Дела апостолска

Дела Апостолска је књига из канона Новог завета која приповеда о томе како је Исусова порука почела да се проноси Римским царством.

Цитати

„Јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом светијем не дуго послије овијех дана.”

„Ови сви једнодушно бијаху једнако на молитви и у мољењу са женама, и с Маријом матером Исусовом и браћом његовом.”

„И кад се наврши педесет дана бијаху заједно сви апостоли једнодушно.”

„Сунце ће се претворити у таму и мјесец у крв прије него дође велики и славни дан Господњи.”

„Којега Бог подиже, раздријешивши свезе смртне, као што не бијаше могуће да га оне држе.”

„Тврдо дакле нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом Бог учинио овога Исуса кога ви распесте.”

„Хвалећи Бога, и имајући милост у свију људи. А Господ сваки дан умножаваше друштво онијех који се спасаваху.”

„Ви сте синови пророка и завјета који учини Бог с оцевима вашијем говорећи Авраму: и у сјемену твојему благословиће се сви народи на земљи.”

„Састаше се цареви земаљски, и кнезови се сабраше у једно на Господа и на Христа његова.”

„А кад они чуше, уђоше у јутру у цркву, и учаху. А кад дође поглавар свештенички и који бијаху с њим, сазваше сабор и све старјешине од синова Израиљевијех, и послаше у тамницу да их доведу.”

„Говорећи: Тамницу нађосмо закључану са сваком тврђом и чуваре гдје стоје пред вратима: али кад отворисмо, унутра ни једнога не нађосмо.”

„Овога Бог десницом својом узвиси за поглавара и спаса, да да Израиљу покајање и опроштење гријеха.”

„Онда га послушаше, и дозвавши апостоле избише их, и запријетише им да не говоре у име Исусово, и отпустише их.”

„И ова ријеч би угодна свему народу. И избраше Стефана, човјека напуњена вјере и Духа светога, и Филипа, и Прохора, и Никанора, и Тимона, и Пармена, и Николу покрштењака из Антиохије.”

„А Стефан пун вјере и силе чињаше знаке и чудеса велика међу људима.”

„Мишљаше пак да браћа његова разумију да Бог његовом руком њима спасеније даде: али они не разумјеше.”

„Ја сам Бог отаца твојијех, Бог Аврамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсије се бјеше уздрктао и не смијаше да погледа.”

„И засипаху камењем Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе! прими дух мој.”

„А Савле уста од земље, и отворенијем очима својијем никога не виђаше. А они га узеше за руку и уведоше у Дамаск.”

„Исуса из Назарета како га помаза Бог Духом светијем и силом, који прође чинећи добро и исцјељујући све које ђаво бјеше надвладао; јер Бог бијаше с њим.”

„А чуше и апостоли и браћа који бијаху у Јудеји да и незнабошци примише ријеч Божију.”

„И погуби Јакова брата Јованова мачем.”

„И тако Петра чуваху у тамници; а црква мољаше се за њега Богу без престанка.”

„И кад дође Петар к себи, рече: Сад заиста видим да Бог посла анђела својега те ме избави из руку Иродовијех и од свега чекања народа Чивутскога.”

„А Варнава и Савле предавши помоћ вратише се из Јерусалима у Антиохију, узевши са собом и Јована који се зваше Марко.”

„Тада намјесник, кад видје шта би, вјерова, дивећи се науци Господњој.”

„А Павле и Варнава ослободивши се рекоше: Вама је најприје требало да се говори ријеч Божија; али кад је одбацујете, и сами се показујете да нијесте достојни вјечнога живота, ево се обрћемо к незнабошцима.”

„Рече великијем гласом: Теби говорим у име Господа Исуса Христа, устани на своје ноге управо. И скочи, и хођаше.”

„И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: Ако се не обрежете по обичају Мојсијеву, не можете се спасти.”

„Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: Ови су људи слуге Бога највишега, који јављају нама пут спасенија.”

„Кад смо дакле род Божиј, не треба да мислимо да је Божанство као иконе златне или сребрне или камене, које су људи мајсторски начинили по смишљању своме.”

„Ако ли што друго иштете, нека се извиди на правој скупштини.”

„Сами знате да потреби мојој и онијех који су са мном били послужише ове руке моје.”

„Жалосни највише за ријеч коју рече да више не ће видјети лица његова; и отпратише га у лађу.”

„А Павле одговори и рече: Шта чините те плачете и цијепате ми срце? Јер ја не само свезан бити хоћу, него и умријети у Јерусалиму готов сам за име Господа Исуса.”

„А Павле рече: Ја сам човјек Чивутин из Тарса, грађанин познатога града у Киликији: него те молим допусти ми да говорим к народу.”

„А сјутрадан, желећи дознати истину за што га туже Чивути, пусти га из окова, и заповједи да дођу главари свештенички и сав сабор њихов; и сведавши Павла постави га пред њима.”

„Тада му рече Павле: Тебе ће Бог бити, зиде окречени! И ти сједиш те ми судиш по закону, а преступајући закон заповиједаш да ме бију.”

„Тада нађох да га криве за питања закона њихова, а да нема никакве кривице која заслужује смрт или окове.”

„Заповједивши и нама, који га тужимо, да идемо к теби; а од њега можеш сам испитавши дознати за све ово за што га ми тужимо.”

„А Павле рече: Ја стојим на суду ћесареву, овдје треба да ми се суди: Чивутима ништа нијесам скривио, као што и ти најбоље знаш.”

„Шта? Зар ви мислите да се не може вјеровати да Бог мртве подиже?”

„Да ће Христос пострадати, и да ће бити први из васкрсенија мртвијех и проповиједати видјело народу Чивутскоме и незнабошцима.”

„Говорећи: не бој се, Павле! ваља ти доћи пред ћесара; и ево ти дарова Бог све који се возе с тобом.”

„А војници се договорише да побију сужње, да који не исплива и не утече.”

„Ондје нађемо браћу, и они нас замоле те останемо код њих седам дана; и тако пођосмо у Рим.”

„И једни вјероваху ономе што говораше а једни не вјероваху.”

„Проповиједајући царство Божије, и учећи о Господу нашему Исусу Христу слободно, и нико му не брањаше.”