋА
овд. Бив. Војника
VI-те Пољске Батерије
1 Артиљеријског пука
кои 13 месеци у гарнизону
у Крагујевцу одслужио
гди се и разболео.
Трудом браће своје
донешен је болестан кући
гди је трећи дан умро
4 Априла 1883. Г.
у 23 год. живота свог
Овај спомен подигоше браћа его
Микан и Петар
и ожалошћена Мајка Цмиљана[1]


Споменик Косту Миленковићу (†1888) (Луке – Миленковићи)

У овом грубу почива
КОСТО МИЛЕНКОВИЋ
из села Лука
поживио 38. Г.
каплар сталног кадра
Умро 16 априла 1888. Г.
овај спомен подигошему
Брат Милован
и синовац Микаило[1]


Споменик Светозару Нешовановићу (†1891) (Пухово – Нешовановићи)

Пред овим спомеником
а под овом ладном плочом
у овом мрачном гробу
вечити сан борави
СВЕТОЗАР
син Мијаила Нешовановића из пухова,
бивши тобџија
пољске батерије у Краљеву
који чесно и поштено
поживи 23. Год.
а на Велику Тугу и Жалос,
престави се у вечнос
15. септембра 1891. Г.
Овај спомен подигоше му
отац Мијаило
и браћа Миливоје Милић и Милија[1]


Споменик Станиши Милићевићу (†1892) (Осоница – Селиште)

О Србине брате мили
прочитајде овај спомен
ђе почива раб Божи
СТАНИШЕ МИЛИЋЕВИЋА
бивши војник I :
инжењерског бата[лиона] стојећи
у нишу разбоље
се у 21. Г. младости
умро на боловању код куће
11 октом, 1892. Г.
Фала браћо мила
Спомен подижуму мајка са синовима
Владимир и Љубомир
Браћа Милутиновићи[1]


Споменик Велисаву Павловићу (†1904) (Живица – Бранкино брдо)

Овај спомен показује
ВЕЛИСАВА ПАВЛОВИЋА
из Живице
кои служи у нотњим стражарима.
2. чете у Београду
живио 35 год.
и умре априла 1904 год.
Тамо је и сарањен
Бог да му душу прости
Овај споменик подиже
брат Вићентије[1]


Споменик Миливоју Златићу (†1904) (Осоница – Селиште)

О путниче српски роде
стани мало овде
па ти реци бог да прости
МИЛИВОЈА ЗЛАТИЋА
из Осаонице
војника III батерије I дивизијона
каубичког пука
ступијо у команду 9 јануара 1904 Г.
а умро у Нишу 20 маја исте 1904 Г.
живео је 21 Г.
Спомен дижу његови
ожалошћени родитељи
отац радисав и стриц стеван
мати миленија
и брат рајко и миливоје[1]


Споменик Михаилу Милекићу (†1909) (Брезовице – Мајсторовићи)

МИХАИЛО МИЛЕКИЋ
из Брезовице
војник краљеве гарде
поживи 22. Год.
А умре у најлепше време
1909 год.
Бог да му душу прости
Сп. му подгоше мајка Рајка
сестра Милосава
зет Витор Мајсторовић
и сестричина Гина[1]


Споменик Милану Поледици (†1924) (Трешњевица – Поледице)

Спомен
МИЛАНА ПОЛЕДИЦЕ
из Трешњевице,
војника 13. ч: 4. Б: 31. пука
Покосига Војна клета
те га узе са овога света
кад најлепше цвета
у 22 лета
А умре у клетој болници
у Митровици
на поласку својој кући
8. дец: 1924. год.
Бог да му душу прости
Спомен подигоше му Браћа
Будимир Велимир Синиша Стојан
и сна Радојка[1]


Споменик Драгиши Крковићу (†1934) (Властељице – крај пута)

Ој Србине Брате мој
ти не жали труд свој
и прочитај спомен мој
и реци Бог да прости
ДРАГИШУ
сина Раденка М. Крковића
из Властељица
војник 8 чете II бат. 44 пешад. Пук
кои у ослужењу сталног кадра
разболи се и умре у Оточцу Лика
септембра 1934
и тамо је сарањен
И Бог да му душу прости
Спомен усади отац Раденко
маћа Љубица
жена Иванка
и син Радослав
Поживи 25 година[1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив. 

Литература[уреди]

  • Надгробни споменици Драгачева : каталог измештених и заштићених драгачевских надгробних споменика у Гучи. Краљево: Завод за заштиту споменика културе Краљево. 1984. 
  • Николић, Радојко (1991). Сељакова душа на камену : (описи личности на надгробницима западне Србије). Горњи Милановац: Дечје новине. 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (2. допуњено ed.). Чачак: Народни музеј.